Pre dvadesetak godina jedan ga je predsednik Sjedinjenih Americkih Drzava nazvao »kuckinim sinom«. Tokom njegove vladavine ubijeno je ili nestalo 3197 ljudi, hiljade su mucene, sva ljudska prava gazena su nemilosrdno. Na vlast je dosao vojnim pucem, u kojem su pod sumnjivim okolnostima stradali legalno izabrani predsednik Salvador Aljende, iz redova marksista, i mnogi clanovi vlade. Bog zna sta je sve mogao uciniti i proci nekaznjeno, jer je u SAD, u cijoj se sferi uticaja nalazi Cile, preovladalo misljenje da ispred formulacije »kuckin sin« valja stajati prisvojni pridev »nas«. Sa vlasti je stupio 1990. godine, zadrzavsi nakratko zvanje vrhovnog zapovednika armije, a potom se proglasio za dozivotnog senatora sa imunitetom od sudskih progona.
Danas, »kuckin sin« je izgubio odrednicu »nas«. U vrlo teskom zdravstvenom stanju lezi u bolnickom pritvoru u Hendonu, u severnom Londonu, i ceka odluku britanskog ministra unutrasnjih poslova Dzeka Stroua o deportaciji. Pocetkom januara, jedan neurolog i dvojica specijalista gerijatrije saglasili su se da bivsi diktator Augusto Pinoce ne bi mogao da podnese sudjenje u Spaniji, koja je trazila njegovu ekstradiciju, na osnovu cega je uhapsen u Londonu gde je dosao sa diplomatskim pasosem Cilea radi operacije ledja oktobra 1998. Komplikovan sistem anglosaksonskog prava, posle presuda i zalbi, i jos presuda i zalbi, iznedrio je pre tri meseca odluku da bivsi diktator mora biti ekstraditovan, pretpostavljajuci fizicku spremnost. Pinoceovi advokati su se, naravno, zalili, ali im odluka lekarskog veca (2:1) dovoljno ide naruku. Naime, slucaj je iz nadleznosti Londonskog suda premesten u Ministarstvo unutrasnjih poslova, koje ce kvazisudskim resenjem, nakon sto cuje sve strane, odnosno nove zalbe, imati konacnu rec.

Zvanicni Madrid je vec blokirao zalbu sudije Baltasara Garsona iz cije je kancelarije potekao zahtev za izrucenje zbog ubistva nekolicine spanskih gradjana. Konzervativna vlada premijera Hoze Maria Asnara provukla je informaciju da Garson nema dovoljno dokaza da bi zahtevao drugo lekarsko vestacenje i saopstila da je bila vrlo uzdrzana dok se stvar ticala sudskih instanci, ali da »nema nameru da dovodi u pitanje stav britanske vlade«. Poenta: premijer Asnar ne bi zeleo da vidi sudjenje Pinoceu usred Madrida jer bi to stetilo spanskim trgovinskim interesima u Latinskoj Americi (Spanaca ima svuda, bas kao i vojnih diktatora sa debelim dosijeima). Trenutno, borci za ljudska prava sirom Evrope negoduju, a Strou je zamolio advokate »Amnesti internesnel« da podnesu dodatna tumacenja zasto Pinoce ne bi trebalo da bude oslobodjen iz medicinskih razloga. Ipak, cini se da cileanski boing 707, opremljen svim uredjajima za odrzavanje zivota, ne stoji dzabe na aerodromu na Bermudskim ostrvima. Motori se zahuktavaju: bivsi diktator mogao bi da bude oslobodjen u vreme izlazenja ovog broja Republike iz stampe.
Fokus je sada na Cileu, gde je Pinoceova stranka porazena na upravo odrzanim predsednickim izborima (12. decembar 1999/16. januar 2000). Novi sef drzave je iz redova liberalne Partije za demokratiju. Izbor Rikarda Lagosa Eskobara, prvog socijaliste predsednika posle Aljendea, znak je da vojna diktatura nije uspela da ubije sve levicare, ni demokratske tendencije u Cileu. Kada je Pinoce uhapsen u Londonu ogroman broj ljudi izasao je na ulice pozdravljajuci potez britanske vlade. Verovatno isto toliko ih je negodovalo, samo dva bloka dalje, ali je vlada, ciji su ministri redom clanovi autoritarnog bloka Skup partija za demokratiju, uspela da utice na spansku da sabotira zahteve sudije Garsona. No, cileanski ambasador u Londonu Pablo Karera tvrdi da su sudovi u njegovoj zemlji nezavisni, te da bi se Pinoce mogao suociti sa juridickim progonom uprkos imunitetu. On objasnjava da je jednom senatoru, istina, iz drugih razloga, ponisten imunitet, pa ne vidi razloga zasto sa bivsim diktatorom ne bi bilo isto. Razna udruzenja boraca za ljudska prava u Santjagu i drugim gradovima uzurbano pripremaju tuzbe. O imunitetu senatora odlucuje parlamentarni komitet, u kojem desnica i dalje ima vecinu. Pravne su pretpostavke da bi i ustavni sud mogao da se umesa. Hoce li Cile imati dovoljno snage da se izdigne iz prljavstine i suoci sa svojom antidemokratskom prosloscu?
Optimalno resenje, u cilju objektivnosti, bilo bi da se Pinoceu, kao i ostalim diktatorima koji su odgovorni za teske zlocine, sudi pred medjunarodnim sudom, poput onoga koji bi ove godine trebalo da pocne sa radom u Rimu. No, ako su sudovi u Cileu zaista nezavisni, nije pogresno ni sudjenje Pinoceu pred ocima onih cije je rodjake i prijatelje ubijao i mucio. Bitno je samo da on jednom bude optuzeni, da uspostavi presedan za ostale, makar ne odsluzio kaznu zbog bolesti.