 |
Broj 111 | |
Veselin Kostic
Nasi prevodi dela Dzona Miltona
Pomeni, prevodi i uticaj najveceg engleskog epskog pesnika Dzona Miltona (John Milton, 1608-1674) razmatrani su kod nas vise puta, u nekim slucajevima vrlo temeljno i strucno. Ovde ce, radi upotpunjavanja te slike, biti rezimirane analize prevoda iz starijih vremena, a bice dat opsirniji prikaz najnovijih prevoda Miltonovih dela i nekih kritickih napisa o tom piscu, koji jos nisu podrobnije ocenjeni u nasoj anglistickoj li- teraturi, a koji su znacajni za poznavanje recepcije tog klasika engleske knjizevnosti u nasoj sredini. Radovi ranijih prevodilaca, istrazivaca i kriticara, koji su vec bili predmet naucne ocene, bice radi ustede prostora samo ukratko pomenuti, s tim sto se zainteresovani citalac o njima moze neposredno obavestiti na osnovu podataka datih u napomenama, a prvenstveno preko iscrpne studije Dusana Puhala.69
Prvi je prevod Ivana Krizanica (1766-1852), u prozi i na kajkavskom narecju. On potice iz 1827. godine i nije objavljen, ali je bio poznat Krizmanicevim prijateljima. Danas se cuva u Sveucilisnoj biblioteci u Zagrebu.
Trinaest godina kasnije sabacki prota i diplomata kneza Milana Obrenovica Jovan Pavlovic (1804-1861) objavio je u casopisu Golubica prevod I knjige Izgubljenog raja, a iduce godine (1841) u istom casopisu je stampao prevod i II knjige. I Pavlovicevi prevodi su u prozi, sa znatnim nanosima crkveno-slovenske leksike.
Prvi pokusaj da se Izgubljeni raj prevede u stihu (deseterci i jedanae- sterci) ucinio je Hugo Badalic (1851-1900), koji je tokom 1896. i 1897. godine objavio odlomke iz I i ILj knjige u casopisu Pobratim.
Godine 1910. jedan Satanin govor (obracanje Suncu, IV, 32-113) preveden je u prozi i objavljen u beogradskom dnevniku Novo vreme. Desetak godina kasnije (192/22) Zika Milicevic je objavio u Vencu prikaz sadrzine Izgubljenog raja, s umetnutim manjim odlomcima, doslovno prevedenim u prozi.
Mnogo boljim se smatra prevod jednog odlomka iz Izgubljenog raja koji je Anica Savic-Rebac objavila 1938. u Juznom pregledu. Odlomak je kratak i ima samo sedamdesetak stihova (pocetak III knjige).
Jugoslav Djordjevic (1918-1956), prerano preminuli i daroviti beogradski anglista, zapoceo je prevodjenje Izgubljenog raja i potpuno je zavrsio prvu knjigu, a grubo je preveo oko dve trecine Miltonovog epa.70
Sedamdesetih i osamdesetih godina ovoga veka poraslo je interesovanje za prevodjenje Miltona ne samo u Srbiji nego i na prostoru tadasnje Jugo- slavije. U Sloveniji je Marjan Strojan objavio prevod dva odlomka iz Iz- gubljenog raja.71 Prevod na makedonski jednog odlomka iz istog speva objavio je Dragi Mihajlovski,72 a Djordje Saula je sledece godine stampao u Za- grebu prevode poema L"Allegro i Il Penseroso.73 Godinu dana kasnije u Knjize- vnoj reci (25. VI 1985) oglasili su se svojim prevodima odlomaka iz Miltonovih dela najvredniji poslenici na ovom polju, Darko Bolfan i Dusan Kosanovic. Bili su to samo vesnici njihovih ambicioznijih poduhvata. Sledece godine pojavio se njihov prevod Miltonovih Soneta (Vranje, 1986), a 1989. objavili su prevod celog Izgubljenog raja i Ponovo zadobijenog raja.74 Uskoro potom Darko Bolfan je sam preveo neke Miltonove prozne spise75.
Iste godine kada su Bolfan i Kosanovic objavili svoj prevod Izgub- ljenog raja pojavio se revidiran integralni prevod istoga dela ciju je prvu verziju Milovan Djilas objavio u SAD 1969. godine.76
Ti noviji prevodi jos nisu podrobno ocenjeni.77 Stoga, mozda nije suvisno razmotriti kako su dela ovog engleskog klasika u novije vreme preneta na nas jezik i na kakav su prijem naisla u nasoj knjizevnoj kritici.
Prevod Milovana Djilasa (ovde ce biti uzeto u obzir drugo, revidirano izdanje Djilasovog prevoda) sadrzi integralni tekst II izdanja Izgubljenog raja (1674), zajedno s proznim prikazom sadrzaja za svaku knjigu. Uz prevod su stampane krace napomene i objasnjenja. Na kraju je dato i nekoliko dodataka, o kojima ce biti reci u odeljku o kritickim napisima.
Za svoj prevod Miltonovog petostopnog jamba Djilas je izabrao nas trohejski dvanaesterac. Uprkos povecanoj duzini stiha, povecan je i broj stihova za skoro jednu cetvrtinu (original ima 10.585, a prevod 13.041 stihova). To se moglo i ocekivati kada je u pitanju prevod koji tezi da celovito prenese smisao engleskog izvornika. Do povecanja duzine dovode prvenstveno dva cinioca - jedan opsti i jedan poseban. Opsta je okolnost da su prevodiocu vec dati jezicki modaliteti preko kojih je iskazana misaona i emocionalna poruka izvornika, modaliteti koje autor bira i zbog njihove izrazajnosti i zbog jezgrovitosti, a koji u prevodu, po pravilu, ne mogu zadrzati obe osobine. Cesto se participi moraju razviti u relativnu recenicu, a smelo zgusnut semanticki naboj razvodniti u parafrazu. Pri tome, valja imati na umu da prevodiocu nije dopusteno ono sto je dopusteno autoru i da on po pravilu ima manje stvaralacki odnos prema svom jezickom medijumu.78
Poseban cinilac se tice specificnih razlika izmedju dva jezika. Srpski je uopste viseslozniji, a broj slogova neophodnih za precizan prevod u stihu dalje povecava fleksije, kojih u engleskom jeziku nema.
Uprkos tome, jedan od prvih utisaka koji se dobija kada se Djilasov prevod uporedi s originalom jeste jezgrovitost.79 To se jasno moze videti iz posebnih primera kojima je ilustrovana sledeca analiza. Velika je odlika prevoda sto uprkos toj sazetosti sintaksa i morfologija ostaju prirodne, a smisao skoro uvek proziran i shvatljiv na prvi pogled. Cak su i elizije srazmerno retke, mada ima nekih amputacija koje prizivaju u secanje Lazu Kostica (mozda najupadljivija je "nad" za "nada").
Druga opsta odlika ovog prevoda je vernost. To je nesumnjivo veliko dostignuce, pogotovu ako se ima na umu cesta konceptualna slozenost, stilska razbokorenost i razudjenost latinizovane sintakse, kojima se Milton sluzi da bi celovito iskazao misao.
Ono sto bitno doprinosi pomenutim opstim odlikama Djilasovog prevoda jeste veliko leksicko bogatstvo. Precizna rec, sveza ili skoro zaboravljena, retko upotrebljavana ili koriscena u neuobicajenom kontekstu, cesto je srecno nadjena da pokrije potrebno semanticko polje i ekonomicno zameni ono sto bi u jezicki siromasnijem prevodu bila opisna ili eksplikativna parafraza.
Pri razmatranju opstih osobina ovog prevoda, medjutim, valja pomenuti i izvesne slabosti. Medju najuocljivije spada gubitak poeticnosti. Postojani pesnicki sjaj Miltonovih stihova uglavnom je ugasen prilikom prevodjenja i tek se mestimicno naslucuje u pretezno sivoj srpskoj verziji. Druga je neuspeh da se na nas jezik prenese Miltonov "uzviseni stil" (grand stdzle). Pisuci o prevodu Jovana Pavlovica (1840, 1841), Dusan Puhalo primecuje da oni "proizvode na danasnjeg citaoca utisak necega starovremenog i svecanog - utisak koji bi i savremeni prevodilac Izgubljenog raja morao nastojati da postigne".80 Puhalo pominje upravo onu osobinu koja Djilasovom prevodu nedostaje. Ceo prevod je u znatno nizem registru nego original.
S ovom karakteristikom povezana je i izrazita prozaicnost. Stihovi su bez ritmickog pulsa i to, zajedno s opstom nepoeticnoscu, stvara kod citaoca utisak da pred sobom nema stihovani tekst nego prozu iseckanu na dvanaestoslozne segmente. U drukcijem grafickom obliku, kao sto je sledeci primer, slozen kao proza - i ako se zanemare retke elizije ili metateze koje su vise tehnicki nego sustinski elementi poetskog teksta - retko ko bi naslutio da je u pitanju prevod poeme:
Ali je glas Bozji strasan uhu smrtnom, pa oni preklinju da im volju Bozju saopsti Mojsije i da strava mine. On njihovu zelju prihvata, poucen da nema pristupa ka Bogu sem preko posrednika, ciju sluzbu uzvisenu Mojsije sad vrsi k"o prauzor, da bi pripremio jednog jos veceg, cije ce vreme pretskazat", a i svi proroci opevace u svom vremenu velikog mesije vremena.81
Na kraju ovih zapazanja o opstim odlikama Djilasovog prevoda, a pre prelaska na razmatranje pojedinosti, mozemo zakljuciti da njegove dobre osobine stoje na istaknutom mestu u hijerarhiji vrednosti koje dobar prevod treba da ima, a da njegovi nedostaci ni u kom slucaju nisu elementarni, nego ulaze u vidno polje kritike tek kada se primene srazmerno visoka merila.
Materijalne greske u Djilasovom prevodu iznenadjujuce su malobrojne, sto moze biti u velikoj meri zasluga Jelice Markovic, profesora engleskog jezika, ciji doprinos, kako je primeceno, nije lako utvrditi.82 Najvise ima omaski ili nepreciznosti koje su toliko sitne da bi se mogle shvatiti i kao primeri dopustene prevodilacke slobode. Iz te kategorije mogla bi se navesti sledeca odstupanja83.
U II pevanju Milton govori o vratima pakla i kaze da su:
Impaled with circling fire,
Yet unconsumed (647-648)
sto je prevedeno:
ogradjena vatrom sto oko njih kruzi,
ali ne jenjava
("unconsumed" se ne odnosi na oganj, nego na vrata, koja ta vatra ne sazize).
Our envied sovereign (II, 244)
Nas suveren zlobni
(treba: koji izaziva zavist, kome se zavidi)
that he no less
At length from us may find (I, 647-8)
od nas
nek bar na daljini on nauci
(smisao je: "da on isto tako najzad od nas nauci")
the vast and boundless deep (I, 177)
"bezdan pusti i samotni"
(tacan prevod je "ogroman i bezgranicni bezdan")
from her frozen loins (I, 352)
iz svojih ledenih utroba
Rec je o personifikaciji Severa (zenski rod), ali je slovo s u loins pogresno shvaceno kao nastavak za mnozinu. Treba, razume se, "ledena utroba".
such a frown
Each cast at the other (II, 713-14)
i tako jedan drugog mirno gledahu
("tako su se namrgodjeno gledali")
-
a bridge of wondrous length" (II, 1023)
most cudne duzine
(wondrous = cudesan, zadivljujuci)
Peculiar graces (V, 15 = "jedinstvene, posebne drazi") prevedeno je kao cudne drazi; citron grove (V, 22 = "limunov gaj") prevedeno je kao zbun limunova, a nesto dalje rec grove je opet pogresno prevedena, ovoga puta kao bokor (V, 126); lowly roof (V, 463 = "skroman krov") u prevodu je niski krov. Rec perverse je u nekoliko konteksta (na primer, VI, 36-37, 706, 788) protumacena pogresno kao nastran, mozda pod uticajem upotrebe u nasem jeziku. Na engleskom je ta rec u Miltonovo vreme znacila neljubazan, zao, svadljiv.
Promakle su ipak i neke elementarne pogreske: Mean while prevedeno je kao medjutim, umesto "u medjuvremenu" (VI, 354); arms ("oruzje") prevedeno je kao oklop (VI, 449); drooping cheer ("potistenost, malodusnost") je malaksali izgled (VI, 496); the sooner ("utoliko pre") je jos brze (VI, 595); /they/ stood re-embattled ("opet stadose postrojeni za boj") jeste boj opet pocese (VI, 595); their... polluted ways ("njihovo iskvareno ponasanje") prevedeno je kao njihovi zagadjeni putevi (XII, 110).
Ponekad se zapaza i nesigurnost u prepoznavanju glagolskih oblika:
though heaven be shut
And haven's high arbitrator sit secure
(II, 358-359)
Iako ce nebo biti zatvoreno,
a visoki njegov sudija sedeti
bezbedan."
U ovom slucaju u pitanju je sada redak i arhaican oblik (konjunktiv prezenta - "pa ma nebo bilo zatvoreno", itd.), pa je greska mozda razumljiva, ali u sledecem primeru nema nikakvog opravdanja za zamenu proslog vremena futurom i prezentom. Velijar u II knjizi (stihovi 165-169) podseca na ranija zbivanja, opisana u I knjizi:
What when we fled amain pursued and struck
With heaven's afflicting thunder, and besought
The deep to shelter us? This hell then seemed
A refuge from those wounds; or when we lay
Chained lin the burning lake? That sure was worse.
A sta, kada stanemo bezat" svom brzinom
gonjeni, sibani ljutim gromom neba,
i preklinjat ponor da nam zaklon dade?
Ovaj ce nam Pak"o tada izgledati
kao utociste od tih rana. Ili
kada za ognjeno jezero vezani
lezimo? Zaista to je gore.
S ovim odeljcima dolazimo do gresaka koje vise ne spadaju u manje nepreciznosti, nego svedoce o ozbiljnijem nerazumevanju pojedinih delova originala. Nisrokov govor na vecanju u Sataninom taboru (VI, 456-464) u prevodu je nerazumljiv jer nije shvacena povezana nit izlaganja. U prevodu zbunjujuce deluje i opis nakaze koja cuva paklena vrata (II, 670-673):
black it stood as night...,
And shook a dreadful dart; what seemed his head
The likeness of a kingly crown had on"
crna k"o noc...
i vitlase strasnim harpunom, zbog cega
cinjase se kao da na glavi kraljevsku
krunu nosi.
Citalac se s pravom moze zapitati zasto bi se stekao utisak da neko nosi krunu ako vitla harpunom (uzgred se moze primetiti da dart nije harpun, nego strela, povezivana s figurom Smrti u ikonografiji XVI i XVII veka). Milton, u stvari, kaze: na onome sto je izgledalo kao glava te nakazne spodobe bilo je nesto nalik na kraljevsku krunu.
Posle pocinjenog greha, Eva se obraca Adamu:
-
thou,
Who for my wilful crime art banished hence.
(LjII, 618-619)
Ti sto dragovoljno
Zbog moga zlocina bi izgnan odavde!
Covek moze dragovoljno otici u izgnanstvo, ali ne moze biti dragovoljno izgnan; wilful znaci "svojeglav, uporan", a odnosi se na Evin greh, a ne na Adama.
Ni odeljak u kome Adam govori o svom grehu nije precizno preveden:
Whether I should repent me now of sin
By me done and occasioned.
(XII, 474-475)
Da l" bih se sada kaj"o zbog greha slucajnog
Ovako prevedeni stihovi protivurece sredisnjem postulatu Miltonove teologije. Adamov greh nije slucajno pocinjen, nego je posledica svesne odluke, za koji on snosi i prihvata punu odgovornost. Milton peva o "prvoj covekovoj neposlusnosti", kako kaze u prvom stihu svoga epa, i na nekoliko mesta nastoji da u tom smislu objasni odnos Coveka, koji treba da se sam moralno odredi, i sveznajuceg Boga - odnos, drugim recima, slobodne volje i predestinacije, koji je narocito zaokupljao religioznu svest engleskih puritanaca.84 Occasioned u Miltonovom originalu nije pridev i ne odnosi se na greh, nego na Adama, koji, u stvari, kaze: "greh koji sam ja prouzrokovao".
U opisu napada Hrista na pobunjene andjele - opisu u cijim se detaljima oseca uticaj mistickog simbolizma proroka Jezekilja - pominju se:
His arrows, from the fourfold-visaged four
Distinct with eyes, from the living wheels
Distinct alike with multitude of eyes
(VI, 845-847)
...strele njegove sipahu
i cetvorolike oci ona cetvorica,
osobni ocima, i tockovi zivi,
takodje osobni mnozinom ociju.
Prevod je nerazumljiv, jer Milton, cija je leksika uopste izrazito latinizovana, upotrebljava pridev distinct u smislu "ukrasen" (lat. distinctus). To znacenje je nepoznato prevodiocu, mada se ono u engleskom jeziku zadrzalo, bar u pesnickom kontekstu, sve do prve polovine LjILj veka.
S dva poslednja primera zalazimo u jedno specijalizovano podrucje znanja neophodno za verno prevodjenje starijih engleskih klasika, a to je svest o menjanju semantickog polja reci tokom njihovog istorijskog trajanja. Opasnost da danasnje znacenje prikrije ili - sto moze imati jos nepovoljnije posledice - prerusi smisao koji je rec imala u trenutku kada je autor iz ranijih vremena posegnuo za njom nije nikada zanemarljiva, a pogotovu je velika kada su u pitanju poliglote, kao Milton, sa snaznom svescu o etimoloskim primesama pozajmljenica iz drugih jezika.
Rec mortal je ranije, kao i mnogi drugi engleski pridevi, pored pasivnog znacenja (smrtan) imala i aktivno znacenje (smrtonosan, ubojit, poguban). U Djilasovom prevodu se ta rec redovno shvata u danasnjem smislu: mortal taste (I, 2) je smrtno okusenje; mortal sting (II, 643) je smrtni zalac, itd.
U XVII veku rec ruin se u literarnom kontekstu jos uvek upotrebljavala (doduse retko) u znacenju koje je imala kada je oko dva stoleca ranije pozajmljena iz latinskog - pad, padanje (upor. lat. ruere). Otuda su sledeca dva odeljka (u oba se govori o padu pobunjenih andjela u ponor pakla) pogresno prevedena:
if he whom mutual league...
Joined with me once, now misery hath joined
In enjual ruin... (I, 87 i d.)
iako si ti onaj kojeg uzajamni
savez... nekada
vezase uza me, a sada beda veze u slomu istome...
With hideous ruin and combustion...
(I, 46)
Uz strasan lom i pozar...
U ovom drugom primeru jos je jedna rec prevedena modernim ekviva- lentom, koji Milton nije imao na umu, a dva relevantna, sada izumrla znacenja, prevodiocu su izmakla. Combustion danas znaci pozar, vatra, sago- revanje, ali u Miltonovo vreme, pa i tokom celog narednog stoleca, ta rec je veoma cesto znacila zbrka, pometnja, sto je njeno znacenje i u ovom kontekstu. Sekundarno znacenje, danas takodje izgubljeno, ali metaforicki prikladno na ovom mestu, jeste terminus technicus za zatamnjenje planete kada se nadje u konjunkciji sa Suncem. Bilo bi, razume se, nepravedno ocekivati od prevodioca da sacuva punu polisemiju originala, ali moglo bi se pozeleti da je vodio racuna bar o primarnom istorijskom znacenju reci.
Ima i drugih pogresnih resenja prouzrokovanih neznanjem da je u Miltonovo vreme engleski jezik bolje pamtio poreklo svojih pozajmljenica nego danas:
...Let none admire
That riches grow in hell... (I, 690-691)
Niko
nek se ne zadivi sto u Paklu raste
bogatstvo
Rec admire znacila je ranije i cuditi se (kao cesto u maticnom latinskom), sto Milton i ima na umu u ovom odeljku.
Slican je sledeci primer:
...him around
A globe of fiery seraphim enclosed
(II, 511-512)
Oko njeg" se sklopi lopta serafima
ognjenih...
Globe ne znaci lopta, nego ima latinizovano znacenje (globus = "zbijena ceta, grupa, mnostvo").
Avdijel se obraca Satani i kaze mu: "...mdz sect thou seest..." (VI, 147), sto je prevedeno u modernom smislu: "gledaj moju sektu". Avdijel, razume se, nema svoju sektu u okviru pobunjenicke vojske, nego ta rec znaci, kao kod Sekspira sezdesetak godina ranije, "sledbenici, pristalice". U Miltonovo vreme, treba dodati, to znacenje je vec imalo arhaicnu aromu.
Kao poslednji primer te vrste moze se pomenuti izraz temporal death (XII, 433). To je prevedeno kao smrt vremena, sto ne znaci nista u datom kontekstu. Temporal ovde znaci "ovozemaljski, plotski, ovosvetski", za razliku od spiritual, "duhovni" (u modernom engleskom ta distinkcija je sacuvana skoro jedino u nazivu za duhovnicke i svetovne velikase - lords spiritual i lords temporal - u Gornjem domu Parlamenta).
Sa zaboravljenim znacenjem reci mogu se povezati zaboravljene ideje. Kada Gavrilo opisuje rajsko boraviste andjela, on pominje:
the angelic throng
Dispersed in bands and files their camp extend
By living streams among the trees of life
(V, 650-652)
andjelsko
mnostvo prostre tabor duz zivih potoka,
sred sume zivota
"Drvo zivota" je hriscanski simbol ranije cesto koriscen u knjizevnosti i slikarstvu. Pominje se u Otkrovenju Jovanovom (22), gde je takodje povezano s vodenim tokom. Kada se stoga trees prevede sa "suma" aluzija se gubi.
Pri kraju epa citalac prevoda suocen je s jednim zbunjujucim odeljkom:
...s drugog brega... heruvimi
silazahu, klizec" tlom poput blistavih
meteora"
Meteori, ne treba pominjati, ne klize tlom i nelogicnost upozorava na gresku. Original glasi:
...from the other hill...
The cherubim descended; on the ground
Gliding meteorous..."
(XII, 626-629)
Meteorous (pridev, ne imenica u mnozini, kako je ovde ocigledno shvaceno) znacilo je odignut od tla, pripadajuci takozvanom srednjem podrucju vazduha, a upotrebljavano je za svetlece atmosferske pojave, kao sto su praznjenje statickog elektriciteta ili ignis fatuus. Milton hoce da kaze da su heruvimi kao svetleca tela silazili s brega klizeci duz tla, ali uzdignuti od njega (za razliku od njih, kada se Satana krece, on je "kao crna magla koja nisko puzi" - IX, 180).
O odlikama je uvek vece zadovoljstvo govoriti nego o nedostacima. Prethodna razmatranja mogu ostaviti netacan utisak, posto primeri poticu iz obimnog uzorka, pa se moze uciniti da su srazmerno mnogobrojniji nego sto jesu. Nasuprot njima mogu se staviti mnogi odeljci u kojima je prevodilac iznenadjujuce uspesno resio vrlo teske jezicke i prevodilacke probleme, ispoljio veliku leksicku inventivnost, jezicku kulturu, stilsko umece i jezgrovitost u izrazavanju.
Ponekad su u pitanju srecno prevedeni kratki izrazi: if malice should abound (VI, 502) - ako zla volja uskipi; some one intent on malice (VI, 503) - neko zlu nauman; gloomy as night (VI, 832) - ko noc namracen; her marrigeable arms (V, 217) - stasale ruke; ensign (barjak) streaming to the wind (I, 531) - zaleprsan vetrom; there mingle broils (VI, 277) - tamo podjarujte kavge. Takva izvrsna resenja - a njima ovaj prevod obiluje - ume u punoj meri da ceni samo onaj koji se i sam nosio sa slicnim teskocama.
Ponekad nisu izgubljene ni igre recima, koje su inace veliki kamen spoticanja za prevodioce: and through infamdz seeks fame (VI, 384) - i glas trazi kroz ozloglasenost.
Cak su i onomatopejski efekti ponekad vesto preneti:
Fountains and ye, that warble, as we flow,
Melodious murmurs, warble tune his praise
(V, 195-196)
I vi, vrela zuboravog
toka, mrmorenja zvonkog, zuborite
skladno hvalu njemu!
Cesto je povrsinski smisao sacuvan i kada su dubinska znacenja danas izgubljena, tako da prevod ipak deluje razumljivo. Primeri su mnogobrojni, a najvise ih se odnosi na staru kosmografiju i skolasticki sistem misljenja:
Two planets rushing from aspect malign
Of fiercest opposition...
(VI, 313-314)
U pitanju su ideje iz ptolomejske astronomije i astrologije. Aspect je jedan od pet geometrijskih odnosa izmedju nebeskih tela. Opposition je takodje jedan od tih odnosa kada se tela nadju u dva dijametralno suprotna nebeska znaka. To je neskladan polozaj, koji ima poguban uticaj na ljude.
U modernoj verziji taj specifican smisao nuzno je ispraznjen, ali prevod je sacuvao energicnost izraza i razumljivost na povrsinskom nivou:
dve planete srljahu,
zbog zlog polozaja krajnjih suprotnosti.
Cak su i mnogi odeljci koji su teski zbog Miltonovog stvaralackog pritiska na jezicki medijum, zbog, skoro bi se moglo reci, nasilja nad njim u teznji da mu se poveca jezgrovitost, izrazajnost ili slikovitost, vrlo uspesno prevedeni:
And now their mightiest quelled, the battle swerved,
With many an inroad gored.
(VI, 384-385)
A kad najsilniji njihovi vec behu
sasvim svladani, pokolebase se
redovi ubojni, mnogim upadima
probijeni.
Najveci prevodilacki uspesi mogu se, medjutim, uociti tek u duzim primerima, u kojima se smisao nekog teskog i slozenog odeljka prenosi na nas jezik dugim nizom uspelih ekvivalenata, koji se ne mogu pripisati srecnom trenutku ili slucajnom resenju, nego postojanoj verbalnoj spretnosti i osetljivom jezickom nervu. Takva svedocanstva o prevodilackom umecu pruza svaka knjiga epa - gradnja Pandemonijuma u I knjizi, Velijarov govor u II knjizi, opis okrsaja nebeske i Satanine vojske u VI knjizi.
Nesumnjivo je da je Djilasovim prevodom obelezena jedna znacajna etapa u recepciji Miltonovih dela u nasoj knjizevnosti. Taj prepev pruza pouzdan, jasan i integralan prevod ovog klasicnog engleskog dela. Blankvers, metar vrhunskih spevova i drama engleske dramske i epske knjizevnosti, retko je kod nas prevodjen s toliko jezgrovitosti i izrazajne snage. I po mnogim drugim vrednostima ova ce knjiga nesumnjivo ostati zabelezena kao veoma znacajan doprinos nasoj prevodnoj literaturi.
To se, nazalost, ne moze reci za prevode Miltonovih dela koje su objavljivali Darko Bolfan i Dusan Kosanovic priblizno u isto vreme kada se kod nas pojavila revidirana verzija Djilasovog prevoda Izgubljenog raja. Njihovi tekstovi su zanimljivi kao svedocanstva o privrzenosti Miltonovom knjizevnom stvaralastvu i velikoj prevodilackoj istraj- nosti, ali ne zasluzuju ozbiljnu analizu. Nema smisla trositi vreme i kriticku energiju, primetio je u LjVIII veku dr Samjuel Dzonson, na dela koja su toliko slabasna da se ne mogu ni odupirati. Prevodi Bolfana i Kosanovica su smisaono netacni, jezicki nakaradni, cudljive interpunk- cije i haoticne kapitalizacije. Zapaza se da su jos ponajbolji u zonama srednje tezine, jer su to odeljci koje priredjivaci engleskog originala objasnjavaju citaocima. Elementarni nivoi su velika zamka, jer tu su prevodioci prepusteni samima sebi, posto komentatori nisu ni mogli pretpostaviti da ce i za to nekome biti potrebna pomoc. Sto se pak tice najvisih nivoa, koji se odnose na teologiju, filozofiju, kosmogoniju i psihologiju Miltonovog vremena, oni nisu ni blizu domasaja autora ovih prevoda.
Apsurdi pocinju da se nizu vec u prvim stihovima I knjige:
Sing, heavenly Muse, that on the secret top
Of Oreb, or of Sinai, didst inspire
That shepherd... (6-8)
Pevaj, Muzo Neba,
sto nadahnu vrhom Oreba il" Sinaja
Onog pastira...
Siloa's brook that flowed
Fast by the oracle of God (10-11)
Siloin potok
Brzog toka po cudu Bozjem
Citaocu ostaje da se pita koja muza moze pesnika nadahnuti "vrhom Oreba ili Sinaja", a to da fast znaci i "pokraj, blizu", a ne samo "brz" verovatno prevodiocima nije ni palo na um, kao sto se ocigledno nisu dali zbuniti pomislju da oracle ("prorociste") moze biti nesto mnogo razlicito od miracle ("cudo").
Cuveni stih, jedan od najznacajnijih za razumevanje centralne koncepcije epa, potpuno je unakazen i lisen smisla:
And justiy the djadzs of God to men
(26)
Od Bozjeg ka ljudskom da potvrdim pute.
(Milton priziva Svetog duha da ga nadahne kako bi mogao da peva o Bozjem providjenju i navede ljude da shvate ispravnost Bozjih postupaka.)
Odstupanje je ponekad toliko da se moze smatrati da je prevod postigao apsolutni stepen nezavisnosti od originala:
He trusted to have enjualled the most high,
If he opposed, and with ambitious aim...
(40-41)
Verujuc u istost sa Visinom krajnjom,
Ako otpor da; i s lakomim ciljem...
Takvi primeri dobro ilustruju poznati stih A. Popa: "Oskudno znanje je opasna stvar". Prevodioci su toliko uvereni u svoju jezicku opremljenost da su ocigledno retko davali sebi truda da posegnu za kakvim recnikom. Kako inace objasniti da je "angel's ken" ("vidokrug andjela") prevedeno "ko sto andjeli mogu" (ken shvaceno kao vukovski napisano can?); ili da je impious prevedno kao slepi, bold words kao reci vrele, a fixed mind kao cvrsta misao.
Svi ovi primeri su uzeti iz prvih stotinak stihova epa, ali ni u prevodu poslednje knjige, na kraju svog dugog poduhvata, prevodioci ne pokazuju da su nesto naucili ili se oslobodili prezrenja prema recnicima i drugim izvorima obavestenja. Perceive je slutim, fail je kleca, laughter je podsmeh, encroachment je zloupotreba, siege je inat, wretched je nakazan, withal je u nacelu, inordinate desires su neuobicajene zudnje, upstart je uznosne, some fatal course je put kakav odredjen sudbom, to grodj stupid je ludo odrastati, itd., da ne idemo dalje od prvih stotinak stihova poslednje knjige Izgubljenog raja.
Nacin i vrednost prevodilackog rada Bolfana i Kosanovica nisu se izmenili ni u slucaju drugog Miltonovog epa, Raj ponovo stecen, kako je Miltonov naslov (Paradise Regained) preveden. Provera prve i poslednje od cetiri knjige ovog speva pokazuje da greske ovde nisu ni proredjenije ni manje elementarne.
Isto se odnosi i na prevod Miltonovih soneta iz pera tih prevodilaca. I ovde veliku opasnost predstavljaju reci suvise obicne za glosu. U prevodu cuvenog soneta "O nedavnom pokolju u Pijemontu" (u prevodu to je XVIII sonet) u sestom stihu javlja se rec fold ("tor"). Stoga, kada se sedam stihova dalje javi rec hundredfold ("stostruko"), to mora biti "sto torova", a ta besmislenost se cak koristi u komentaru da bi se zbunjenom citaocu objasnilo sta je Milton mislio. Posebnu teskocu, kada su u pitanju, soneti predstavljali su tehnicki problemi stroge forme i sheme rima. Otuda se odstupanjima od originala zbog nepoznavanja jezika pridruzuju i odstupanja zbog metrenja i rimovanja, pa je smisao mnogih prevoda potpuno neproziran.
Neke Miltonove prozne spise, ukljucujuci i poznatu raspravu o slobodi stampe, preveo je sam Darko Bolfan (Areopagitika i drugi spisi o gradjanskim slobodama, Beograd, 1990). Na osnovu ispitanog uzorka iz Areopagitike (str. 70-75 prevoda) moze se zakljuciti da su iscasenja smisla skoro stalna, ali srazmerno neskodljiva, a da elementarne greske nisu mnogo ceste. Prevodilac oprezno ispusta ono sto ne ume da prevede, a toga nije malo - ponekad (str. 71-72) preskace i cele dve recenice u dvadesetak redaka - tako da se gubi veoma mnogo kvalifikacija, nijansiranja smisla i finih distinkcija. Otuda se neki odeljci svode na prepricavanje uz krupno i vrlo reduktivno uproscavanje bogatog misaonog i verbalnog tkanja Miltonovog originala.
Vrednost prevoda dalje umanjuju nepouzdana obavestenja u napomenama uz ovaj Miltonov tekst. Vilinsku kraljicu je, saznajemo iz napomene 30, napisao Dzon Spenser (autor tog speva i jedan od najvecih engleskih pesnika zvao se, razume se, Edmund Spenser). U napomeni 36 poducava se citalac: "Arkadija koju ovde pominje Milton je delo grofice of Pembrouka, nastalo 1590. godine". Arkadija nije delo grofice of Pembruka, nego je njoj samo posvecena, a pisac je groficin brat ser Filip Sidni. Ni godina nije tacna, jer je 1590. autor Arkadije bio vec cetiri godine mrtav. U sledecoj napomeni komentator pominje i Sidnijevu Arkadiju (na koju je, cujemo, uticao Sanazaro csicc), ali je ocigledno uveren da je to neko drugo delo.
Zakljucujuci ovo razmatranje rada D. Bolfana i D. Kosanovica na prenosenju Miltonovih dela na nas jezik, mozemo primetiti da njihov opus zadivljuje po obimu i zasluzuje da ostane zabelezen u istoriji recepcije Miltonovih dela kod nas kao primer uporne ljubavi prema velikom piscu. Ali, primetio je Tomas Man, ljubav je cesto posledica nedovoljnog znanja, pa valja ocekivati da cemo u buducnosti predati njihove prepeve zaboravu koji zasluzuju, a dobiti pouzdane prevode Ponovo stecenog raja i Areopagitike.
Poslednji objavljeni prevod iz Izgubljenog raja je prepev prvog pevanja Branimira Zivojinovica.85 Prevod je u stihu i, koliko se moze zakljuciti na osnovu srazmerno ogranicenog uzorka, s vrlo malo nepreciznosti i odstupanja od originala. Poeticnost je u velikoj meri sacuvana, teska mesta su dobro shvacena, stil je jezgrovit, a uspesna prevodilacka resenja su cesta. Steta je sto ovaj prevodilac nije istrajao u svom poduhvatu jer je vrlo verovatno da bismo iz njegovog pera dobili vrlo dobar prepev Miltonovog epa.
Kriticki, informativni i knjizevni-istorijski napisi objavljeni zajedno s nasim prevodima ili povodom njih dopunjuju sliku o novijoj recepciji Miltona kod nas, a posebno su vazni zbog toga sto su verovatno jedini izvor obavestenja nestrucnjacima i obicnim citaocima.
Stanisa Nesic u clanku napisanom povodom objavljivanja Izgubljenog raja i Raja ponovo stecenog u prevodu D. Bolfana i D. Kosanovica donosi povrsne informacije o Miltonu, a u vezi sa samim prevodima je razborito uzdrzan i samo primecuje da predstavljaju "prevodilacko-izdavacki dogadjaj".86
Uz Djilasov prevod objavljeno je nekoliko priloga, i o njima mozda treba nesto vise reci jer je verovatno da ce nasi citaoci najvise uzimati u ruke taj prepev i obavestavati se iz tih priloga.
Najduzi prilog je "Svijest o satanizmu u covjeka. Povodom pojave Miltonovog epa Izgubljeni raj Milovana Djilasa", koji je napisao Vasilije Kalezic. Taj ogled karakterise verbijaz koji ne govori nista. Osim toga, prilog obiluje nategnutim i neumesnim paralelama izmedju Miltonove i prevodioceve biografije (zarad potpunosti takvih analogija Miltonu se otpisuje jedan brak) i jos neumesnijih paralela izmedju prevodioca i Miltonovog Satane.
Za tim ogledom sledi nepotpisana beleska o samom Miltonu, koja je vrlo kratka (str. 459-461), ali vrvi od gresaka. Obavesteni smo da je Milton "cesto dolazio u sukob s profesorima, ispoljavajuci svoju buntovnu narav". Jedino sto bi se iz Miltonove biografije moglo povezati s ovakvom tvrdnjom o revolucionarnosti jeste usamljen podatak da je Milton sa svojim prvim tutorom imao neki nesporazum, ciji je povod nepoznat. Beleska nam dalje otkriva da Milton "odmah po zavrsetku studija, 1638. godine, putuje u Italiju" (str. 459). Niti je Miltonu, koji se upisao na Kembridzski univerzitet 1625, trebalo punih trinaest godina da diplomira niti je odmah posle zavrsetka studija putovao u Italiju. On je diplomirao o roku, 1629, a tri godine kasnije stekao je stepen magistra. Posle toga povukao se u poljsku kucu svoga oca u tihom Hortonu, gde je proveo sest godina u daljem sticanju znanja. To je poznati "hortonski period", od bitnog znacaja za Miltonovo kasnije stvaralastvo. Tek posle tog razdoblja usamljenistva Milton je posao na svoje putovanje po Francuskoj i Italiji.
"Poslednje godine zivota proveo je u bedi, nemastini i porodicnim sukobima izazvanim pre svega u tri neuspela braka". Ostavljajuci po strani pitanje stila, mozemo primetiti da Milton u poslednjim godinama zivota nije bio bogat, ali da svakako nije ni oskudevao. On je stanovao u kuci koja je bila njegovo vlasnistvo i koja je imala "cetiri sobe s kaminom"87, a kada je umro ostavio je skoro hiljadu funti, sto u to vreme nije bio zanemarljiv iznos. Sto se tvrdnje o Miltonova tri nesrecna braka tice, to bi se tesko moglo pomiriti s nacinom na koji sam Milton opisuje svoju drugu, rano preminulu zenu ("my late espoused saint") ili s izricitim izjavama sudskih svedoka, kada je vodjena parnica oko znacajne pesnikove ostavstine, o njegovim odnosima s trecom zenom.88
Dalje se kaze da je Komus Miltonov "prilog u cast jednog kembridzskog studenta koji se udavio", pa se cak o tom delu nude i neke kriticke opa- ske, pri cemu autor beleske uopste nije svestan da delo o kome poducava citaoca nije Komus nego Lisidas.
Sto se samog Izgubljenog raja tice, navodi se da ga je Milton zavrsio 1667. godine. Spev je u stvari dovrsen u junu 1665, a njegovo stampanje bilo je odlozeno zbog velikog pozara u Londonu 1666. Svoj drugi spev, Ponovo zadobijeni raj, Milton nije napisao 1671, kako se u belesci kaze; to delo je cenzor odobrio za stampu jos u prvoj polovini prethodne godine.
Kakvi bi se zakljucci mogli izvesti iz ovog pregleda recepcije Miltona kod nas u novije vreme? U pogledu prevoda, rezultati su razliciti. S jedne strane, moze se reci da nijedan engleski klasik u poslednje vreme nije bio predmet toliko pogresno usmerene i nekvalifikovane paznje; s druge strane, u istom razdoblju dobili smo i valjan integralan prevod Miltonovog remek-dela. Ostaje, medjutim, jos dosta neuradjenog posla na ovom podrucju i treba se nadati da cemo u buducnosti dobiti dobre prevode i drugih Miltonovih dela.