Na raznim mestima, i u razlicito vreme, cuju se u nasoj zemlji razni glasovi. Kukaju nad grobovima sinova, brace, oceva, i nad zamiranjem vlastita zivota. Kukajuci, kao da se sve vise i sami ukopavaju, te glasovi tonu pod zemlju, u rupe sve dublje, bez dna.
Kukaju i na ulicama, zbog besparice i skupoce, zlodela Vozda, prevare Vojvode, izdaje Komandanta. Buku prave i poneki opozicionari, kuknjavom i lelekom, ali i rikom, kao da prete nekome da ce ga smozditi.
Pomesani zvuci, kuknjave odozdo i pretnji odozgo, povika sa simuliranih barikada, cvilez i romor, zapomaganje »narodnjaka« i jeka »rokera« – tvore neobican zvucni zid od kojeg se ne cuju normalni ljudski glasovi, cak ni prava rika niti kukurikanje istinskih petlova, tako da se ne zna koje je doba noci ili dana.