Nagrada "Milos N. Djuric"Ziri u sastavu: Dragoslav Andric, Milivoje Jovanovic, Olivera Milicevic, Ivana Milankova i Zorislav Paunkovic odlucio je da nagradi: za poeziju Radoslava Miroslavljeva za prevod sa sanskrta tri drevnoindijska pesnika Kad reci procvetaju (Draganic, Beograd 1995); Lidiju Subotin za prevod dela Puskinski dom Andreja Bitova (BIGZ, Beograd 1995) i za prozu Elizabet Vasiljevic za prevod Ostrva dana predjasnjeg Umberta Eka (Centar za geopoetiku, Beograd 1995); za esejistiku - Pera Muzijevica za prevod dela Poezija Benedeta Krocea (Izdavacka knjizarnica Zorana Stojanovica, 1995). Pohvaljeni su: Zlata Kocic za prepev poeme Jelene Svarc Dela i dani monahinje Lavinije (Istocnik, 1994), Rasa Sekulovic za prevod dela Salmana Ruzdija Istok-Zapad (Centar za geopoetiku, 1995), Ljiljana Vulicevic i Zora Djordjevic za prevod dela Pausanija - opis Helade, 1,2 (Matica srpska, 1995), te Miroslava Mirkovic za prevod dela Tita Livija Istorija Rima od osnivanja grada, drugo petoknjizje (SKZ, 1995).
Obrazlozenje za nagradu Radoslavu MirosavljevuKad reci procvetaju Amurua, Bhartrharija i Jogesvare, u prevodu Radoslava Mirosavljeva jedna je vrsta dara nasem kulturnom miljeu, pre svega zbog animiranja sanskrita i pretakanja kompleksnih jezickih formi jednog drevnog jezika na savremeni, govorni srpski jezik. Ova knjiga ukljucuje izbor iz klasicne sanskritske lirike, tacnije receno iz pesama Amurua, Bhartharoja i Jogesvara. Postojecim izborom klasicna sanskrit- ska lirika priblizena je neindijskoj citalackoj publici, samim tim priblizavanjem nacinjen je jedan blagotvoran kulturni i civilizacijski transfer, a samim tim i provera mogucnosti srpskog jezika, koji je zahvaljujuci svom bogatstvu mogao da primi i prenese svu tu drevnu jezicku gracilnost, zvucnost i jedinstvenu mnogoznacnost. Nimalo nije lak bio prevodiocev poduhvat, jer trebalo je usaglasiti se sa specificnim nacinom versifikacije koja se umnogome razlikuje od evropskog nacina rimovanja, jer u sanskritskoj lirici najcesce srecemo aliteraciju, asonancu i unutarnje rime. Treba naglasiti da prevodilac sve vreme u skladu sa mogucno- stima korektno prati modele metrike originala, sto se odnosi i na stilske figure.
Obrazlozenje za nagradu Lidiji SubotinRoman Andreja Bitova Puskinski dom je delo koje predstavlja simbol, amblem celokupne ruske nove knjizevnosti, citavog jednog knjizevnog perioda. Veoma ambiciozno napisan roman, predstavlja melanz tradicionalnih i modernih postupaka, sa osloncem na tradiciji, pomocu kojih se obradjuju mnoge a medju njima i kljucne teme.Prevodjenje ovog inovativnog i slozenog, po strukturi i zamisli dela, zahtevalo je od prevodioca erudiciju, osecanje za smisaone nijanse, vladanje razlicitim prevodilackim postupcima. Svojim individuali- zovanim prevodilackim manirom Lidija Subotin priblizila nam je ovo, danas vec nezaobilazno delo, i tako upotpunila riznicu velikih ruskih romana prevedenih na srpski jezik.
Obrazlozenje za nagradu Elizabeti VasiljevicUmberto Eko je, po svoj prilici, pisac za izabranog citaoca, za citaoca-eruditu. U knjizevnom prevodilastvu danas mozda i nema tezeg posla od prevodjenja njegovih romana.Ostrvo dana predjasnjeg nije u ovom pogledu izuzetak. To je "autorov" roman o mladom plemicu iz 17. veka Robertu de la Grivu i njegovim pustolovinama. Izdvajaju se, s jedne strane, "galantni" tekst pisama, koje svojoj "Gospi" upucuje Roberto, i, s druge strane, traktatski oblikovane replike - govori licnosti koje svaka na svoj nacin, predocavaju i tumace u nacelu isparodirane ideje 17. veka. Jezicka heterogenost je podstakla maksimalno neobicno mesanje stilova, koji su uz to imali da se uskladjuju sa zanrovskim odlikama brojnih vrsta romana, od ljubavnog i pikarskog do filozofskog. Ako se ovome doda i nadmocno ("autorovo" i Robertovo) vladanje leksikom iz sfere brodogradnje, astronomije, geografije, religije (u najsirem smislu reci) i mitologije jasno je kakvu je misiju morao da iznese prevodilac Ekovog romana. Elizabet Vasiljevic je odlicno obavila ovaj zadatak, prilozivsi tako znacajan doprinos razvoju nase jezicke kulture.
Obrazlozenje za nagradu Peri MuzijevicuPoezija, studija Benedeta Krocea iz 1936, cije je srpsko izdanje, evo, sest desetleca docnije (blagodareci Izdavackoj knjizarnici Zorana Stojanovica), njenom prevodiocu Peru Muzijevicu, valjalo ovogodisnje nagrade "Milos N. Djuric", teorijska je rasprava o odnosima poezije i li- terature, u obliku naucno utemeljenog protivstavljanja njihovih slicnosti i razlicnosti.Sa Kroceovim knjizevno-teorijskim iskazom nosio se Pero Muzijevic iskreno, promisljeno, sigurno i strucno. U citavom delu ocuvan je sklad recenice (i vecih smisaonih celina) naseg jezika, ali i ritam same pisceve ideje, zahvaljujuci cemu se prevod gotovo i ne oseca - on izlaganje "propusta" da tece samo od sebe. Litice i slapove Kroceovog kazivanja Pero Muzijevic prati sigurnim potezom, vesto, odvazno, mudro. Svaku recenicu, u pogledu ritma, blistavo dovodi do smiraja, u onom znacenjskom, do smisla. Jezikom savremene teorije, onim ustanovljenim i u stalnom nastajanju, u cemu je njegov nenametljivi doprinos i te kako od znacaja. Kao nepristrasni sadejstvenik, u ovu naucno-istrazivacku prozu ulio je nas ovogodisnji slavodobitnik visoku meru njene izvorne misli. njegov prevod, nastao iz "vedre meditacije", urodio je mudroscu i celishodnoscu valjanog i celovitog naucnog iskaza. Iz "okrsaja" sa Kroceom, Pero Muzijevic je izasao kao ravnopravni pobednik. Tako, u naporima "koje autor cini da ponovo postigne tekst (tudjeg) dela", koji su "u malom ono sto u velikom, ljudski rad cini i naziva filologijom", Pero Muzijevic dostojno je ispunio svoj zadatak. A rec jeste - i to se mora prihvatiti - o doprinosu nacionalnoj kulturi. | |||||||
| Mostovi br. 103 |
[Posaljite nam vas komentar] |
[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana] |