 |
Broj 111 | |
Salman Rusdi
Beleske o pisanju i naciji
Prevela s engleskog
Irena Zambelic*
1.
Drozd peva u sumama Kilgrija,neumorno kao vodeni tok preko mahovinom obraslog kamenja,
nije star kao krastava zaba iz Kors Foknoa
koja oseca kako joj se hladna koza mreska oko kostiju.
Malo je pisaca tako duboko vezano za rodnu zemlju kao R. S. Tomas, velski nacionalista, cije pesme nastoje - opazajuci, sporeci se, koriste- ci rapsodiju, mitologizujuci - da udahnu naciji zestok, lirski zivot. A ipak taj isti R. S. Tomas pise i ovo:
Mrznji treba mnogo vremena
da izraste, a moja se
uvecavala od rodjenja;
Ne prema surovoj zemlji...
...Bice da je to
mrznja prema mom sopstvenom soju.
Iznenadjuje nas kad u stihovima nacionalnog barda nadjemo priznanje koje toliko lici na mrznju prema sebi samome. Ali, pisac verovatno moze da bude nacionalista... nacionista... jedino na taj nacin. Kad masta gleda ocima strasti, ona vidi tamu koliko i svetlost. Osecati toliko divlje znaci osecati prezir jednako kao i ponos, mrznju jednako kao ljubav. Taj ponosni prezir, ta ljubav puna mrznje cesto donosi piscu gnev nacije. Nacija trazi himne, zastave. Pesnik nudi disonancu. Izgred.
2.
Dogadjalo se da se povlace veze izmedju istorijskog razvoja dveju blizanackih "naracija" - romana i nacionalne drzave. Napredovanje price kroz njene stranice prema cilju uporedjivano je sa slikom koju nacija ima o sebi dok se krece kroz istoriju prema svome objavljenom usudu. Koliko god da je ova paralela privlacna, ja je, u nase doba, uzimam sa zrnom soli. Pre jedanaest godina, na cuvenom kongresu PEN-a u Njujorku, svetski pisci raspravljali su o "Imaginaciji pisca i imaginaciji drzave", predmetu majlerovske velicine, koji je, dakako, izmastao Norman Majler. Neverovatno je na koliko je nacina procitano ovo malo "i". Za mnoge od nas, ono je znacilo versus. Juznoafricki pisci - Nadin Gordimer, Kuci - suprotstavili su se, u tim danima aparthejda, zvanicnoj definiciji nacije. Time su, mozda, spasli istinsku naciju od onih koji su je drzali u zatocenistvu. Drugi pisci bili su u harmonicnijim odnosima sa svojim nacijama. Nezaboravna mala himna Dzona Apdajka u pohvalu malih americkih postanskih sanducica, slavi, za njega, slobodno prenosenje ideja.Danilo Kis dao je primer "sale" koju je napravila drzava: ispricao je o pismu koje je primio u Parizu, a poslatom iz zemlje koja je jos uvek bila Jugoslavija. U zapecacenoj koverti, na prvoj strani bio je pecat s recima "Ovo pismo nije cenzurisano".
3.
Nacija ili prima u sebe svoje najvece pisce (Sekspir, Gete, Kamoins, Tagore), ili nastoji da ih unisti (Ovidijevo progonstvo, Sojinkino progonstvo). Obe sudbine su problematicne. Muk postovanja neprikladan je za knjizevnost; veliko delo stvara veliku buku u srcu, u umu. Postoje oni koji veruju da je za pisce dobro da budu progonjeni. To je pogresno.
4.
Treba se cuvati pisaca koji sebe proglasavaju glasom nacije. Rec je o nacijama rase, pola, seksualne orijentacije, odabranih afiniteta. To je Nova Prednost. Treba se cuvati ovih koji traze prednost! Nova Prednost zahteva zanos, naglasava pozitivnost, nudi uzbudljive moralne pouke. I uzasava se tragicnog osecanja zivota. Ona smatra knjizevnost neizbezno politickom, i knjizevne vrednosti zamenjuje politickim.To je ubistvo misli. Treba se cuvati!
5.
Budite oprezni, moj je pasos zelen. Ameriko, evo me gde se uprezem. Da u kovacnici svoje duse iskujem nestvorenu svest svoje rase.Kadareova Albanija, Andriceva Bosna, Acebeova Nigerija, Kolumbija Garsije Markesa, Brazil Horhe Amada. Pisci ne mogu da poreknu privlacnost nacije, ona struji nasom krvlju. Pisanje kao iscrtavanje mapa: kartografija imaginacije (ili, kako bi to rekla moderna teorija knji- zevnosti, Imagi#Nacija.) Ali, u najboljim tekstovima, ispostavlja se, mapa nacije je mapa sveta.
6.
Istorija je postala sporna. Posto je iscezla Imperija, u epohi supersile, pod "otiskom" pristrasnih pojednostavljenja koja nam stizu preko satelita, vise ne mozemo da se slozimo sta se desava, a pogotovu sta bi to moglo da znaci. Knjizevnost ulazi u taj krug. Istoricari, medijski mocnici, politicari ne mare uljeze, ali je uljez tvrdoglava sorta. U ovoj dvosmislenoj atmosferi, na ovoj izgazenoj zemlji, u ovim blatnim vodama ima posla za njega.
6.
Nacionalizam i korumpira pisce. Vide Limonovljevo otrovno uplitanje u rat u nekadasnjoj Jugoslaviji. U vreme sve uze definisanog nacionalizma, zazidanog tribalizma, vidimo pisce kako izvikuju ratne poklice svojih plemena.
7.
Zatvoreni sistemi su oduvek intrigirali pisce. Eto zbog cega se toliko mnogo pisaca bavi zatvorima, policijskim snagama, bolnicama, skolama. Je li nacija zatvoren sistem? Moze li u ovom internacionali- zovanom trenutku ijedan sistem ostati zatvoren?Nacionalizam je onaj "revolt protiv istorije", koji nastoji da zatvori ono sto vise ne moze biti zatvoreno. Da zagradi ono sto bi moralo da bude bez granica. Dobro pisanje podrazumeva naciju bez granica. Pisci koji opsluzuju granice postali su granicni strazari.
8.
Ako se pisanje neprestano okrece naciji, ono se isto toliko neprestano okrece od nje. Svesno iskorenjeni intelektualac (Najpol) posmatra svet kako to moze samo slobodan um, iduci onamo gde je akcija i nudeci izvestaj. Intelektualac iskorenjen mimo svoje volje (a ta kategorija danas obuhvata visok procenat najtananijih arapskih pisaca) i sãm odbacuje ograde koje su njega odbacile. U takvom iskorenjivanu, gubitak je veliki i velika je ceznja. Ali postoji i dobitak. Nacija bez granica nije tek fantazija.
9.
Mnoga velika dela ne traze javnost. Njihova agonija dolazi iznutra. Za Elizabet Bisop, javna sfera je beznacajna. Njena tamnica - njena slo- boda - njen predmet leze drugde.
-
Uspavanka
Nek besne nacije,
Nek nacije padaju.
Senka kolevke stvara na zidu
ogroman kavez.
April 1997.
Tekst SALMANA RUSDIJA (Salman Rushdie) "Beleske o pisanju i naciji" (Notes on Writing and the Nation) originalno je objavljen u casopisu Index on Censorship 3/97. Prenosimo ga uz ljubazno dopustenje autora.