Broj 111

Kolja Micevic

Uspomeni Raska Dimitrijevica

Zamisao o ovakvom sonetnom gradjenju najverovatnije je izisla iz proci- tavanja bajkovite zbirke "Sto hiljada milijardi pesama" Rejmona Kenoa. Njegovo ime i jedan njegov navod nalaze se na prvoj stranici moje prve francuske zbirke stihova, "L 'Homme alarmé" objavljene u avgustu 1992: "Napisati pesmu ciji bi svaki stih bio ustvari anagram njegovog imena i prezimena, - nije li to prirodna pesnikova delatnost?" A u mojoj petoj francuskoj zbirci, "La Rue des Amants d'hier", str. 46, nalazi se sonet sa akrostihom od imena (7 slova) i prezimena (7 slova!) Rejmona Kenoa.

R. Nj. AU BORD DE LA SEINE

Rentrez, Marquise,

A votre logis que

Yeux des monkeys

Mordent, c'est logique!

Oeuvre même acquise

N'est qu'un aimant

Dont l'éclat m'attise

Quotidiennement!

Use de cette scène

En ces temps où le

Nouveau fleuve coule

En évitant ces Ne,

A l'ombre si saine,

Un à un, en foule

Ne bih odbacio primedbu da je ovaj moj ciklus neka vrsta vrlo "tesnog" oponasanja Kenoove poeme sacinjene takodje od deset soneta koji omogucuju sto hiljada milijardi nacina citanja! Keno, kao matematicar, dao je jasnu formulu: 1014! Sto znaci da bi citanje te poeme, racunajuci 45 sekundi za procitavanje jednog soneta i 15 sekundi za menjanje redova, citajuci osam sati dnevno svih 365 dana u godini, - trajalo ravno 190.258.751 godina (ne vodeci racuna, kako saljivo napominje Keno, o prestupnim godinama i ostalim pojedinostima)!

Nakon slike do koje sam dosao upravo silom rime: "Celui à la Tour" (Onaj s Kulom), - nakon te slike, izravno preuzete iz drugog stiha Nerva- lovog soneta "El Desdichado" (Razbastinjeni), jednostavno sam smatrao da ne treba, da u tom trenutku ne mogu ici dalje; odnosno, da moja istorija francuske poezije (jer to je tema moje hrono-orgije) nije ni zamisljena kao skolski udzbenik, vec vise kao podsticatelj citaoceve mastovitosti. Ipak, za svaki slucaj, kao sto cinilac moze primetiti, ja sam jednim "l" iza tog podnaslova, ostavio mogucnost samome sebi da se jednoga dana vratim prekinutoj temi. Mozda ne u sonetnom ruhu.

Jedan od podnaslova ovog ciklusa. "Razlaganje reci San", zasluzuje objasnjenje. Od prvog do poslednjeg soneta rec "San" ("Rêve") se preobrazava sama u sebi, kao da se udaljava od sebe (u sonetu ·III postaje cak "forever" i rimuje se sa "effort est vrai") da bi se iz te krajnje tacke razlaganja ponovo, postupno kao sto se i udaljila, vratila svom prvom, pravilnom obliku. Izvadjena tako, iz potke svakog soneta posebno, ta rec sama od sebe prica jednu pricu:

Svakako, broj pravilnih rima (pravilnih sa stanovista kakvog prevazidjenog Rimarija) sa "rêve" je ogranicen; ali, mene je daleko vise zanimalo ovo razlaganje te reci, nego da se vec od pocetka obezbedim rimama koje bi mi omogucile nesmetano i gotovo neograniceno koristenje. U tom smislu, postupio sam potpuno obrnuto od nacina na koji je postupio Keno u svome poduhvatu: Keno je, naime, u kratkom predgovoru naglasio da je zeleo zadovoljiti najstroza pravila (ali koja su najstroza, i cija su to pravila?) francuske versifikacije. Medjutim, bez obzira na to moje obrnuto ponasanje, pitam se u kojoj je meri ono upravo izazvano veoma "tesnim" oponasanjem Kenoovog teksta. Ipak, povodom tog odnosa pravilnih i nepravilnih rima, skrecem citaocevu paznju da tu postoji izvesna simetrija i gradacija: prvi, peti i deseti sonet moje zbirke su izgradjeni na pravilnim rimovanim oblicima reci "rève" - i slucajno i namerno.

Zasto "Hrono-orgija"? Sastavljajuci ovaj tekst, i hronoloski prate- ci desavanja u francuskoj poeziji, onako kako sam ja to cinio tokom godina za svoje zadovoljstvo, vodio sam racuna da najveci broj stihova bilo kojeg od deset soneta moze da bude zamenjen najvecim brojem stihova bilo kojeg soneta a da se smisao (najpre gramaticki, ali svakako ni "onaj drugi", za koji nemam ime) ne izmeni u tolikoj meri da bi postao neprihvat- ljiv - nego da, cak, daje neocekivane, razigrane, "orgijske" slike. Mene je vise nego mehanicko citanje, zanimalo da omogucim bar nekoliko hiljada "zacudnih susreta" medju francuskim pesnicima. U sedmom stihu desetog soneta predlazem tri dodatne varijante, ostavljajuci citaocu mogucnost izbora; tako se broj mojih kombinacija znatno povecava, ali sustina nije u broju, koliko u tim povremenim zacudnim pesnickim susretima.

Poslednja napomena: ova zbircica je napisana na marginama moga uprevodilackog* rada na Danteovoj "Komediji" (nalazio sam se negde na pocetku "Cistilista" kad sam je napisao); u njenoj prvoj varijanti koju sam prvo zapoceo na srpsko-hrvatskom jeziku i koja je trebalo da bude istorija evropske poezije (od mozda stotinu soneta!) moj pocetni pesnik, ako se tako moze reci, bio je Dante, bez obzira sto su mu trubaduri, njegovi ucitelji, prethodili punih dvesto godina! Tako sam, vec od samog pocetka, bio u nekoj vrsti a-hronologije**; a kad sam "presao" u francusko-srp- ski*** jezik i ogranicio se iskljucivo na francusku poeziju, ta ideja o anti-hronologiji vec je bila sasvim prisutna u meni, i mogla je da se "pro- metne" u "hrono-orgiju". Najzad, i Danteov postupak prilikom pisanja "Komedije" je neka vrsta "hrono-orgije": tokom celog speva, tokom 15.000 stihova, Dante pokusava da nas ubedi kako je u mracnu sumu usao u svojoj 35. godini, dakle 1300, a nepobitno znamo da je svoju pesmu pisao "s rastojanja" od najmanje desetak godina, sto mu je omogucilo da nepogresivo predvidi dogadjaje koji ce se desiti (a koji su se u stvari vec desili!). Da nije bilo tako, verovatno ne bih bio spreman da od prvog soneta, bez gotovo ikakvih naknadnih popravljanja, obezbedim upravo to ahrono citanje, - bez kojeg ova mikro-poema, za mene, ne bi imala smisla.

______________________

* Otkako sam zapoceo sa radom na Danteu, koristim termin "intraduction", verovatno da bih nacinio otklon od francuskih prevodilaca koji odbacuju svaku mogucnost prevodjenja "Komedije" u stihu, a narocito u terca-rimi! Cini mi se da bih taj termin mogao da se prevede sa "uprevodjenje".

** Povodom te "a-hronologije". Ginter Gras, govoreci o svojoj upravo objavljenoj i polemicnoj knjizi o ujedinjenju dva nemacka bloka, predstavlja dva "uporedna" junaka, Fontija, u stvari nemackog knjizevnika Fontanea iz proslog stole- ca, i spijuna Hoftalera iz sezdesetih godina naseg veka, i savetuje da ih treba posmatrati "nezavisno od svake hronologije".

*** Neka se citalac ne cudi ovom neocekivanom spoju dva jezika: francusko-srpski, ili srpsko-francuski. Posto se na francuskom jeziku izrazavam iskljucivo u stihu, i to rimovanom - sto rimovanijem, rekao bih - moje prate- ce napomene logicno preuzimaju moj prvobitni, majcin i ocev, jezik.

TRUBADURI.

Farai un vers de dreyt nien: 	Od niceg pravim pesme sklad:

Non er de mi ni d'autra gen 	niti za sebe nit za grad,

Non er d'amor ni de joven,  	za ljubav ni za zivot mlad,

         Ni de ren au, 	         jer pesmu tu

Qu'enans fo trobatz en durmen 	smislih na konju dok sam tad

         Sobre shevau. 	         jahao u snu.

Zofre Ridel, cuven po svojoj ljubavi prema "Dalekoj Dragoj" zbog koje je poduzeo putovanje bez povratka, do Tripolija. Slika "cista kantilena", "pure cantilène" podvlaci podatak da je bio veoma cenjen kao muzicar.

Arno Danijel. Dante i Petrarka ga cene kao najboljeg kovaca (miglior fabbro) maternjeg jezika. Dante ga susrece u 26. pevanju "Cistilista". Otuda slika "kratki susreti" (rencontres brèves). Izumeo Sekstinu.

Bertran de Born, koga Dante stavlja u sredistu Pakla, gde ovaj u ruci nosi, kao svetiljku, vlastitu glavu (videti crtez Gistava Dorea!). Cenio ga je kao pesnika, ali je kaznio njegovu ratobornu i huskacku prirodu.

Gilem de Kabestan, za koga je vezana legenda o "pojedenom srcu": ljubomorni muz, najcesce vladar kakvog okruga, ubija pesnika, vadi mu srce i posluzuje svojoj, najcesce sasvim nevinoj, supruzi.

Bernar de Ventadur. "Notre Reine", "Nasa Kraljica" je Elionor, unuka Gijoma Akvitanskog, udata u prvom braku za engleskog kralja. Zbog nje je prebrodio Lamans i bio ugoscen na njenom dvoru, kao veliki pesnik.

Per Vidal, najludji medju trubadurima. Voleo izvesnu Vucicu, i zbog nje se, zajedno sa svojom pratnjom, ogrtao vucjim kozama, izazivajuci pastire da ga po sumama gone kao vuka! Otuda slika "se dissipant en instants", "rasipajuci se na trenutke". Smatrao se naslednikom kritskog prestola, jer je bio ozenjen nekom Kricankom!

Markabrus. Nadjen kao nahoce, sto objasnjava njegovu satiricnu poetsku crtu, i sliku "membre sru et menaçant", "ud sirov i preteci".

I. LES TROUBADOURS

Avant tous, Guillaume d'Aquitaine

qui trouve son or sonore en rêve;

Jaufré Rudel, une pure cantilène,

pour qu'encor mieux le coeur crève!

Arnaut Daniel sa vie là vite traîne

contre les rencontres trop brèves;

Bertran de Born, sanglant capitaine,

corps nu jeté sur les âpres grèves!

Guilhem de Cabestan, écho immense

sous les feuilles ôtées aulj silences:

à Notre Reine, Bernard de Ventadour!

Peire Vidal se dissipant en instants.

Marcabrus, membre cru et menaçant:

contre notre Mort, le vent d'Amour.

TRUVERI

Kolin Mize. Ziveo na dvoru Tiboa de Sampanja. Pesnik prisnosti, slavi dobru trpezu. Otuda slika "chasseur du lièvre", "lovac na zeca", sto je moja prerada slike iz cuvene tercine Arnoa Danijela:

  Eu sui Arnautz qu'amas l'aura 	Ja sam Arno koji hvata vetar

  e chatz la lebra ab lo bou 		i lovi zeca pomocu vola

  e nadi contra suberna. 		i pliva protiv struje.

Sva razlika izmedju juzno-provansalskog i severno-truverskog nacina je u tome: Mize lovi zeca pravo, a Danijel zaobilaznim, vrletnijim, drumom.

Elinan de Froamon. njegovi stihovi o Smrti jedan su od najvecih spomenika rane francuske poezije. On je verovatno izumeo strofu od dvanaest stihova s virtuoznim rasporedom rima: a;a;b;a;a;b;b;b;a;b;b;a.

Gi de Kusi. Jedan od brojnih pesnika koji je podsticao savremenike za odlazak u krstaske pohode (i sam je krenuo i nije se vratio), ali za njega je vezana lepa ljubavna prica. Otuda slika "nju' un doulj Do mène", "koga jedno nezno Do vodi".

Gijom de Loris i Zan de Men, autori cuvenog speva "Roman o Ruzi". Loris, idealista (otuda slika "Rose-Transe", "Ruza-Zanos"), napisao je prvih 4.000, i umro mlad; Zan de Men je nastavio u sasvim realisticnom duhu, otuda slika "prose rance", "uzegla proza", iako je i drugi deo u stihu (u preko 20.000 stihova!). Pridev "uzegao" uzeo sam od Malarmea.

Adam de la Hal. Zvan i Adam le Bossu, iako nije bio grbav, a takodje i Adam iz Arasa, po mestu rodjenja. Slavan po tome sto je napisao prve peva- ne dramolete na francuskom jeziku, "Igra pod krovom od lisca" i "Igra o Robinu i Marion", oko 1255. U jednom trenutku bio prognan iz rodnog grada: otuda slika: "odlazeci kroz grad#ispod lipa...".

Gijom de Maso (1300-1377). Veliki pesnik, veliki muzicar. Uvoditelj balade u francusku poeziju. Autor "Price o istini", sentimentalnog romana u kome, povezujuci prozu i stihove, opisuje svoju ljubav, u odocnelim godinama, s lepom i mladom vlastelinkom, Peronelom d" Armantijer.

Ritbef. Prvi pariski pesnik, Vijon pre Vijona. Cvrst i slikovit. Postoji vise nacina pisanja njegovog imena, otuda slika "svoj vlastiti kalambur". Ritbef u jednoj pesmi kaze da nema sta da jede, a i da je corav na jedno oko. Otuda: "oeuf dur", "tvrdo jaje". Autor mirakula o Teofilu.

II. LES TROUVÈRES

Thibaud de Champagne, se promène

à l'ombre d'une blanche Genièvre:

tout le dira la chanson prochaine.

Colin Muset, chasseur du lièvre.

Ce Hélinand, dans son domaine

domine sa toute première fièvre;

Guy de Coucy, qu'un doulj Do mène,

réponds à un si dur défi, Mièvre!

Guillaume de Lorris, Rose-Transe;

Jean de Meung en fit prose rance;

Adam de la Halle, allant par le bourg

sous les tilleuls vers les champs;

de Machaut, quels exquis chants!

Rudebeuf, oeuf dur, son calembour!

SREDNjI VEK

Sarl Orleanski (1391-1465), iz vladarske porodice, zarobljen u istorijskoj bitci kod Azenkura, 1415, proveo vise od cetvrt veka u engleskom zatocenistvu u koje je usao kao mladic a izisao kao sredovecni covek (otuda slika, na engleskom: "dzoung old man", jer je Orleanski poceo da pise i na tom jeziku!). Bio je neka vrsta vecnog taoca (otuda slika: "toujours en réseve", "uvek na raspolaganju") za politicka potkusurivanja. Nakon place- nog otkupa, posvetio se iskljucivo poeziji. I pokazao da prava ptica peva lepo i u kavezu i na slobodi.

Kristina de Pizan (1363-1431). Rodjena u Pizi; dosla kao devojcica u Francusku, prateci svog oca astrologa na dvoru Sarla ·. Udovica, u 24. godini, s troje dece, uspela da svojim perom (ja kazem - "plemenitom rukom", "noble main") obezbedi svoj zivot, u drustvu nenaklonjenom zenama intelektualkama. Moj prvi objavljeni tekst o nekom francuskom pesniku, bio je posvecen "Kristini de Pizan, trubadurki samoce".

Alen Sartije (1388-1433). Biograf i moralista, "otac francuskog besednistva", ali njegova slava sada pociva na mikro-spevu "Lepa Dama bez Milosti". Bio je toliko cenjen da ga je, usnulog, buduca zena Luja HI poljubila u usta, i pored njegove poslovicne ruznoce!

Zan Renjije (sredina HI· stoleca). Napisao je jednu izvanrednu baladu o starenju (otuda "njuelle fine verve", "kako tanan osecaj") i jedno vrlo uzbud-ljivo Zavestanje u katrenima, kad su ga zarobili drumski razbojnici.

Pjer de Neson. "Pesnik groblja", kako ga naziva Marsel Arlan. Meni ga je otkrio prof. Rasko Dimitrijevic; jos oko 1960. preveo sam njegov "Mrtvacki ples"; iz tog secanja "izisao" je jedanaesti stih ovog soneta.

Zan de Froasar (1337-1400?). Hronicar, ali i tanan liricar. Njegova ljubavna ronda imaju jednostavnost i sazetost japanske haiku poezije. U jednom od tih rondoa "skovao" je, na nacin kako je to cinio Dante koga su svi ti pesnici verovatno poznavali i citali, lep glagol, "emadzoler", "doneti Maj". Kristina de Pizan pominje Dantea u jednom svom pismu.

Misel de Tajvan. Neposredni preteca Vijona. Pesnik bede i smrti.

III. MODYEN AGE

Eustache Deschamps: ce dolmèn

perdu dans le champ qui l'énerve;

Charles d'Orléans: young old man,

mis à l'écart, toujours en réserve.

Christine de Pisan: sa noble main

célèbre la sagesse de Minerve!

Alain Chartier: qui comble maints;

Jean Regnier, quelle fine verve!

Pierre de Nesson, qui aussi danse

sur la corde de désobéissance!

Que la Mort travaille à la Cour!

Froissart et Taillevant et tant...

Le miroir de tout homme étant

mais aussi un chantant tambour.

FRANSOA VIJON

		Je suis François, dont il me poise, 

		Né de Paris emprès Pontoise 

		Et de la corde d'une toise 

		Saura mon col que mon cul poise.

Svojevremeno (23. septembra 1968.) zapoceo sam niz varijacija na taj katren a tokom razvijanja tog variranja dosao sam do formule u kojoj je svaki broj-elemenat prilicno zakonit, ali je konacni ishod (dva konacna ishoda!) formule slucajan: 23 + 46 + 15 + 199 + (41 . 2) = 365 . 4 = 1460. Prvi nepredvidjeni ishod ove formule je jedna zaokruzena godina (365), a drugi datum do kojeg sam dosao mnozeci broj katrena s brojem stihova - jeste godina (1460) tokom koje, ili oko koje je Vijon napisao svoj Katren. U toku variranja, najvise sam "tretirao" drugi stih koji, na prvi pogled, daje najmanje mogucnosti:

navodim, u dva stupca, nekoliko varijacijskih resenja samo tog stiha:

Od Pariza kraj Pontoaza.	Pariz mi velika bi dika.

Sred pariskoga rodjen sveta.	Pariske poznam sve ulice.

Uz pariska sam rodjen vrata.	Pariske poznam sve bitange.

Zivot mi sred Parize poce.	Pariz me u progonstvo nagna.

Parizlija sam rodom, Kneze.	Dete Pariza i drug hulja.

Parizom nestvarno sam trko.	Pariz mi Kolevka i Raka.

Pariz mi mesto od svih draze.	Lucprda pariskih znam krda.

Tek sto mi sinu dan vec minu.	Znam Pariz i okolna brda.

Sin pariske sam porodice.	Parizom plesah kobne polke.

Sin pariske sam familije.	Pariz mi kupka smrtno ljupka.

Pariske poznam sve mangupe.	U Parizu provodih ja dne.

Pariske poznam ugursuze.	Pariz mi zada sve nevolje.

Pariz me rodi i okruzje.	Pariz mi zada tezak namet.

Rodom sam cisti Parizlija.	U Pariz-Gradu Zlo me srelo.

Pariz me rodi uz jos brace.	I pariskog sam zrtva Suda.

Pariskih pun sam avantura.	Rodjen u Parizu uz Pontoaz.

Pariz mi mladom bi vrteska.	Sa pariskog sam niko Tla.

Rodjen sam jednom u Parizu.	Raspari meni Paris sve.

IV. FRANCOIS VILLON

Villon: cou vert, sombre laine

qu'entoure une double pieuvre,

nos chansons en sont pleines:

la vaine âme naïve qui oeuvre.

Un vers court sort à peine

vers le Monde hors de lèvres:

il faudra qu'on l'apprenne

au nom de ce soûl orfèvre.

Sans un sou, sous l'offense,

chassé de Paris, chassé de France,

pourtant partout nous parcourt!

Coule cette essence et sang:

ce clou au cul; on descend

au rythme d'un hasard court.

VELIKI RETORICARI

Le Mer de Belz (1473-1548). Autor posmrtnih poema, u cast visokih licnosti vremena: Pjer Burbon, Luj Luksemburski, Margerita Austrijska. Ali, njegovo najlirskije delo je posmrtna zalopojka za uginulim papagajem, "Zeleni ljubavnik". Le Mer de Belz je umro pomracenog uma, utapajuci svoju muku u vinu.

Zan Moline (umro 1507, u dubokoj starosti). Njegov "Katren o ratu" sa okrunjenim rimama dobar je primer retorickih igrarija; ali koje ponekad znaju da zakucaju na prevodioceva vrata:

  Querre a fait maint chatelet laid  	              Rat postavlja zamku zamku

  Et mainte bonne ville vile 		i posalje na grad grâd

  Et gâté maint jardinet net;		i opustosi bastu bas tu; 

  Je ne sais à qui son plaid plait.	jad je gde mu se sveo veo.

Gijom Kreten (njegovo ime na znaci "kosarica", crestin, umro 1525). Bio je toliko poznat da su njegove biografije u stihu poredili s Homerovim spevovima. Sliku "par compas" , "po meri", preuzeo sam iz Kretenovog ronda o braku, koji je Rable u celosti naveo u Pantagruelu.

LIONSKA SKOLA

KLEMAN MARO

V. LES GRANDS RHÉTORIQUEURS

L'ÉCOLE LYONNAISE; CLÉMENT MAROT

Le Maire de Belges, hors d'haleine

renouvelle l'ancienne sève:

Jean Molinet chasse sa phalène,

donc: le Maître suit son Élève.

Guillaume Crétin bat la plaine

par compas njue haut on lève;

défends l'idée qui semble vaine,

recommence avec Maurice Scève.

Marot, à mort! Un tarot très dense:

Clé ment, ma Rose, si on n'dz pense!

Louise Labé, ce féminin vautour!

Pernette de Guillet, Bel Aimant

vers où se jette tout ailé élément:

en restent des, dorés, contours.

MORIS SEV

PLEJADA

Là doncnjues, ma petite Iyre,		Stog, liro mala, ti najblaze

Sonne, et laisse à la France dire	zvoni, a Francuska nek kaze

Cela que dire elle voudra:		ono sto kazat bude htela:

L'homme grave qui ne prendra		ako coveka ozbiljnog cela

Plaisir en si basse folie,		ta zadovoljstva ne preliju,

Aille fueileter la Délie.		neka onda on cita Deliju.

Za Di Beleja kazem "ma larme et mes pennes", "moja suza i moja pera", suza pred rusevinama antickog sveta, vidjenim u Rimu, (zbirka Rimske rusevine i Kajanja), pera sam preuzeo iz jednog njegovog lepog soneta u kome se obra- ca svome "krilatom" Duhu i poziva ga za uzlet prema idealnom nebu. Di Bele je jedan od prvih evropskih modernih pesnika "svetskog bola". De Ronsar je samo povrsno slavio tri zene: Mariju, Kasandru i Helenu. Zato za njega kazem "Ne predje veliku reku", "Ne traversa le grand fleuve".

Etjen Zodel, jedan od prvih dramskih pisaca u Francuskoj, ali je nakon prvog uspeha pao uz zaborav i umro u bedi (otuda slika "skrsio Kocije-Jarbol i Bedro". Videti njegove potresne tercine "Mojoj Muzi".

Antoan de Baif (1532 - 1589). Uceni pesnik, dobar poznavalac anticke kulture i knjizevnosti, pokusao fonetizirati francuski jezik, zbog cega neodoljivo daje rimu - sliku "jos uvek naivan", "encore naïf".

Ostali clanovi Brigade-Plejade: Zan Dora, De Manji, La Peruz, Belo...

VI. MAURICE SCÈVE; LA PLÉIADE

Scève, l'âme déjà mallarméenne,

éliminé, sans aucune sûre preuve.

Du Belladz: ma larme, mes pennes,

au bord d'une mort toute neuve.

De Ronsard, njui charma Hélène,

jamais ne traversa le grand fleuve;

Jodelle brisa le Char-Mât et l'Aine;

De Tyard, nju'un mot d'Elle abreuve.

De Baïf, malgré son intelligence

encore naïf, esprit tel, s'y lance:

La Pléiade rayonne à l'entour!

Langue créée, le poète te défend!

Jeter entre ses rives un dé franc:

que la catastrophe fasse jour!

MALERB

BAROKNI PESNICI

Zan-Batist Sasinje (1578-16...?) genijalni mladic iz Bezansona, koji je, izgleda, do svoje osamnaeste godine, slicno Rembou, napisao veliku, gotovo propovednicku knjigu soneta "Preziranje zivota i uteha pred smr- cu", nakon cega mu se gubi svaki trag.

Gijom di Bartas (1544-1590) je veliki usamljeni gospodin s juga Francuske koji je uspeo, u svome kratkom zivotu, ono sto je malo kome poslo za rukom u francuskoj poeziji - napisao je veliku epopeju o stvaranju sveta, Sedam dana s odlomcima velike lirske vrednosti, koji se dozivljavaju kao samostalne poetske celine.

Zan de La Seped (1550-1622), sudija u Eks-en-Provansu, u preko tri hiljade stihova opisao Hristovo stradanje. Malerb je, u trenucima iskreno- sti, priznavao da nije u stanju da dostigne snagu La Sepedovih soneta. Ja sam svojevremeno procitao sve sonete koji cine njegovu zbirku "Teoreme" (otuda slika "Théorèmes de chevet", "Teoreme za pred spavanje").

Agripa d"Obinje (1552-1630) je razdoblje za sebe, jedna od najizraziti- jih licnosti svog doba, grandiozni pesnik, i u Tragicnim poemama, u kojima pise svoju istoriju gradjanskih ratova, ali i kao veoma profinjen i, kad treba zestok, liricar. Bio je i sam ucesnik mnogih bitaka, dostigao cin marsala, i nikada nije oprostio Anriju I·, kad je ovaj izneverio pro- testantsku stvar. Pod naslovom "Prolece" objavio je 1573. godine dve lirske zbirke, "Hekatomba za Dijanu" i "Stance". Napisao pod starost autobiografiju pod lepim naslovom, "Zivot svojoj deci".

VII. MALHERBE; LES POÈTES BAROQUES

Oui, Malherbe vint; telle l'etrenne

à la poésie française, la relève:

Malherbe dirige, libère et freine.

Certains échappent à ce glaive:

Jean de Sponde, âme non sereine;

Chassignet, de sonnets plein brevet;

Du Bartas, auteur de La Semaine;

La Céppède, Les Théorèmes de chevet.

But de Malherbe: la Magnificence.

Leur but: le Martyr njui encense.

On les entrevoit, tour à tour,

plutôt à l'écart, jamais devant;

en 73 d'Aubigné fit Le Printemps:

l'âge baroque eut son troubadour.

PESNICI KLASICIZMA

Pjer de Kornej (1606-1684) je rodjen u Ruanu, odakle je u jednom trenutku uspeo da osvoji parisku pozorisnu scenu, svojim vrlo uzvisenim tragedijama, Sib Polijek¥... Ali, odvise (kao i mnogi oko njega) potcinjen kra- ljevoj milosti (otud "se pliant au rodz", "svijajuci se pred kraljem") sto sam pojacao engleskim "forever" koje sadrzi igru reci "il faut rêver", "treba sanjati". Do te igre sam dosao razlaganjem reci "san", "rêve".

Zan Rasin (1639-1699) i Nikola Boalo (1636-1711) bila su dva mladja Kornejeva savremenika, koji su uspeli da ga "skinu" s pariske pozorisne scene, ne bez zestokih sukoba suparnickih klanova. Boalo, koga je Rejmon Keno veoma cenio, bio je satiricki pesnik, ali i autor jedne veoma znacajne "Pesnicke umetnosti"; nisam mogao odoleti iskusenju da, polazeci od te kriticke crte, ne napravim jednu anticipacijsku igru poredeci ga, s cela, s Ipolitom Tenom i, s potiljka, sa Sarlom O. Sent-Bevom. Rasin je prvo trijumfovao u obradama antickih tema (Fedra... koja je izazvala toliko raznovrsnih reakcija i polemickih tekstova sve do... soneta!), da bi se pred kraj zivota povukao delimicno iz sveta, obradjujuci biblijske teme i rimujuci katolicke psalme, kao i Kornej, ne bez drazi. Otud slika: "vers la croilj tout effort est vrai", "prema krstu svaki napor je vredan".

Zan de La Fonten (1621-1695). Velikog Basnopisca, daleko najzanimljivijeg u klasicistickom krugu (uz Molijera, svakako) nisam imenovao, ali podvlacim njegov astro-znak ("ce Cancer", "taj Rak") koji lepo tece s bistrom vodom iz pesni- kovog izvorskog imena. Kornejevo "zauvek", "forever" iz drugog stiha postalo je ovde, u dvanaestom, "ce fou rêveur", "taj ludi sa- njar". Usvome francuskom sonetu, iz zbir- ke "Le lit défait", "Rastureni krevet", predstavljam La Fontena onako kako ga predstavlja i tradicija: kao coveka koji, sklo- pljenih ociju, provodi dane u krevetu, i mastari sve dok se na dnu mastarije ne pojave odredjene licnosti sa svojim prepo- znatljivim maskama i govorom. Ta mas- tarija je ponekad isla tako daleko da Bas- nopisac jednom, u nekom drustvu, nije prepoznao vlastitog sina (a o supruzi da i ne govorimo).

LA FONTEN U KREVETU

Au lit, La Fontaine

les yeux clos

visite son domaine

que l'eau

fraîche et fort saine

arrose de flots:

c'est la fête foraine,

un peuple blo-

qué, faible, instable,

hommes et animaux,

les grains de sable

chacun avec ses maux:

tout va dans sa Fable

au rythme de ses mots.

VIII. LES POÈTES DU CLASSICISME

Corneille: tête un peu hautaine

mais se pliant au roy forever;

Racine: après la fête mondaine

vers la Croilj tout effort est vrai.

Boileau: a à son front - Taine,

et dans sa nuque - Sainte-Beuve;

enfin lui, devant sa Fontaine

plus large que le lac de Genève,

ce Cancer qui haut se balance,

sans coeur contre basse violence

dont s'occupa son grand four:

ce fou rêveur même maintenant

Soumettre à son bon traitement

tout monde qui nous rend lourd.

SENIJE

ROMANTICARI

Alfred de Vinji (1797-1763), pesnik-stoik, otuda: "njuelle dure épreuve", "kakvo iskusenje". Njegove poeme "Pastireva kuca" i "Boca u moru" najavljuju mnogo. Iz prve sam uzeo: "Ko si ti tad, Eva?", "Njui donc es-tu, Ève?"

Alfred de Mise (1810-1854). "Gant ailé", "krilata rukavica" francuske poezije; njegove cetiri "Noci" su bile moj prvi prevodilacki bukvar.

Viktor Igo (1802 -1885). "Uzeo" sam Igoa, onog kojega najvise volim, iz razdoblja izbeglistva u Lamansu. Jedno vreme, kad su me ovde u Francuskoj, ne bez podsmeha, pitali kojoj nacionalnosti pripadam, odgovarao sam da sam - Igoslaven, Hugoslave. Za vreme tog sedamnaestogodisnjeg izgnanstva, Igo je s porodicom i ostalim izgnanicima, prizivao duhove. Medju onima, koji su redovito dolazili, najcesce se javljao duh Andrea Senije, koji je diktirao ona mesta u strofama koja zivi Senije nije stigao da dovrsi! Igo je bio opsednut Senijevom glavom, palom na giljotini. Sto se tice slike "dans l'Ur", "u Uru", koju sam uzeo iz Igoove poeme "Boz spava", trebalo bi izgovoriti ime biblijskog grada - Ur (Our)!

IX. CHÉNIER; LES ROMANTIQUES

Chénier génial, grande antenne,

non brûlé sur la place de Grève:

gillotiné avant la quarantaine!

L'Athéna le déplore, vraie veuve.

Lamartine: l'âme lamartinienne!

De Vigny: njuelle dure épreuve;

pourvu que la flamme partie vienne,

mais alors: "Qui donc es-tu, Ève?"

De Musset: éternelle élégance,

le gant ailé et les grands sens!

Hugo: ces départs, sans retour,

exil, mais un final, un grand

exil, non celui-ci, dégradant:

paix à l'Europe comme dans l'Ur.

BODLER

		Elle-même prépare au fond de la Géhenne

		Ona sama sprema na zlom dnu Gehene

uzeo sam sliku "na dnu Pakla", "au fond de la Géhenne". Bodlerov uzvik: "J'ai un Ne!", "Imam jedno Ne!" je moja (jezicki riskantna; videti ipak sonet za Kenoa iz uvoda) transpozicija soneta "Buntovnik" koji se zavrsava jednim odrecnim: "Necu!", "Ja ne veulj pas!" Treba imati na umu da je Bodler, paralizovan, pred smrt, bio izgubio jasnocu govora.

L'AUTRE/VARIJACIJE

		 I. Lautréamont, Rimbaud, Verlaine!

		II. Nju'en sais-je? Adieu, cher Eugène...

Da li se to Bodler, ovim "Zbogom, dragi Ezene!" oprasta od Ezena Delakroa, koji je umro 1863; ili je to moj pozdrav Ezenu Gilviku, francuskom pesniku, mom prijatelju, nedavno preminulom, cije sam cetiri zbirke preveo kod nas. Sledecu varijaciju pravim od Bodlerovog uzdaha nakon citanja nekoliko Malarmeovih pesama: "Ovi mladi me uznemiruju!", "Ces jeunes m'alarment!" Glagol "alarmer" jasno pokazuje na koga Bodler cilja; ali on je i posle smrti ostao veliki uzor tih "uznemirujucih Mladih":

		III. Ce Ces jeunes! n'a veljé ces Jeunes!

		      To Ti mladi! ne naljuti te Mlade.

X. BAUDELAIRE; L'AUTRE; NERVAL

Baudelaire, du fond de sa Géhenne

là où le rêve jamais ne s'achève

hurle fort à son Ange: "J'ai un Ne!"

Ce cachet gêne, on fait la grève.

L'Autre, Orphée avec ses gênes,

cultive sa Fée au coeur de la fève

(L'Autre n'avait njue Rage et Haine)

et la lutte continue, sans trêve.

Eljistence sans nulle résistance,

un candélabre uninjue délivrance,

un coeur plein priant Allah sourd:

là ah sous ce drôle d'instrument

l'Intrus joue son rôle très-dûment,

sachez: De Nerval, celui à la Tour...

NERVAL

Le prince d' Aquitaine à la tour abolie

Knez akvitanski s razorenom kulom

Ukoliko je taj "knez akvitanski" (Celui - Onaj, u mojoj adaptaciji) Gijom IH Akvitanski, prvi trubadur - a ima razloga za tu pretpostavku - onda se citav ovaj niz od deset soneta, i formalno i smisaono, zatvorio u jedan krug; i povezao, kroz ovu sliku, dve krajnje tacke - koje su istovremeno i najblize, - zavisno od puta kojim ih sledite.

Ovde se zavrsava ovaj "skraceni sonetni venac", bez akrostiha i ma- gistrala, ali sa nekim drugim mogucnostima o kojima sam govorio u uvodu i pratecim komentarima. Nisam uspeo, a verovatno nisam ni smatrao potrebnim, da pomenem sve pesnike iz pojedinih razdoblja, moj izbor cine pesnici o kojima sam, u toku ovoga rada, mogao razmisljati i pisati ne otvarajuci nikakvu stvarnu istoriju ili antologiju francuske poezije. To su pesnici koje sam cesto prevodio, vise puta objavljivao, koje, ukratko, osecam kao deo svog zivota. Nijedan nije "usao" u ovaj izbor zbog rime, kako to neki znaju podrugljivo reci, ili slicnog razloga. Dok procitavam stihove i komentare, cini mi se da bih mogao pojasniti svoju nameru u osmom stihu drugog soneta:

Réponds à un si dur défi, Mièvre!

"Uzvrati na taj izazov, Slabicu!" Medjutim, samo francuski oblik odgovara mojoj nameri, posto sadrzi sva slova mog prezimena, ukoliko izuzmem dva ?! Pravi prevod stiha bio bi: "Uzvrati na taj izazov, Micevicu!"

Kako citati? Citanje moze da ide u svim pravcima i doslovno je bes- konacno; ali mene najvise zanima da citalac nadje one kombinacije izmedju stihova - i posledicno: izmedju pesnika - za koje bi snazno osetio da cine "zavisne" slike koje se dopunjuju; cineci od ove Hrono-orgije jedan prilicno neobican, i povremeno vrlo tacan, "poetski casovnik". Citalac - a od ovog casa i ja sam taj - moze da "pomera" interpunkciju, narocito na kraju stihova (pomisljao sam da je sasvim izostavim) kako bi se u svakoj od izabranih kombinacija sto logicnije ostvarivali ti "zacudni susreti" izmedju hronoloski i istorijski katkad vrlo udaljenih pesnika.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996-1998 / Sva prava zadrzana]