 |
Broj 110 | |
U PRVOM LICU | ||
Arijana Bozovic: Recitost cutanja
Ekskluzivno za "Mostove":
Intervju sa juznoafrickim knjizevnikom DZ. M. Kucijem
-
"Bescasce zivota koji zivis pod njima: otvoris novine, ukljucis televizor, kao da klecis a neko po tebi urinira. Pod njima: pod njihovim mesnatim trbusima, njihovim punim besikama... Stajala sam, kao i uvek kad oni govore, da sacuvam sta mogu od samopostovanja (ko bi se sa streljackim vodom suocio sedeci?)"
(DZ. M. Kuci: Age of Iron, 1990)
DZ. M. Kuci (J. M. Coetzee, 1940) predaje knjizevnost na Univer- zitetu u Kejptaunu, gde je nekada i sam studirao. Doktorat iz lingvistike stekao je u SAD. Mada poreklo vodi od holandskih doseljenika, pise na engleskom. Sedam objavljenih romana donelo mu je reputaci- ju pisca neponovljive individualnosti i snaznog intelekta, kao i mnoga znacajna angloamericka i svetska knjizevna priznanja, medju kojima James Tait Black Memorial, Prilj Etranger Femina, Bukerovu i nagradu "Jerusalim". Prosle godine bio je u najuzem izboru za Nobelovu nagradu.
Ali Dzon Kuci nije pisac koga je lako voleti. Objasnjenje nudi jedan irski kriticar, koji za njegov poslednji roman kaze da ce citaoca, "koji se otima i rukama i nogama", odvuci u svet dusevnog kosmara. Pritom ce mu prikovati paznju, taknuti ga u dusu i "odvesti ga do mesta van domasaja vecine knjiga i van mogucnosti vecine pisaca".
Iza oporih knjiga stoji covek nesklon velikim gestovima i politickoj retorici. Iako duboko angazovan, osamdesetih godina je, zbog univerzalno humanistickog pristupa zlu u rodjenoj zemlji, sa levice bio ostro napadan i optuzivan za "dekadentni, elitisticki esteticizam". Nadin Gordimer je jednom rekla da "Kucijevo vidjenje prodire u sam nerv bica. Ono sto on tamo nalazi vise je no sto ce vecina ljudi ikada saznati o sebi". No i ona mu je, u pri- kazu njegovog romana Life and Times of Michael K, zamerila sto obespravljeni obojeni junak umesto akcije bira apoliticno cutanje.
Uzmicuci pred "iskljucivim i zalosno manihejskim zahtevima" politickog izbora, i solidarisuci se u neku ruku sa svojim likovima - protagonistima marginalizovanog Treceg sveta, nemustim ili tvrdoglavo resenim da ostanu nemi - Kuci je pre desetak godina odlucio da pred medijima zacuti.
Pisac koji mi je, dok sam prevodila njegov roman "Majstor iz Petrograda", precizno i s duhom odgovarao na prevodilacka pitanja, nije pretendovao na americku tajanstvenost Pincona ili SelinDzera. Pisac kome je pretio intervju zeleo je prvo da vidi pitanja. I odgovorio - lakonski. Istim elipticnim iskazima koji su zastitni znak njegovog knjizevnog rukopisa.
Da li je apsurdno traziti intervju od pripovedaca koji veruje da je istina u cutanju? Samo donekle, jer beline na stranici cesto su, i ne samo u knjizevnosti, zavodljivije od mora reci.
Nevidljivi covek
Nerado govorite o sebi. Tvrdite da Vasi romani, jednom pusteni u svet, postaju misterija i za Vas samog. Pa ipak, kloneci se publiciteta, podstakli ste novi zanr u juznoafrickom novinarstvu, o kome recito govori naslov jednog clanka (o nedobijenom intervjuu): "Intervju sa nevidljivim covekom". Otkud znatizelja za misljenja jednog pisca?Ne shvatam zbog cega ljudi zele da znaju moje stavove o opstim pitanjima. O stvarnom zivotu ja nemam nista zanimljivo da kazem.
Juznoafrikanac
Tesko je zaobici cinjenicu da ste Juznoafrikanac, kao i pratecu crno-belu reakciju. Sada, kada je, navodno, sve u najboljem redu sa postaparthejdskom Juznom Afrikom, u literarnom svetu cuje se zabrinutost za sudbinu njene knjizevnosti. U jednom komentaru izdvojeni ste kao jedini juznoafricki pisac koji ce preziveti ono sto bi se grubo moglo nazvati "nedostatkom aparthejda". Smeta li Vam ovakav kompliment?Siguran sam da ce pomenuti komentator tokom sledecih nekoliko godina biti iznenadjen ingenioznoscu i kreativnoscu pisaca koje sada otpisuje kao ljude ogranicene na jednu jedinu temu.
Fabule
U svojim romanima eksperimentisali ste narativnim diskursima i formama, ali Vase osnovne teme nisu se menjale: moc kulturnih mitova, pisceva odgovornost prema sebi i drugima, mesto pojedinca u sveopstem poretku i tenzije izmedju pojedinca i drzave, roditelja i dece. Ovim univerzalnim temama retko je data opipljiva pozadina. Nazivaju Vas fabulistom borhesovske tradicije. Da li se slazete?Da li je Borhes sebe opisivao kao fabulistu? Da li je ijedan pisac aktivno zainteresovan da sebi prisiva etikete?
Umece
Gajite postovanje prema zanatskom umecu. Koliki je njegov znacaj u fikciji? I da li je zanatski perfekcionizam mozda prirodan za pisca koji je, kao Vi, studirao matematiku, magistrirao na Fordu Medoksu Fordu, radeci istovremeno kao kompjuterski programer, da bi doktorat stekao stilistickom analizom Beketovih tekstova na engleskom?Nisam siguran da postoji jedno jedino "piscevo umece". Postoji, medjutim, nesto sto se zove "nedoucenost", i nema nikakvog razloga da citalac to tolerise kod pisca. Vecina simptoma nedoucenosti moze se iskoreniti pomnom, samokriticnom revizijom.
Suvoca
Reci koje se najcesce cuju o Vasoj prozi su "suva", "skrta", "svedena". Previdja se da u Vasim romanima postoje pasazi duboko emotivni, cak senzualni, koji deluju poetski, ne samo sadrzinom, nego i jezikom. Istina, cesto ih dobijamo sa vec ugradjenim pobijanjem, ali ostaje utisak da jos neka sila deluje ispod suvoce. Da li je ovo daleko od istine?Svakako da sopstveno pismo niposto ne smatram suvim (mada ga smatram suprotnim od bujnog). Ono sto se greskom uzima za suvocu je, nadam se, jasnoca. Takozvana suvoca, ili lakonizam, nije nepomirljiva sa strascu.
Uticaji
Kafka je jednom rekao da bi "trebalo da citamo samo knjige koje nas ujedaju i bodu". Poslusamo li njegov savet, trebalo bi da citamo Vase knjige. Kriticari vas uporno uporedjuju s Kafkom, a i sami ste pisali o njemu. Smatrate li preteranom borhesovsku mogucnost da ste zapravo, u ovom slucaju, sami sebi stvorili pretecu, redefinisali tradicionalno citanje Kafke?Pisao sam o Kafki, ali niti u jednom smislu nisam "redefinisao tradicionalno citanje Kafke". U svakom slucaju, jedinstveno tradicionalno citanje Kafke ne postoji.
Na Vasoj "listi uticaja" bilo bi mesta i za mislioce, romansijere i pesnike kao sto su Platon, Erazmo, Dostojevski, Ford Medoks Ford, Muzil, Sartr, Beket, Nabokov, Rene Zirar, Lakan, Zbignjev Herbert, da pomenem samo nekolicinu. Lista je zapanjujuce duga. Mogu li ovoliki raznorodni uticaji u jednom trenutku postati slabost?
Mogu li se tragovi pisaca koje navodite smatrati slabostima? To morate prosuditi sami. Izvesno je da ja tragove jednog teksta u drugom ne smatram, u apstraknom smislu, znakom slabosti.
Vase kljucne reci su primordijalne, sa neobicnim etimoloskim istorijama. Recenice Vam zastaju da same sebe preispitaju, sto upucuje na gramaticku taktiku, ali i na principe strukturalne lingvistike i Lakana. Tragovi njutnovske upotrebe pasiva u potrazi za nemetaforicnim jezikom (o cemu ste takodje pisali), ukrstaju se sa Faradejevim linijama sila. Nije li ovo, pre nego puki postmodernisticki stil, potpis modernog renesansnog coveka, izraslog iz "raznocineca" (kako ste sami sebe ironicno nazvali, govoreci o svojoj mladalackoj profesionalnoj neopredeljenosti)?
"Raznocinec" i renesansni covek su dve vrlo razlicite stvari. Ali fenomen koji opisujete nije, bar se nadam, u mom slucaju, puki "stil".
Postmodernisticki corsokak
Postmodernisticki postupak, koji nazivate "antiiluzionizmom", ocenili ste kao corsokak. Ako sami tvrdite da biste, danas, radije podvrgli Deridu merilima Dostojevskog nego Dostojevskog Deridinim merilima, nije li to korak ka izlasku iz corsokaka?"Antiiluzionizam" koji opisujem je corsokak u ovom smislu: kad jednom realisticka tradicija kojom se takvi romani poigravaju izgubi moc, nece im preostati nista cime bi se poigravali (ili sa cime bi se nadigravali).
Nalazite li ikakvu osnovu u najnovijim kritickim pokusajima da se uspostave veze izmedju postmodernizma, postkolonijalizma i postkomunizma?
Ne znam dovoljno o kritickoj diskusiji o raznim "post"-kova- nicama da bih mogao da komentarisem.
Sloboda
Termin "liberal", primenjen na intelektualce, u novije vreme prosao je brojne modifikacije i retko je ko danas, kao sto ste i sami rekli, "puki liberal". Prihvatate li termin "postliberal" koji se cesto pominje uz Vase ime?Na termin "postliberal" prvi put sam naisao pre godinu dana. Ne znam sta on znaci, a i da znam, ne bih bio zainteresovan da ga primenjujem na samog sebe (videti moj prethodni komentar o etike- tama).
U nedavno objavljenim "Esejima o cenzuri" citirate reci Danila Kisa o autocenzuri. Poznajete li i njegovu prozu?
Ako se izuzme nekolicina eseja iz razlicitih izvora, ne poznajem njegovo delo.
U istoj knjizi skepticno analizirate kategorije tolerancije i moralne osude, priznajuci njihovu ambivalenciju. Ova ambivalencija naglasava se i u jugoslovenskoj reakciji na stavove zapadnih liberalnih intelektualaca prema krizi u Jugoslaviji. Moze li liberal izbeci poziciju davanja lekcija sa visine, izrazavanja uvredjenosti, izricanja moralne osude - upravo ono sto, u principu, ne zeli da radi?
Poziciju koju opisujete nemoguce je izbeci, ali covek moze barem da pokusa da je izbegne, ako nista drugo, ono preispitivanjem sebe i svojih motiva sa sto je moguce manje ostrascenosti.
Handke
Jedan jugoslovenski komentator Vaseg romana "Iscekujuci var-vare" pronasao je izvesnu srodnost sa Peterom Handkeom. Jeste li dovoljno upoznati sa Handkeovim delom da biste ovo komentarisali? I da li su Vam poznati Handkeovi pokusaji da zauzme javni eticki stav prema dogadjajima u Jugoslaviji?Poznajem neke Handkeove ranije radove, i divim im se. Novije radove ne poznajem. Konkretno, nije mi poznat njegov stav prema Jugoslaviji.
Majstor
Rec "master", u oba svoja engleska znacenja, ima vazno mesto u Vasem imaginarnom "recniku". Stavljena u naslov Vaseg romana "Maj- stor iz Petrograda" (gde je majstor Dostojevski), navela je mnoge prikazivace da i Vas samog nazovu majstorom. Osecate li se nelagodno s ovom titulom, i da li je ovaj roman zbilja "licni testament", ili "samoodbrana", kako su ga protumacili neki kriticari?Trudim se da ne istupam kao tumac, a ni kao komentator, sopstvenih romana.
Fakat i fikcija
Pojedini prikazivaci ovog romana zameraju Vam zbog iskrivljavanja cinjenica iz biografije Fjodora Dostojevskog. Jedan - americki - pominje "perverziju dostojnu Stavrogina". Iako sam roman nudi kljuceve za Vas moguci odgovor, ostaje pitanje koji bi "format enciklopedije" Vas idealni citalac morao posedovati? Bi li trebalo da ponovo procita barem "Kod Tihona", prvobitno cenzurisano poglavlje romana "Zli dusi"?Na to pitanje je tesko odgovoriti. Poznavanje nekih momenata - kao sto su stvarne cinjenice Pavelovog zivota - jednostavno bi ometalo citanje romana. Ali rekao bih da bi poznavanje poglavlja "Kod Tihona" citaocu pre pomoglo nego zasmetalo.
Milost
U eseju "Ispovest i dvoumljenja: Tolstoj, Ruso, Dostojevski" sugerisete da su, u svojim knjizevnim istrazivanjima svetovne i verske ispovesti kao puteva do istine o bicu, Tolstoj i Dostojevski ontoloski superiorni u odnosu na svetovnog mislioca Frojda. Idete i korak dalje, prihvatajuci tezu Dostojevskog iz "Zlih duha" da prava ispovest proizlazi iz vere i milosti, te da jedini put do istine o sebi vodi kroz svetu tajnu ispovesti. U pravoslavlju se, medjutim, i koncept ispovesti i koncept greha razlikuju od postavki zapadnog hriscanstva. Premda se esej moze citati i kao teorijski, postoji li nesto sto Vas, na nekom drugom nivou, privlaci u filozofiji pravoslavlja?Ne znam dovoljno o pravoslavnoj teologiji da bih inteligentno odgovorio na Vase pitanje. Ali cinjenica je da sam za religijsku misao kod Tolstoja i Dostojevskog duboko zainteresovan.
Politika i psihologija
Cesto Vas, povrsno, nazivaju i politickim i psiholoskim piscem. Sami ste jednom rekli da ste politizirani samo u meri u kojoj uzimate "za datost da se sa ljudima mora postupati kao sa potpuno odgovornim bicima: psihologija nije izgovor." Mozete li nesto vise reci o ovoj sprezi politickog i psiholoskog?Divim se ljudima - cak i kriminalcima - koji preuzimaju punu odgovornost za sopstvene postupke, koji se ne pozivaju na olaksavajuce okolnosti.
Prevod
Pisali ste, kao prevodilac sa holandskog, o tom licnom iskustvu. Tada ste rekli da je knjizevni prevodilac u biti kriticar. Kad se prevode Vase knjige, vidite li prevodioca i dalje kao manje-vise neutralnog kriticara, ili mozda kao kriticara sklonog dekonstrukciji?U prevodilastvu jos uvek funkcionise, bar se nadam, ideja vernosti, koja je odbacena u takvim granama antagonisticke kritike kao sto je dekonstrukcija.
Predvidjate li da bi, u svom prelasku iz kruga engleskog u krug jednog slovenskog jezika, da parafraziram Vasu metaforu za knjizevno prevodjenje, roman kao sto je "Majstor iz Petrograda" mogao dobiti nova i drugacija znacenja od onih koje se u njega ucitavaju bilo u Juznoj Africi, bilo u Zapadnoj Evropi ili Americi?
Potpuno sam spreman da prihvatim da bi u Srbiji - da ne govorimo o Rusiji - "Majstor iz Petrograda" mogao postati neka sasvim razlicita knjiga od one koju zamisljam da sam napisao.
Jul, 1997.
Bukerova nagrada 1983. Nadin Gordimer, ăThe Idea of Gardening", Nedj Dzork Reviedj of Books, 2. feb. 1984.
The Master of Petersburg (1994). Prevod ce, u izdanju SKC-a, biti objavljen u oktobru 1997.
Giving Offence: EssaDzs on Censorship, UniversitDz of Chicago Press, 1996.
BIGZ 1990, prevod Jelena Stakic, pogovor Branko Andjic.
Pavel Isajev, pastorak Fjodora Dostojevskog.
Confession and Double Thoughts: TolstoDz, Rousseau, DostoevskDz, 1985.