Broj 103
		U prvom licu

Ksistof Kjeslovski, Ksistof Pjesjevic

Prevela s poljskog Ljubica Rosic

11.

U velikoj sali sahovska simultanka. Majstor ili velemajstor ide izmedju nekoliko sahovskih tabli. Za jednom od njih sedi Ksistof, iznad njega stoji Pavel. Majstor ne razmislja dugo, brzo prolazi duz sahovskih tabli. Pavel pazljivo posmatra njegove pokrete i nacin ponasanja. Majstor bez dugog razmisljanja pravi pokret na Ksistofovoj sahovskoj tabli i ide dalje. Pavel se savija do ocevog uha.

PAVEL: Izvrsi rokadu. Kraljicom ces ga drzati u sahu.

KSISTOF: To je suvise prosto. Dobio je vec osam partija.

PAVEL: Devet. Ali, videces da ce se on zakloniti topom i gotov je.

Majstor ponovo prilazi sahovskoj tabli. Kad je vec kraj njih, Ksistof vrsi rokadu. Majstor sa cudjenjem gleda u oca i sina. Oslanja se na sake, trenutak razmislja, potom se zaklanja topom i odlazi.

PAVEL: Rekao sam ti da on igra rutinski. Izgubio je.

Ksistof jos jednom analizira situaciju.

KSISTOF: Tacno.

Mirno cekaju majstora. Kad se vrati k njima, Ksistof premesta svog lovca sa osmog polja sahovske table.

PAVEL: Mat.

MAJSTOR: Stvarno, mat.

Srecan, Pavel se privija uz oca iz sve snage.

12.

Pavel otvara vrata na balkonu. Kraj vrata stoji flasa od mleka, puna vode - sada vec leda. Staklo je puklo na nekoliko mesta, Pavel skuplja komadice stakla, pokrivene ledom, i trijumfalno unosi u sobu.

PAVEL: Pogledaj! Posle jednog sata!

Staklo se lako odvaja od leda. Pavel ga izbacuje u kantu. U ruci mu je ledena flasa. Prilazi ocu.

PAVEL: Dotakni.

Ksistof dotice led. Hladan je, ali prijatnog je oblika, gladak.

PAVEL: Divna je.

KSISTOF: Divna je. Stavi je u kadu.

PAVEL: Na balkon. Videcemo sta ce se dogoditi s njom.

KSISTOF: Nista. Rastopice se kad dodje jugovina.

Pavel ponovo iznosi flasu na balkon. Ostavlja je na mesto gde je prethodno bila. Vice sa balkona.

PAVEL: Caj ce se takodje zalediti?

KSISTOF: Takodje.

PAVEL: Napravicu jos zutu od caja i crvenu. Dodacu boju.

KSISTOF: Napravi.

Pavel se vraca i staje iznad oca koji radi na kompjuteru.

PAVEL: Da izracunamo? Juce si rekao: sutra.

KSISTOF: Dobro.

PAVEL: Na ovom?

KSISTOF: Ne, na obicnom. Ovaj jos nije siguran.

Prelaze na mali kompjuter.

KSISTOF: Ne mozemo pretpostavljati da je sve vreme mraz.

U krajnjem slucaju nocu, recimo, deset sati. I moramo tacno to da znamo.

PAVEL: Ali, kako?

KSISTOF: Iz Meteoroloskog instituta. Telefoniraj i pitaj za temperaturu pri povrsini zemlje, danas, juce i prekjuce.

Pavel nalazi u telefonskom imeniku broj i podize slusalicu.

PAVEL: Gospodjo, da li biste mogli da mi date temperaturu pri povrsini zemlje?... Hvala... a za juce i prekjuce?... Mnogo vam hvala... Da, u Varsavi. Hvala.

Na ceduljici belezi informacije i vraca se Ksistofu. On zaklanja rukom ekran.

KSISTOF: Formula za pritisak?

Pavel munjevitom brzinom daje formulu po secanju. Ksistof otkriva ekran, formula se slaze.

KSISTOF: Koliko stepeni?

Pavel cita sa ceduljice.

PAVEL: Od 19 sati je -17,4 stepeni. Juce je bilo -16,8, a prekjuce -13,4.

Ksistof unosi ove informacije u kompjuter. Brzo udara po dirkama, masina broji. Za trenutak na ekranu se pojavljuje rezultat.

PAVEL: I sta?

KSISTOF: To je izdrzljivost jednog kvadratnog santimetra leda. Iz toga proizilazi da se po njemu moze klizati covek tri puta tezi od tebe.

PAVEL: Decaci se klizaju vec nekoliko dana. Smeju mi se.

KSISTOF: Sutra mozes i ti.

Pavel trci, otvara balkon, glasno vice.

PAVEL: Vec sutra se klizam!

KSISTOF: Pavele!

PAVEL: Neka znaju! Sutra se klizam! A daces mi?

KSISTOF: Sta?

PAVEL: Ne pretvaraj se. To, sto treba da mi das ispod jelke. Od mame i tebe.

KSISTOF: A sta je to?

PAVEL: Pa znam...

KSISTOF: Gde su?

PAVEL: Kod tebe u kaucu.

Ksistof se smeje. Jos jednom proverava sve podatke, bacajuci pogled na ceduljicu sa Pavelovim beleskama o temperaturi. Zavrsava, rezultat je isti. Tada u sobu ulazi Pavel, visi za nekoliko santimetara divnih slicuga iz inostranstva. S naporom se krece po podu.

KSISTOF: Odgovaraju?

PAVEL: Fantasticne su.

KSISTOF: U krevet. Idem da malo trcim, kad se vratim, moras da spavas.

13.

Ksistof u dresu i adidas patikama trci osvetljenim alejama u blizini kuce. Aleje vode dole, tamo je mracnije. Ksistof trci prema tom mraku. Tamo stoji usamljena ulicna svetiljka. Osvetljava jezerce. Ksistof se spusta niz nisku padinu, oprezno stupa na led. Jak je. Staje sigurnije, skakuce. Utrcava na sredinu, tupkajuci nogama. Sve je u redu. Razmahuje se, kliza, adidaske nisu za to najbolje, ali ipak, kliza se petnaestak metara. Sa strane, jezerce se zavrsava nekakvom recicom koja u njega uvire ili iz njega izvire. Nije zaledjeno. Led pocinje da puca. Ksistof izlazi na obalu i vraca se sa stapom. Proverva dubinu. Stap zaranja nekoliko, mozda petnaestak santimetara. Ksistof ponavlja ogled na par mesta - svuda je podjednako plitko. Udara stapom, trudeci se da razbije led na sto vecoj povrsini, ali led je debeo, moze se razbiti samo kraj recice. Najzad, baca stap, okrece se. Na visokoj obali, s druge strane jezerceta, vidi malu vatru. Kraj nje sedi covek u bundi. Lice mu je mlado, zamisljeno, a istovremeno, nasmejano. Za trenutak se gledaju, posle toga Ksistof se vraca kuci.

14.

U Pavelovoj sobi je vec mrak.

KSISTOF: Spavas?

Govori tiho i cuje tihi odgovor.

PAVEL: Ne. Pogledaj kako se sijaju.

Ksistof ulazi. Pavel je obesio svoje nove slicuge iznad samog kreveta. Ulicna svetiljka odbija se o ostrice i kad Pavel lako pokrece slicuge, po zidu pretrcavaju uski mlazevi svetla. Razgovaraju tiho.

KSISTOF: Proveravao sam led.

PAVEL: Zato cekam.

KSISTOF: U redu je. Samo obecaj mi da neces prilaziti toj recici. Ona se ne ledi. Petnaest metara, ne blize.

PAVEL: Petnaest metara. Dobro.

KSISTOF: Ona je plitka, ali zasto bi se kvasio. Gde je tvoj meca?

Pavel otkriva jorgan, meca lezi pored njega, na jastuku.

PAVEL: Vec spava.

15.

Svetlo suncano vreme. Sjajan led. Usporenim tempom ulaze na taj led Pavelove nove slicuge, a potom i on sam. Plovi po ledu. To je sigurno san, jer Pavelovo klizanje prati muzika. Pavel pravi nekoliko krugova po jezercetu, pravi sve manje krugove, usred tih krugova stoji Ola. To klizanje, sunce, slicuge koje seku led i Olino i Pavelovo lice su nerealno lepi.

16.

Ksistof sedi za pisacim stolom, pretrpanim papirom. Razmislja o necemu, jos se cuju, sve tisi, taktovi iz prethodne scene. Za prozorom pocinje lak ranozimski sumrak. Ksistof pali lampu. Vidi da papiri, rasireni pred njim, polako pocinju da dobijaju tamnoplavu boju. Gleda zacudjeno kako tamnoplava boja guta zapisana slova, cifre, citave stranice. Tek trenutak kasnije do njega dopire racionalan razlog tog nestajanja. Brzo sakuplja papire i podize bocicu s mastilom, koja tu stoji. Bocica je napukla i uska, u tamnom mlazu iz nje istice tamnoplava tecnost. Ksistof spasava sto moze Dok iznosi da je baci u kantu, bocica ostavlja za sobom tamnoplavi trag na podu. Ksistov je umazan mastilom. Cuje tiho kucanje na vratima. Prilazi im, na pragu stoji mala, mozda cetvorogodisnja devojcica, veoma postidjena.

DEVOJCICA: Mama pita da li je Pavel kod kuce.

Ksistof se osmehuje.

KSISTOF: Nije. Zasto?

DEVOJCICA: Mama pita.Ne znam.

Postidjena otrci.

17.

Ksistof je gleda kako iscezava iza ostrog zavoja zida. U kupatilu pokusava da spere mastilo. U samom korenu nosa ima tamnu mrlju, sigurno je mahinalno dotakao lice prljavim rukama. Kroz sum vode probija se ostri signal alarmne sirene. U naselje skrecu vatrogasna kola sa svetlom koje treperi, a za njima dolaze milicijska kola i kola hitne pomoci. Ksistof bespomocno gleda svoje nasapunane prljave ruke. Iz ove uko- cenosti, u kojoj je mozda i predosecanje nesrece, istrze ga zvono telefo- na.

KSISTOF: Halo.

GLAS (off): Dobro vece, Eva Jezjerska.

KSISTOF: Dobro vece.

GLAS (off): Da li je Pavel kod kuce? Marek jos nije dosao...

KSISTOF: Izvinite, nisam vas poznao... Ne, nije jos. Treba da je na engleskom... Treba da su. Koliko je sati?

GLAS (off): Proslo je pet. Trebalo je vec da dodju.

KSISTOF: Sad ce se vratiti.

Ksistof je vec sasvim miran.

GLAS (off): Jer, dogodilo se nesto.

KSISTOF: Sta?

GLAS (off): Upravo, ne znam. Dogodilo se nesto u naselju. Poci cu po njih.

KSISTOF: Neka se Pavel odmah vraca.

Niko vise ne odgovara. Eva Jezjerska je ocigledno spustila slusalicu. Ksistof za trenutak stoji ukoceno, potom trci u kupatilo i ispira ruke. U plasticnu kesu stavlja umrljane listove i novine, kojima je brisao mastilo na pisacem stolu.

18.

Poslednje metre do susedne zgrade Ksistof vec prelazi trkom. Zaborav- io je na kesu, besmisleno je stiska u ruci, nekoliko osoba trci nekuda, na razne strane, uz zavijanje sirene prolazi jos jedan milicijski automo- bil.

19.

Ksistof utrcava po nekoliko stepenika na drugi sprat. Pronalazi vrata, zvoni, potom lupa sve jace. Na vratima se pojavljuje mlada, lepa, razbarusena devojka u slafroku.

KSISTOF: Izvinite... da li je tu Pavel?

Devojka se osmehuje, izvinjavajuci se.

DEVOJKA: Grip... Nisam mogla da drzim casove. Pustila sam ih.

KSISTOF: U koliko?

DEVOJKA: U cetiri, cim su dosli.

Dole, kraj lifta, stoji Eva Jezjerska. Elegantna je zena, oko cetrdeset joj je. Pritiska dugme lifta i, ne mogavsi da ga saceka, udara pesnicom o vrata. Ksistof joj prilazi.

KSISTOF: Nisu ovde. Ona je bolesna.

Jezjerska bledi i oslanja se ledjima o lift. Na celu su joj kapi znoja. Ksistof hoce da je pridrzi, sa cudjenjem primecuje plasticnu kesu u svojim rukama. Eva Jezjerska govori - malo toj plasticnoj kesi.

JEZJERSKA: Led se slomio na jezercetu.

KSISTOF: Nemoguce.

JEZJERSKA: Slomio se. Slomio.

KSISTOF: Gospodjo... Nije mogao da se slomije.

JEZJERSKA: Da, da... slomio se.

Vrata lifta se otvaraju, sisla je Ola.

KSISTOF: Nisi videla Pavela?

OLA: U skoli... Razgovarali smo u skoli. Pricao mi je svoj san.

20.

Ksistof ustrcava na svoje stepeniste. Na stepenistu nema nikoga. Ksistof zatvara oci i broji u sebi do dvadeset. Potom polako pritiska dugme lifta i ceka strpljivo, kao da se nista nije dogodilo. U liftu ceka jos malo sa otvorenim vratima, posto je video starcica koji se jedva vuce. Starac pritiska prvi sprat, posmatrajuci Ksistofa strogim pogledom. Na svom prvom spratu dugo se izvlaci iz lifta. Ksistof ceka isto tako mirno i pritiska svoje dugme. Lift krece. Vidi se da je Ksistof odlucio da se ponasa racionalno.

21.

Ksistof otvara vrata i odmah zove.

KSISTOF: Pavele? Pavele!

U tom dozivanju postoji nada da ce se odmah zavrsiti ovaj kosmar, ali u kuci vlada tisina. Ksistof drugi put primecuje apsurdnu kesu u svojim rukama. Baca je u ugao, sa naglom provalom besa, opet se smiruje. Ide u sinovljevu sobu. Pored kreveta vidi slicuge. Upravo je to hteo da vidi i sada dise sa olaksanjem. Okrece broj telefona.

KSISTOF: Irena?

IRENA (off): Ja sam.

KSISTOF: Pavel ti se nije javljao telefonom.

IRENA (off): Kada?

KSISTOF: Sada.

IRENA (off): Posle skole, oko dva. Htela sam da dodje na rucak, ali imao je engleski.

KSISTOF: Upravo, nije ga imao.

IRENA (off): I gde je?

KSISTOF: Ne znam. Nema ga.

IRENA (off): Nesto se dogodilo?

KSISTOF: Ne znam. Mastilo mi se prosulo.

IRENA (off): Sta?

KSISTOF: Nista. odjednom je pukla bocica s mastilom. Prosulo se.

IRENA (off): Ali, s Pavelom.

KSISTOF: Nema ga. Ovde se navodno, slomio led. Na tom jezercetu.

IRENA (off): Dolazim kod tebe.

Spusta slusalicu. U Pavelovoj sobi, na stocicu, pronalazi aparat toki-voki. Stavlja ga u dzep. U maloj sobi, punoj raznih sportskih rekvizita - tegova, malih vratila, opruga itd. - Ksistof skida bicikl, obesen na zidu, nalazi pumpu i pocinje da pumpa tocak.

22.

Vec je sivo. Ksistof na biciklu izgleda cudno u tom skoro zimskom pejzazu. Vozi polako, duz naselja, i svaki cas se zaustavlja. Vadi toki-voki i tiho ponavlja.

KSISTOF: Pavele, prijem.

Uredjaj cuti. Ksistof seda na bicikl i bez toki-vokija vice.

KSISTOF: Pavele!

Neke blokove obilazi sistematski sa svih strana, zaustavljajuci se svaki cas i saljuci svoje tihe tehnicke pozive. Kada zove bez toki-vokija njegovi uzvici su glasni, sve glasniji. U jednoj od kuca pojavljuje se covek na balkonu.

COVEK: Gospodine biciklista, Vi mene zovete?

Ksistof se zaustavlja, s teskocom odredjuje mesto, odakle vice obradovani covek.

KSISTOF: Ne.

COVEK: Jer, ja sam Pavel.

Nagnut preko balkonske ograde, covek je spreman za dalji saljiv razgovor, ali Ksistof odlazi prema retkoj sumici koja se nalazi nedaleko. Vozi se pustim, ogolelim alejama. Priblizava se indijanskom gradicu za decu. Pronalazi vigvam sagradjen od greda. Ulazi, pusto, mracno. Nalazi na gredama kutiju od konzervi. U njoj je puno opusaka. Dotice je da bi video da li je topla, postavlja kutiju na tlo neba, kao na ekran. Iz kutije izlazi laki dim. Ksistof seda na sto i salje poziv preko toki-vokija.

KSISTOF: Pavele, prijem. Pavele, znam da si tu. Odazovi se, Pavele!

23.

U Pavelovoj sobi, na krevetu, skriven iza mece, stoji drugi aparat toki-voki. U njemu se cuju Ksistofova mehanicka dozivanja.

KSISTOF: Pavele, znam da si tu. Odazovi se, Pavele!

Zvuci to neprijatno u praznom stanu.

24.

Ksistof se priblizava na biciklu jezercetu. Osvetljeno je vatrogasnim reflektorima. Stojeci na ledu, koji se jos drzi, vatrogasci se trude da prodru sto dublje u vodu dugim cakljama. Tamo, gde nema leda, duboko je, caklje s lakocom zaranjaju citavom duzinom. Na suprotnoj, visokoj obali, drugi vatrogasci pokusavaju da cine to isto, led je tamo razvaljen kraj same obale. Gomila cutke posmatra njihove napore. Kada stize veliki automobil sa camcem, nekoliko muskaraca pomaze da se skine camac. Svi se s napetoscu zagledaju u caklje, izvlacene iz vode. Milicioneri se staraju da potisnu ljude koji stoje najblize, kako bi omogucili prolaz vatrogascima s camcem. Jedna zena u kucnoj kecelji ne reaguje na pozive i kao hipnotisana zagleda se u motke izvlacene iz vode. Ksistof ostavlja bicikl, covek koji stoji pored njega okrece se.

COVEK: Pustili, kuckini sinovi, toplu vodu.

KSISTOF: Sta ste rekli?

COVEK: Iz termoelektrane.

KSISTOF: Sta?

COVEK: Toplu vodu su pustili nocas iz termoelektrane. Kuckini sinovi.

KSISTOF: Kuckini sinovi.

Ne shvata tacno sta govori, medjutim smesta shvata sta se dogodilo i zasto su izneverili njegovi proracuni.

KSISTOF: Znate, izracunao sam izdrzljivost leda. Po obrascu, izaslo mi je u kvadratni santimetar...

COVEK: S njima ne mozete izaci na kraj.

KSISTOF: Da. Slucaj, on to nije mogao da predvidi.

COVEK: Ko?

Ksistof govori nesto sapatom, covek ne slusa odgovor. Zeni, u kucnoj kecelji, koja stoji na obali, prilazi mali decak. Zena ga ne primecuje. Decak stavlja svoju ruku u njenu saku. Zena je toliko napeta da ne primecuje ovaj gest. Decak je odvlaci pozadi, zena se opire, svesna je da drzi nekoga za ruku. Uverava se u to osecanje. Drugom rukom, kao da je slepa, dotice decakovu glavu, ne moze da poveruje da je to poznat joj oblik.

ZENA: Jacek?...

JACEK: Da, mama.

ZENA: Jacek.

Zena privija decaka uz sebe, ocajnicki ga stiska.

ZENA: Jacek, sine. Jacek, sine... Gde si bio, sine?...

JACEK: Igrali smo se Indijanaca.

Zena ustaje, podizuci dete. Odlaze. Iza njih ide covek koji drzi kaput svoje zene. Camac sa vatrogascima i dalje marljivo, metar po metar, istrazuje jezero. Vatrogasci vicu na kolege i oni voze camac sa reflektorima. Automobili koji stoje na obali takodje pale svetla. Jezerce izgleda sada kao pozorisna scena. Ksistof se osvrce. Na istom mestu, na kojem i prosle noci, vidi zapaljenu vatru. Onaj isti mladic sedi kraj nje, kao da nije menjao polozaj. Ksistof ima osecaj kao da ga mladic gleda, ali mozda je to varka. Pored sebe cuje glas.

OLA: Gospodine...

Ksistof se okrece. Ola, ozbiljna, zamisljena lica, stoji kraj njega.

OLA: Pavel je trebalo da mi se javi veceras telefonom... Secate me se?

KSISTOF: Da.

OLA: Ovaj decak mozda nesto zna.

KSISTOF: Koji decak?

OLA: Taj mali... Jacek.

Ksistof shvata najzad sta je htela. Trci prema zgradama. Citavu trojku: zenu sa Jacekom i muskarca koji ide za njima stize pred stepenistem. Dotice decakovu ruku. Decak se okrece. Zena oseca da se nesto dogadja. Zaustavlja se. Decak gleda za trenutak Ksistofa, najzad odgovara na nezadato pitanje.

JACEK: Pavel se nije igrao s nama.

25.

U pukotini vrata lifta koja se zatvaraju, Ksistof vidi Jaceka koji zeli da mu jos nesto kaze.

JACEK: Pavel se...

Vrata se zatvaraju, Ksistof ne zna sta je Jacek hteo da kaze, lift je krenuo. Ksistof trci uz stepenice, kad stigne do svog sprata, oni izlaze. Zena s Jacekom prolazi pored njega, ali mali se svom snagom hvata za sipku balustrade. Decakovo lice je sada u nivou Ksistofovog lica.

JACEK: On se klizao na jezercetu. S Marekom i jos nekim decakom. Klizali su se utroje...

Ksistofova ruka nesvesno, ritmicno lupa o sipku balustrade, za koju se jos malopre drzao Jacek. njegovo lice se polako pretvara u masku. Negde lupaju vrata, cuje se lavez psa, dopiru odjeci nekakve muzike s radija. Ksistof se ne mice.

26.

S tim istim licem-maskom Ksistof sedi u velikoj sobi. Tu je tiho. Malo kasnije, lice dobija s jedne strane zelenu boju. Ne obraca paznju na to. Boja postaje sve intenzivnija. Najzad do Ksistofa dopire cinjenica da se pojavio nekakav izvor svetlosti. Okrece glavu. Ogromni ekran njegovog kompjuterskog monitora sija u mraku zelenom svetloscu. Ksistof ga posmatra besmisleno. Preko ekrana prolazi neka linija. Malo kasnije pojavljuje se natpis.

KOMPJUTER: I'm readdz.

Ksistof je drzao stisnute ruke, sada ispravlja prste, pomera ih prema tastaturi. Polako, slovo po slovo, otkucava natpis.

KSISTOF: Postojis?

Kompjuter malo razmislja, mada je Ksistof pritisnuo dugme za odgovor, potom se pojavljuje natpis.

KOMPJUTER: Repeat again.

KSISTOF: Pitam da li postojis?

Kompjuter cuti. Ksistof pritiska dirku s molbom za odgovor, ali ekran samo svetli bljestavom zelenom svetloscu. Odmah zatim Ksistof ponovo pritiska slova, jedno za drugim.

KSISTOF: Sta da radim?

Natpis traje malo, potom ekran ponovo postaje zelen i slova nestaju. Ksistof otkucava sledece pitanje.

KSISTOF: Zasto?

Kao i prethodno - slova se rastapaju u zelenilu. Ksistofove ruke pritiskaju dirke tastature.

KSISTOF: Sta ce ti mali decak?

Natpis traje. Ksistof mu daje sledeci.

KSISTOF: Cuj. Sta ce ti mali decak? Zelim da razumem...

Pritiska dirku za odgovor, slova nestaju. Pise dalje.

KSISTOF: Ako postojis, daj znak.

Natpis traje. Ksistof ponistava prva slova natpisa. Nestaju jedno za drugim, ostaje samo

znak

Ksistof pritiska dirku h2. Natpis se dvostruko povecava. Pritiska jos nekoliko puta isto dugme, tako da najzad natpis zauzima citav ekran.

ZNAK.

Pritiska dugme s natpisom ansdjer. Kompjuter brzo odgovara.

KOMPJUTER: Nagovestaj. Predskazanje. Rana. Simbol.

Ksistof pise.

KSISTOF: Jasnost.

KOMPJUTER: Svetlo. Vatra. Zrak. Sveca.

Kompjuter sada odgovara brzo. Ksistof pise.

KSISTOF: Sveca.

KOMPJUTER: Simbol. Crkva. Krst.

Ksistof pise dalje.

KSISTOF: Smisao. Nada.

Kompjuter opet za trenutak cuti. Potom se pojavljuju slova.

Out of memordz.

Ksistof iskljucuje kompjuter. Zeleno svetlo iscezava, na monitoru ostaje samo mala tacka.

27.

Pored naselja podignuta je nova crkva. Velika, tamna masa. Ksistof stoji trenutak, pre nego sto odluci da udje. Crkva ima modernu, prosto ekstravagantnu formu. Ksistof pronalazi put za podzemni, vec gotov deo, gde se vrse bogosluzenja.

28.

Zidovi podzemne crkve su hrapavi, sa tragovima dascanih oplata. Gore male radne lampe. Privremeni oltar je takodje neotesan. Slika na oltaru uramljena je daskama, na kojima stoje cvece i svece. Svestenik podize glavu prilikom Ksistofovog ulaska. Sedi u ispovedaonici i svetlost koja ulazi kroz resetke deli mu lice na svetle i tamne kavdrate. Ksistof se ne seca kako se treba ponasati u crkvi. Prilazi oltaru. Na pola puta pravi pokret kao da bi hteo da klekne, ali odustaje od toga. Sirova daska, za kojom se najverovatnije prima pricest, ne odvaja potpuno oltar od ostalog dela crkve.

Ksistof vidi nekoliko nezapaljenih sveca na viserucnom svecnjaku. Uzima jednu od tih sveca. Svestenik ga mirno posmatra, Ksistof trazi po dzepovima, ali nema sibica. Stoji sa svecom u ruci. Oseca necije prisustvo, okrece se, prilazi ispovedaonici, otvara vratasca. Svestenik drzi u ruci sibice. Pruza ih Ksistofu bez reci, on se vraca oltaru, pali svecu, naginje je i gleda kako na nerendisanoj dasci stearin koji kaplje stvara malu kupu. Postavlja svecu, ceka da s stearin stegne. Plamicak svece gasne, leluja se, mozda je neko negde otvorio vrata. Ksistof ga zaklanja sakama, ceka sve dok sveca ne pocne jasno da gori i potom - jos sa dlanovima ispruzenim napred - povlaci se unazad, spreman da se - ako bi sveca pocela da se gasi - vrati jos jednom. Spusta ruke, kad je vec kraj vrata i vidi da sveca gori svetlim cistim plamenom.

29.

Vec izdaleka Ksistof cuje plac zena i glasan histerican krik, koji se probija iznad svega. Sa sredine jezerceta doplovljava camac. Na obali vec stoje nosila. Ksistof prolazi pored Eve Jezjerske koja okrece lice sa otvorenim ustima, bez krika. Prilazi blize obali. Vreva i krik zamiru. Camac prilazi. Na njemu leze tri mokra mala tela decaka, koja kao da su jos manja nego za zivota. Ksistof se spotice o nesto. Uvaljan u blato, savijenih tockova, lezi njegov bicikl. Vatrogasci prenose tela dece na nosila. Ksistof mirno gleda lice svoga sina. Pavel ima naocare na zatvorenim ocima. Kada vatrogasci stavljaju decakovo telo na nosila, nad Pavelom se naginje Irena i zakopcava, otkopcan do pola, patentni zatvarac njegove jakne. Kasnije pravi na celu decaka brzi mali znak krsta. Mladic u bundi, koga je Ksistof video vec dva puta kraj vatre, prolazi sada pored njega, mimoilazi nosila i Irenu i lagano izlazi iz kruga svetla.

30.

Ksistof ponovo ulece u crkvu. Sveca kraj oltara gori svetlim ravnomernim plamenom. Ksistof prilazi neotesanoj dasci koja ga odvaja od oltara, za trenutak se sa napetoscu zagleda u sliku, potom sa zamahom, iz sve snage, odozgo, udara pesnicom u svecu koja gori. Cuje se prigusena tutnjava u betonskoj prostoriji. Podrhtavaju oltar i neotesani drveni ramovi koji ga uokviruju. Svece nad oltarom se prevrcu, stearin kaplje po licu na slici. Svestenik izadje iz ispovedaonicce, klekne na betonski pod i namesta ruke za molitvu. Ksistof prilazi ka posudi sa osvecenom vodom, izlivenoj u betonu, kao i sve ovde. Stavlja ruku u posudu. Nailazi na parce leda, u koji se pretvorila voda. Na parce osvecenog leda. Vadi taj led i stavlja ga na lice. Izmedju prstiju tece tanak mlaz - vode? suz-? Sa ugasene svece kaplju ostaci stearina i, kao pre toga, taloze se u kapima na slici. Svestenik je utonuo u duboku molitvu.

Ksistof govori neke nejasne reci, tek malo kasnije mozemo razumeti sta govori.

... kim...

... s kim...

... kim da razg...

... s kim da razg...

... s kim da razgovaram?

... s kim da razgovaram?

... s kim?

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]