Broj 103
		U prvom licu

Radoslav Petkovic

Ford Meroks Ford: DOBAR VOJNIK (Bepar pres, Beograd, 1996)

Znamo li odgovor na ona istinski bitna pitanja sto nas muce? Ili, drukcije a opet sustinski slicno receno, koliko ona slika koju nosimo u sebi, slika o stvarima, dogadjajima, cak i citavim vremenskim periodima, odgovara zaista tim stvarima, dogadjajima, vremenskim periodima, onako kako su se odvijali?

Pitanje koje se, naravno, ne odnosi samo na knjizevnost, pitanje koje je jedno od najbitnijih ljudskih pitanja otkako covek ume da pita. I odgovori su, kako biva, raznovrsni: postoje ljudi - filosofi, pisci, ljudi uopste - koji veruju u mogucnost pronicanja u tu, recimo, objektivnu istinu. Postoje oni koji ovu mogucnost apsolutno odbacuju, poput vecine pisaca naseg stoleca.

U njih nesumnjivo spada i engleski pisac Ford Medoks Ford ciji je roman Dobar vojnik, objavljen u Engleskoj 1915, tek nedavno objavljen i kod nas. Ne treba, kako je uobicajeno, a nazalost cesto i tacno, svu krivicu svaljivati samo na nas. Ford je jedno duze vreme bio sasvim solidno i nepravedno zaboravljen i u rodnoj Engleskoj. Poslednjih godina je u Engleskoj doziveo svoj come back; a zahvaljujuci trudu prevodioca, Arijane Bozovic, kod nas dozivljava neku vrstu premijere (izdanje Bepar pres, Beograd).

Neobicna licnost u svakom slucaju i ono sto smo u pocetku govorili, ta kolebljivost kada je u pitanju mogucnost istinite slike sveta, ogleda se i u kolebanju oko imena. Pravo piscevo ime glasi Ford Medoks Hufer; kako ga naziva i Rebeka Vest u svom apologetskom tekstu napisanom povodom izlaska Dobrog vojnika. I taj tekst je nedavno, u posebnom bloku casopisa Knjiz.evna rec koji je, opet prevela i priredila Adrijana Bozovic, objavljen i ovde.

No, Fordu se dopalo da ima, kako neko rece, najsimetricnije ime u engleskoj knjizevnosti te je umesto Hufer doslo Ford kao konacno prezime, a problema je bilo i sa naslovom romana Dobar vojnik. Prvobitni naslov je glasio Najtuznija prica, kada je Ford#Hufer zapoceo da ga pise, godine 1913. No, kada je zavrsavao roman, poceo je rat - i uistinu relativizovao ovaj pojam najtuznija. I verovatno aktuelnim ucinio sintagmu dobar vojnik; tako je nastao naslov.

Zbivanja u romanu su, najvecim delom, vezana za Englesku i Ameriku s pocetka ovog stoleca, dakle onaj period koji nazivamo viktorijanskim, a koji je i nasoj publici dobro poznat preko knjiga, filmova, TV serija - prisetimo se samo da je jedna od prvih TV serija koja je bukvalno praznila ulice gradova bila Saga o Forsajtima.

Fordov Dobar vojnik je, na prvi pogled, ljubavni roman. No, mnogo tacnije bi bilo odrediti ga onako kako pisac cini u podnaslovu - Povest o strasti, dakle kao napor poniranja u dubine ljudskih strasti cija nam istina uvek izmice, jer se uvek suocavamo sa raznovrsnoscu, mnogobrojnoscu istina. Ono sto je u Fordovom slucaju knjizevno zanimljivo, jeste sto se promenljivost, relativnost istine, ne postize njenim pripovedanjem iz razlictih uglova. Naprotiv. Ovu povest o strasti pripoveda jedan pripovedac koji je njen, mada ne preterano aktivan, ucesnik. Ali, u onoj meri u kojoj se trudi da je isprica detaljnije i pouzdanije, da je samom sebi a potom i citaocu potpunije razjasni, i slika dogadjaja postaje sve slozenija, a istina relativnija. Kako prica odmice, dobri se preobrazavaju u zle, da bismo se malo kasnije, upitali da li su oni zaista onoliko zli koliko nam se ucinilo. I obratno.

Sve podseca na postepeno skidanje mnogobrojnih velova, jedino sto ono moze trajati beskonacno a da se do istinskog lika ne dodje. Odgovori na pitanja koja nas istinski muce - poput onog o ljubavi - beznadno nam izmicu i nije slucajno sto Fordov junak kaze na jednom mestu:

Ne znam. I nikakvih putokaza nemamo. A ako je sve do te mere maglovito oko necega tako iskonskog kao sto je seksualni moral, cime cemo se rukovoditi u tananijoj moralnosti svih ostalih privatnih susreta, odnosa i postupaka? Treba li, mozda, da delujemo iskljucivo po impulsu? Sve je to obavijeno tamom.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]