Dogadjanja
KUL-iranje i depolitizacija univerziteta
Univerzitet za sada zaista izgleda kao da kulira,
ali prema izvornom, engleskom znacenju prideva cool
Kada je pre nesto vise od godinu i po dana Skupstina Srbije usvojila,
tada, novi zakon o univerzitetima, kao glavni argument isticana je potreba
»depolitizacije univerziteta«. Oni koji su se najostrije usprotivili
njegovom usvajanju, a pre svega deo profesora i studenata, takodje su se
zalagali za depolitizaciju univerziteta, ali su tvrdili da upravo takav
zakon kakav je usvojen omogucava selekciju po kriterijumima moralno-politicke
podobnosti.
Motka jednima...
Dve vladajuce stranke, jednog bracnog para, kontinuirano su radile na
univerzitetu, a sada godinu i po nakon usvajanja zakona i nakon »ciscenja«
visokoskolskih institucija, rade potpuno otvoreno, otvaraju fondacije,
dele nagrade, pa cak otvaraju i posebne radio-stanice, ali i dalje optuzuju
»neke snage« za politicko delovanje na univerzitetu.
Naravno, ove »neke snage« imaju mracne namere, a nedavno
je predsednica Direkcije JUL-a i supruga predsednika drzave i profesor
Beogradskog univerziteta, sasvim otvoreno optuzila svoje kolege da na fakultetima
cak diluju drogu.
Pocetkom decembra, na otvaranju jos jednog omladinskog radija, sa nazivom
KUL, sto je skracenica za Komitet univerzitetske levice, dr Mirjana Markovic
je prisutnima rekla kako se »na univerzitetima u nasoj zemlji, u
poslednje vreme mogu uociti napori nekih pojedinaca da jugoslovenskim studentima
objasne zbivanja u nasoj zemlji i svetu. Ti tumaci najcesce nisu nikada
nista studirali. Neki jesu, ali van ove zemlje, uz preuzetu obavezu da
se jednoga dana kada to zatreba revansiraju onima koji su to finansirali«.
Ti i takvi strucnjaci, tvrdila je, »studentima umesto teorijskih,
naucnih i filozofskih razgovora, nude devize i drogu«, a sve pod
tudjom zastavom, po instrukcijama dobijenim u stranim ambasadama i stranim
obavestajnim sluzbama.
Ovakva izjava, u nekoj drugoj zemlji, sigurno bi izazvala ogromnu paznju,
ali ovde cak ni univerzitetska javnost nije narocito burno reagovala. Pre
svega zato sto su izjave ovakvog tipa i ranije izgovarali najvisi drzavni
funkcioneri, a da od njih niko nikada nije zatrazio da ih dokazu ili demantuju.
Jos pocetkom devedesetih najvisi drzavni funkcioneri su oponente na
ulicama nazvali stranim placenicima. Na pocetku gradjanskih protesta 1996–97.
godine, predsednik Skupstine Srbije i sadasnji predsednik Gradskog odbora
Socijalisticke partije Srbije, Dragan Tomic je demonstrante cak nazvao
fasistima. U politickom vokabularu Srbije kao konstanta se javljaju termini
placenici, spijuni i izdajnici, kojima se gotovo redovno oznacavaju svi
opozicioni stranacki prvaci, ali i neke profesije, posebno cesto novinari
i univerzitetski nastavnici.
Ni droga i narkomanija u politickoj borbi u Srbiji nije novina. Jos
prosle zime u toku studentskih protesta, na BU, upravo zbog sprovodjenja
Zakona o univerzitetu, student biologije, ali i clan Demokratske stranke
Srdja Popovic spektakularno je uhapsen u centru Beograda, a kasnije se
tvrdilo da je kod njega pronadjena izvesna kolicina narkotika. I medju
starijim politicarima je bilo »registrovanih« narkomana. U
beogradskoj Palati pravde dugo je paznju javnosti privlacilo spektakularno
sudjenje, ciji su akteri bili dva kuma, zbog toga sto je jedan, tada predsednik
stranke u vlasti, na jednoj od svojih konferencija za stampu, oznacio drugog,
tada predsednika stranke u opoziciji, da je dugogodisnji narkoman, te da
je njegovo politicko ponasanje posledica upotrebe droga.
... sargarepa drugima
Fond »Univerzitet buducnosti«, koji je osnovao Univerzitetski
odbor Socijalisticke partije Srbije, 24. decembra 1999. odrzao je svecanost
na kojoj je »novcanim prilozima i diplomama nagradio najbolje studente
beogradskih fakulteta za izuzetan uspeh postignut tokom skolovanja«.
Cestitajuci dobitnicima, kako je izvestila Politika, clan Izvrsnog
odbora Glavnog odbora SPS i predsednik Univerzitetskog odbora iste stranke,
i poslednji predsednik ukinutog Saveta BU, profesor Momcilo Babic istakao
je da je Fondacija tokom ove godine nagradila 70 studenata, »cime
zeli da izgradi bolju buducnost na nasim fakultetima«.
»Fondacija«, podsetio je Babic, »postoji manje od
godinu i po dana, a pored stimulisanja najboljih studenata finansira brojne
sadrzaje iz svog programa, namenjene podsticanju mladih za ostvarivanje
sto boljih rezultata tokom studiranja«.
Pejzaz brezuljaka, 1927.
Ni saradnja sa nekim inostranim ambasadama nije iskljucena. Tako su,
na primer, proslog meseca zvanicni predstavnici Kine na celu sa ambasadorom
ove prijateljske zemlje urucili poklon svog ministarstva za nauku i tehnologiju,
u vidu 60 kompjutera i trideset laserskih stampaca nasim naucno-istrazivackim
ustanovama, u okviru programa jugoslovensko-kineske saradnje, »radi
otklanjanja posledica NATO agresije«.
U toj borbi sa posastima koje vrebaju sa svih strana narocito mogu
pomoci »svesni pojedinci« poput »slavnog« profesora
Elektrotehnickog fakulteta u Beogradu Milosa Labana koji je ubrzo posle
izjave Mirjane Markovic zabranio upotrebu Internet mreze i kompjuterske
opreme profesorima i studentima Katedre za elektroniku ETF-a, sa obrazlozenjem
da ih sprecava u zloupotrebama.
Univerzitet za sada zaista izgleda kao da kulira, ali prema izvornom,
engleskom znacenju prideva cool (prohladan, svez, hladovit), a u prenosnom
smislu miran, pribran, citav, drzak...).
Lidija Jovetic
|