Savremene francuske pesnikinje
Izabrala i prevela s francuskog Mirjana Vukmirovic
Ani ZadekNASI SINOVI Neko se priblizava. Lupa na vrata. - Ko je tamo? - Ja sam. - Ko je to, "ja"? - Ja. Glas mi je snazan. Progovaram. Dobro izgovaram francuski. Nokti su mi kratki i negovani. Umem da se poklonim. Ujutro sam uvek veseo. (Uvek veseo ujutro, posto bih vodio ljubav.) Volim da pricam o svom zdravlju. Da analiziram svoja osecanja. Da pevusim ciganske pesme. "... sunce sija, sneg se topi, a seva...", da ucim pesmice napamet. Da se satro sevim. Previse se posmatram u ogledalu. Hvalisa sam. Zderonja. Mekusac. Izvestacen. Lazov. Bezvoljan. Odvec siguran u sebe. Razbludan. Nepostojan. Neodlucan. Uznemiren. Cak pohotan u vodi. Istovremeno sam i prijatan i odvratan. Ali, od sutra... Da li je greh voditi ljubav dva puta zaredom sa svojom zenom? I tri puta? njene ruke. njen smeh. Ah, da, svinjarija. Ah, devojcura jedna. (Pre sam govorio: "Ah! Boze!") Vecera je bila spremna, a ona nije jela. Bila je lose raspolozena: "Koncertni klavir, muzika, da li je klavir najzad stigao? Da li su najzad isporucili taj klavir?" Lepota! Umetnost! Venera Miloska! Sve su to sitnice! Tricarije! Ona mi svakog dana pricinjava bol. Kao zub. A nasi sinovi... Jedan sa svojom bolescu, drugi sa svojom pokvarenoscu (svira harmoniku u kuhinji i zaudara mu iz usta), treci sa svojom gluposcu. On govori o poeziji, dobroti i religiji, jer je lisen poezije, dobrote, religije. Odvratna bitanga, eto, to je sve. Njima bliski meni su neprijatni. Njihovi prijatelji nisu moji prijatelji. Pricaju o drustvu. Podsticu na umerenost, i tom prilikom se opijaju. Ali od sutra, ustajem rano. Ne slusam vise muziku. Ne citam vise romane. Ne posecujem vise Cigane. Ne izlazim vise bez sesira i bez rukavica. A ipak, ispisujem na svojim noktima: 1 - para 2 - elektricitet 3 - Ajfelova kula 4 - gimnastika 5 - alatljika 6 - napredak 7 - telegraf 8 - Nebesko Kraljevstvo. Na noktima malih prstiju - nista. Od sutra, radim. (Jos nekoliko lepih tema koje nisam naceo. A da ne govorimo o...) Danas sam imao ukupno dvadeset misli. Juce, samo jedanaest. A od sutra, ne radim nista, ja se... Pokricete me novinama.
KRALJ VALCERA(odlomak).... Parkove i vrtove, uvek sam volela. A vrtove Izole Bele, svi su nam rekli da je to zbilja nesto sto treba videti. Narocito u ovo godisnje doba. A posebno staklene baste. Zanimljivost. Nesto sto svakako treba videti. "Jedan dan ne bi bio odvec dug." Medjutim, kad ponovo razmislim, u tome nema niceg izvanrednog, niceg odista posebnog, niceg stvarno izuzetnog, na stranu sto sam, prvi put, videla prava narandzina stabla. Drvece s pravim pravcatim narandzama. Fotogafisali smo ih. Sa mnom u stojecem, sa mnom u lezecem stavu, u sedecem, sa mnom oslonjenom na stub, kako sedim na klupi, kako lezim na travnjaku, "Sa mnom kako hranim kosute" i takodje "Sa mnom kako stojim ispod magnolije". Odista se pitam gde su te fotografije. Pitam se da li smo ih cak ikad dali na razvijanje. Svi ti filmovi, sve te filmske trake, to je steta, sve te filmske trake. Sigurno bi nam pricinilo zadovoljstvo da ih sad opet vidimo. To bi probudilo u nama uspomene, cela istina! To uvek budi izvanredne uspomene. To je kao kad sam, onomad, nabasala na tvoja stara pisma. Pisma koja si mi pisao kad smo se tek upoznali, (na pocetku, seti se, nijednog dana bez tvog pisma). Sacuvati, sacuvati, sacuvati, baciti, cvetovi u papiru, trake, ljubavna pisma, fotografije, stari usecereni bademi na kojima su ispisani datumi. Ono sto je izvesno to je da. Svi od tog prave pornografske fotke. Svi ih prave. Bilo ko. Perunike, prvi bozuri, prvi strukovi jorgovana naslonjeni nocu uz moja vrata. Ujutro otvarajuci ih, dodirivala bih cvasti nogom, od kolena do stopala, u prolazu ih obarajuci. Poruke nezne, reci blage, pisma ljubavna, Boze moj, pisao si mi lepa ljubavna pisma. ANI ZADEK (ANNI ZADEK) je rodjena 1948. u Lionu, gde zivi i radi. Objavila je sledece zbirke: Varburtonov kuvar (Le Cuisinier de Djarburton), 1979, Sudbina svilenih tkanina (La Condition des Soies), 1982, Nasi sinovi (Nos fils) sa dvadeset cetiri crteza Zan-Marka Skanresa (Scanreich) 1990, Kralj valcera (Le Roi da la valse), 1991. godine. Sabina Mase
NA MOM PISACEM STOLU 1dve kutije filmskih trakavise gomila postanskih karata pisma koja cekaju odgovor olovke u boji pozorisni program s fotografijom i sa mnom usred skupine stilo sto se umace u mastilo kutija sa srcima od olovke dobijenim na poklon sapun iz nekog austrijskog hotela bela stipaljka za rublje kutija sibica fotografije moje bake kada je bila mlada porculanska kutija u obliku srca s natpisom "verna ljubav" tamnocrven i granat u crvenom tilu cek koji treba popuniti novcici od dvadeset santima grozd od plastike izvod iz bankovnog racuna traka za kosu komadic bele hartije koji sam otcepila od marke dopisnica s polumajmunom prstasem fotografisanim nocu sa crvom mamcem u ustima paklo cigareta krajicak papirne servijete kutija traka za pisacu masinu moja pisaca masina i ja koja se njom sluzim casa iz koje sam pila sampanjac pepeljara koju sam odavno kupila da me podseca na jednu ljubav NA MOM PISA?EM STOLU 2 moje ogledalo i moj odraz u njemu dok pisem vaza sa dva struka zutilovke fotografija ribe od plastike okrugla zdela za caj tanki listovi belog papira dve knjige jedna o drugoj reklama iz pedesetih godina s lepim cvetnim ukrasom reprodukcija Mikelandjelovog crteza fotosi portreti izdvojeni da bi se izbegao jedan problem bocica lepka gumarabike par makaza koje sam nasla u kuhinji kljucevi pariza moja providna kutija u obliku slikarske tube daljinski telefonski uredjaj netaknut moj fotografski aparat u vreci boje kajsije moje fascikle s nedoteranim tekstovima pokajnica madlene misel vise ispravki jedne pesme boca mastila dve ukosnice crna kutija s dijapozitivima dve narukvice poruka da je zvao pjer plava kutija sibica plav plavcat cajnik abazur od ruzicastog stakla dva cveta zutilovke opala sa svojih stabljika prvi odeljak teksta koji govori o suncu NA MOM PISA?EM STOLU 3 hotelska pepeljara zelena jabuka dva paradajza crveni lak za nokte breskva sto opojno mirise plehana kutija s mojim olovkama nebeska svadba mircea elijadea traka za kosu modra cista novine od prekjuce dnevnik koji pisem moja leva ruka sa satom omoti kristal moja desnica sto drzi crvenu olovku aktentasna iz koje vire lepe trake NA MOM PISA?EM STOLU 4 bela zdela za caj plavo vostano platno alatka za sve dva kljuca od ovog stana hartija s beleskama za jedno pismo bela breskva mikado svetloplavi upaljac i drska za olovku misis delovej virdzinije vulf presecena boca badenskog pica sto sluzi kao vaza veoma lepoj ruzi koja se skoro sva sparusila moja macka koja sedi pored mene case "duraleks" program izlozbe robera kombaa moje cigarete polozene crveni lak za nokte nacet paket "klineksa" moja futrola za pero na svom crtezu moja zelena fascikla i njene trake beli koverat koji stavljam ispod svoje ruke dok pisem da ne bih umastila list. SABINA MASE (SABINE MACHER) rodjena je 1955. Bavi se plesom. Saradnica casopisa "Banana Split" ("Banana Split"), "Umetnicke sveske" ("Cahiers d'Arts")... Objavila je zbirke: Vrlo nizak krevet (Le lit tres bas), 1992, Ne dirati, ne topiti (Ne pas toucher, ne pas fondre), 1993. godine. Ana Talvaz PESMA Sum kise je dragocen, klinasto pismo na oknu, predsoblje oluje koja dolazi ili, naprotiv, dosadno ocajanje vremena koje ne zna sta ce sa sobom. * Uvece, moja macka zuri kroz prozor ( s kim li to razgovara, s mesecom ili s farovima koji prolaze u noci?) Bilo kako bilo, ona uporno posmatra, pocasni gost, spokojnog repa, i ovog puta bilo bi svetogrdje prekinuti je. Ona veceras pripada sebi. DRVO ZIVOTA Zive boje, Eva, Adam preko puta nje, oko njih u grancicama plodovi i zivotinje zemaljske, svi su tu. Mozda bih mogla da dovedem jednu i da je postavim, da li prema salonu, ili prema vrtu? Nigde ta zivotinja ne bi bila kao kod kuce. Povrh toga, suvise je lomna, sto je svojstvo pecene zemlje. Juce sam i ja otvorila atlas da u njegovim bojama vidim kuda sam to putovala. PLANETE Nekad je samo Saturn imao prstenove, sad ih i drugi imaju, te sam izgubila racun. Kad ispitujemo nebesa da bismo saznali buducnost, jedino je izvesno da smo podigli glavu. Potom, sve ostaje da se vidi. One imaju neceg licnog, te krupne zvezde privremene; zaustavile su se za trenutak da popricaju. * Razocarenje. A zatim, kao da nista nije bilo, opet svezina, obilje koncerata, ali svi su izuzetni i teraju svaku stvar da kaze: ti mozes podici svet. Mislim na svoje lice podignuto ka tebi, na taj izraz nuditelja, koji se da lako zamisliti; ali cinjenica je: tvoj glas je promukao, a moje culo sluha nije bas kako valja. * Ruza vetrova je ponovo procvetala; sve veze se jednog dana zavrsavaju. Umetnost je imati prisnog prijatelja: najpre je trebalo savladati umetnost govora. Zivimo sami, umiremo sami, lekcija nikad naucena - i to nije kraj sveta.
GRMUSAZa Olivjea Mesijana
Dugo je neprekidno cvrkutala u trsci. ANA TALVAZ (ANNE TALVAZ) je rodjena 1963. Bavi se prevodjenjem. Saradjuje sa casopisima: "Poezija 88", "Banana Split", "Pesnicka akcija". Zajedno s Pjerom Martorijem prevela je pesme Dzona Esberija, koje su 1992. objavljene u zbirci Neko ko vas je vec video. Zojs Mansur
SVEZA PAVLAKAMoja majka me jede Muci I ne bi li me sprecila da je pratim zakopava me Ja jedem svoju porodicu Pljujem na njene ostatke Mrzim njene neobicne bolesti I slusne halucinacije Cuvajte se zubne paste Koja beli a ne unistava Vise vredi da se veselimo prozdiruci svoje Nego da koracamo na cetiri sape Locemo Ili pokusavamo da se dopadnemo Kcerima
NO? U OBLIKU BIZONASuvise cesto mislim na pogrebne obrede Crvena ribica skace Suvise cesto mislim na razorene grobove Na mucna bdenja Ne umem da odgurnem udovicu ni da omeksam njen pergament Od davne davnine sluzavka grobalja Zemlja je krov moje kuce
SAMO? A SASVIM KRATKODruga Eva poslepodne Sunce se topi u njenoj ridjoj kosi Ridjoj kao talas njenih proslih mesecnica (Krv mi je u glavi) Cak i s odrubljenom glavom Leptirica narogusena na plamen Nosi jaja Neki beru narandze Pod lakim pljuskom Drugi razmicu svoja bedra Kijaju O siroka noci okicena travom Bludna Zena koja sedi S uspravljenim klitorisom Jezik se povukao Krv ne kulja vise Zene poridje kao lisce Pobele i plase se Cuce i izrazavaju se u metaforama Na svojoj histericnoj kukici O siroka noci dvojezicna ko autopsija Druga Eva noc noc U jodnim rastvorima sadasnje studeni Sama na utabanom pesku
MANGOV PLODZeljna sam mangovog ploda Uzasavam se onih muskaraca koji ne znaju da jedu Ne deleci svoju mudrost brzim kocijasima Ti places Jedini ranjen i izlecen mojom prijateljskom usnom Vidis li falus se jede u ruci Gladna sam prasine Nema dovoljno prostranog stana Nema veka ni plaze dovoljno prazne po mom ukusu Koju su prethodnog dana uspavali Cezarovi potomci Gubim perje bez jeze odvec tuzna da bih se branila
IZMERILI SU COVEKAIzmerili su coveka izbeljenog krecom Izmerili su moje stopalo bez prstiju Na netacnoj vagi crkava I pronasli samo teret moje duse Jednake dusi pingvina Lisenog njegovih krila
PISMOMuklo pismo pada na gustu travu I umire Ko ce procitati moju iscezlu ljubav? Ko ce umeti da me sazaljeva? Jedino deca znaju da pate a da sebe ne prodaju Jedino bogovi znaju da citaju
LOTOVA ZENATreba oterati Lotovu zenu Jesti hleb bez soli Bez suza Bez nje Lakoma rastvorena ona bukti Nataknuta lepljiva i na suvom stopalu dosade Odsutna Pazljivo prateci otkucaje svoje stidnice ona zeva U suprotnom smeru od erotskog nasilja Smrt je zarazna Ona uspravni barjak Zeravica krvi pucketa Oko njenih kolena Treba oblikovati izmet Lizati anus Zaroniti svoje lice u gorcinu starosti Kositi zito sto previre u pazuhu Upoznati uvredu Smrt uznemirenu crvima Biljnu smrt ukocenu u orgazmu i trzaju Sve osim nista vice zena Nemojte me pustiti da odem Treba oterati Lotovu zenu Treba biti normalan ZOJS MANSUR (JOYCE MANSOUR) je rodjena 1928. a umrla 1986. Objavlji- vala je kod mnogobrojnih izdavaca. Njena sabrana prozna i pesnicka dela izdala je 1991. izdavacka kuca Akt Sid.
Zenska poezija?Ako bismo samo procitali sve antologije koje su za poslednjih pedesetak godina objavljene u Francuskoj, dobili bismo utisak da se ostvaruje prorocanstvo naseg pesnika Branka Miljkovica kako: "Poeziju ce svi pisati". Sve su redje one antologije ciji priredjivaci sabiraju najbolje pesme najznamenitijih pesnika koji su ziveli u odredjenom periodu, ili koji su pisali u okviru jednog pesnickog pravca, a u njima je glavni, najpouzdaniji kriterijum - vreme. Sve su mnogobrojnije takozvane "tematske" antologije, u kojima neki pesnik nadje svoje mesto zahvaljujuci pre naslovu svoje pesme nego njenoj pesnickoj vrednosti. Poslednjih godina prave se i neobicnije, kao sto su: Antologije zanemarenih pesnika Pjera Dozjea i Pola Lombara, Segersova Antologija ukletih pesnika, Proizvoljna antologija nove poezije Anrija Deluija. Sve cesce i sve obimnije su i antologije francuskih pesnikinja. Ali, mnogima od onih poetesa koje je Marsel Beali uvrstio u svoju antologiju objavljenu 1952, jednu od prvih ciji je glavni kriterijum "drugi pol", u potonjima se gubi svaki trag. U toj magmi, na tom kontinentu u nastajanju izdvojilo se samo nekoliko izrazitijih pesnickih licnosti koje su, uzimajuci na svoja ramena teret sveta, a ne samo sumor svoje licne sudbine (uvek sumor a nikad vedrinu), stvorile i vlastiti prepoznatljiv prosede. U antologijama francuske poezije prve polovine ovog veka, ravnopravno s pesnicima moraju biti zastupljene i sledece pesnikinje: Ana de Noaj, pesnikinja materinstva i majka kompozitora Mesjana - Sesil Sovaz, Rene Vivijan, Mari Noel, Lujza de Vilmoren, Elena Segen, Klodina Sonez, Zilberta Dalas.Upravo u zelji da razumeju ono "nepoznato koje ce otkriti zene pesnici", o cemu govori Rembo u svom pismu Pjeru Demniju, dva znacajna savremena pesnika: Alen Boske i Iv Bonfoa sacinili su gotovo istovremeno za razlicite izdavace izbore iz poezije znamenite pesnikinje proslog veka Marseline Debord-Valmor, propracene zanimljivim predgovorima - esejima o njoj i o zenskom pismu. U jednoj od najnovijih takvih antologija objavljenoj 1994, koja ima pomalo neobican naslov: Poezija u Francuskoj od 1960 - 29 pesnikinja - antologija, a koju su sacinili jedna zena i jedan muskarac - Lilijana Zirodon i Anri Delui, ima culnih slika u izobilju. Recnik je, sto je odlika zenskog pisma, znacajniji od sintakse, jer su spisateljice odvajkada vise zanimale stvari nego njihovi odnosi. U cetiri pesme Sabine Mase to je gotovo na skolski nacin ilustrovano. Ona nabraja, redom, ne zaboravljajuci ni "komadic bele hartije koji je otcepljen od marke", stvari natalozene na svom stolu posle povlacenja plime dana i dogadjaja. Ako pesnikinja nagovestava, barem u sledecoj pesmi, neki odnos izmedju stvari, to je jedino njihovo trosenje, kvarenje, konacno pretvaranje u uspomenu. Ipak, kao da je ovo zanemarivanje svakog odnosa izmedju njih namerno. Pesnikinja stvari samo imenuje u okviru jednog ogranicenog prostora ne zato sto ne ume da ih poveze, vec zato sto to nece. To nisu ni nadreali- sticki spiskovi, jer poslednji stih svake pesme otkriva ironicnu igru. Zacudo, u ovoj antologiji gotovo da i nema opisa prirode koji su tako cesti u delima zena pisaca i kojima se one odlikuju. Od pesnickih formi sve su zastupljene, ali je najcesci slobodan stih razlicitog ritma. Cak ima i kaligrama. Ali, za razliku od svojih prethodnica, savremene francuske pesnikinje retko koriste aleksandrinac i sonetnu formu. Nekima, najboljima, cak ocigledno i nije do forme. Gotovo svi pravci su zastupljeni, te se stice utisak da su izabrani iz hira, a ne zato sto se autor nuzno pokoravao njihovim pravilima. Kao da su gotovo sve pesnikinje "morale da uludo potrose toliko snage na oslobadjanje od spoljasnjih stega, te stizu pomalo zadihane do onog stepena odakle polaze muski pisci velikog zamaha", kako je tacno primetila Virdzinija Vulf povodom dzejn Ostin, sestara Bronte i Dzordz Eliot. Ali, cetiri pesnikinje cije su pesme izdvojene iz ove Antologije i prevedene imale su dovoljno snage da raskinu sve ono sto ih cak i formalno sputava: u pesmama Sabine Mase stvarima se osporava moc, u pesmama Ani Zadek srecemo ironiju, kod Ane Talvaz - mirnu iskrenost, a kod Zojs Mansur - crni humor, cak opscenost. Ona je jedina pesnikinja u ovoj antologiji cije je delo dovrseno, jedino je ona umrla i jedino su njene pesme, u kojima na surov nacin izrazava kolektivno ludilo, izabrali antologicari Zirodonova i Delui. Sve ostale pesme su same pesnikinje poslale uglavnom iz neobjavljenih rukopisa, u cemu je i originalnost ove antologije. Antologicari su birali pesnikinje, a ne i njihove pesme. Stihovi Zojs Mansur, Ani Zadek, Ane Talvaz i Sabine Mase, objavljeni u ovoj antologiji, podsticu radoznalog citaoca da bolje upozna njihovu poeziju. A i to je jedan od razloga zasto se antologije sastavljaju i objavljuju.
| |||||||
| Mostovi br. 103 |
[Posaljite nam vas komentar] |
[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana] |