Mladi cesto upotrebljavaju rec »strasno« za nesto sto im se veoma dopada. Taj izraz je adekvatan kada je rec o doceku 2000. i TV programima svih srpskih televizija ove novogodisnje noci, koje gledaoci u Crnoj Gori nisu mogli da gledaju. Ekranima su promicale vile, vilenjaci i »lutke sa naslovnih strana« u modelima najpoznatijih svetskih modnih kreatora. Viski i sampanjac tocili su se u svim TV studijima, a lickanje i vatromet na ulicama srpskih gradova nisu zaostajali ni za jednom svetskom metropolom. Kako je bilo na onim mestima gde TV kamere i nasi pogledi nisu mogli da dopru, ne smem ni da slutim. I sama sam bila u drustvu slicnih opisanima. Gozba je bila kako i dolikuje novogodisnjoj. Sto se povijao pod »icem i picem« a muzika je trestala. I sta bi moglo da pokvari ovakvu rajsku atmosferu? Mozda jedino to sto po izlasku na ulicu u hladnu novogodisnju noc nismo uspeli da odmah nadjemo taksi. Taksi, e, pa, embargo je na naftu. Sta? Sankcije. Skupa obnova zemlje sopstvenim snagama posle NATO intervencije. Medjustranacka natezanja i vredjanja. Nema ulja, mleka, prirodnog gasa... Ma ko ce jos u ovakvom novogodisnjem raju da razmislja o tome? Ima vremena. Poslednja milenijumska godina je ispred nas, a novi milenijum mora da donese nesto novo – ubedjena sam u to.