Dusan Vukovic iz Kraljeva i Miodrag Stojanovic iz Leskovca odbili su, krajem prosle godine, da prime odlikovanja koja je njihovim poginulim sinovima, Aleksandru i Miroslavu, dodelio Vrhovni komandant. Vlast je, nesumnjivo, senzacionalna; od vise hiljada odlikovanih nadjose se, eto, i dvojica koji odbijaju da ih prime.
Vest je najvise obelezena gestom prema Vrhovnom komandantu, Milosevicu. Stvarni motivi su potisnuti u drugi plan. Ocigledno, zao glas delioca ordenja izbio je u prvi plan. Narocito je Vukovic bio jasan, rec nije samo o Milosevicu vec je »rezim kao ona azdaja iz decjih bajki koja se hrani nasim mladicima«, pa se pita »sta ovom narodu treba da se desi, sta jos treba da izgubi pa da se opameti« (Danas, 29. decembar). Najpreca je potreba, porucuje otac poginulog vojnika, spasavati mladice od pogibelji.
Slican krik desetina roditelja, stotina rodjaka, hiljada sugradjana, cuo se letos na skupovima u Leskovcu i Krusevcu, Cacku i Kraljevu, ali jos nema nacina ni puta da se oni probiju do javnosti. Rezim ih ucutkuje, opozicija mimoilazi, mediji ih skrivaju ili, u najboljem slucaju, »potrose« kao senzaciju za jednokratnu upotrebu.