Jos je Sekspirov junak Hamlet, u istoimenoj drami, rekao: »Neka maske padnu!« Neki junaci nase javne scene ponavljaju Hamletove reci, ali od tih reci padne samo poneka maska ili iza nje nacas proviri pravo lice njenog nosioca. Na istoj sceni ima i onih koji se bez stida presvlace i po nekoliko puta i bez srama pokazuju sarenilo svojih odela i maski za razne prilike, tako da se s pravom pitamo ko ima hrabrosti da iskreno zatrazi skidanje tih maski kako bi obicni smrtnici iza njih ugledali istinu? I dalje su retki ljudi koji smeju otvoreno da kazu da su maske i odela mnogih javnih licnosti toliko providne da kroz njih cak i deca mogu sve da vide.
Kada osete da je neko iskren, manje iskren ili neiskren, deca to najcesce otvoreno i kazu, kao ona u Andersenovoj bajci »Carevo novo odelo«, koja su hrabro rekla da je car golisav.
Za vreme predstave »Crvenkapa«, na novogodisnjoj podeli paketica u jednoj beogradskoj skoli, deca su, puna opravdanog gneva, trazila istinu. Po cenu da ne dobiju primamljive paketice u kojima je bilo cak i mobilnih telefona, deca su optuzila Deda Mraza za mimikriju. Prepoznavsi glumca koji je igrao »zlocestog vuka«, a posle obukao odelo Deda Mraza, istinoljubiva deca ozlojedjeno su vikala: »Ti nisi Deda Mraz, ti si Vuk. Ti si se tamo iza presvukao!« Naravno, uz vesto ubedjivanje roditelja i glumaca i neodoljive argumente poklon-paketica, deca su popustila, ali nisu odustala od onoga sto su svojim ocima videla. Mada su mu se obradovala onako kako to samo deca umeju, bogatstvo koje se »pokazalo« iz poklon-paketica nije odobrovoljilo male istinoljupce. Nada ipak postoji.