Broj 103
		U prvom licu

Ksistof Kjeslovski, Ksistof Pjesjevic

Prevela s poljskog Ljubica Rosic

1.

Kasna jesen, sivo jutro. Veliki plocnik ogromnog stambenog bloka izgleda u ovo vreme deprimirajuce. Nekoliko pasa juri za obicnom kuckom. Vlasnici automobila, parkiranih u alejama, iznose akumulatore i vredno ih montiraju u motore. Vozaci i psi plase jato smrznutih golubova koji se podizu za kratak let i odmah padaju. Jedna od ptica kosim letom pada odozgo, izabira jedan od nekoliko stotina parapeta u bloku, seda na njega i zaviruje u stan.

2.

Tisina je, ukucani mozda jos spavaju, mozda nisu tu. Decju sobu ispunjavaju plakati, figurice iz Spilbergovih filmova i moderan crveni namestaj. Krevet je nenamesten - neko je malopre ustao iz njega. Velika soba predstavlja mesavinu starog i savremenog namestaja, stilski zidni sat, a na ogromnom stolu od borovine ekrani dva kompjutera, rasireni releji, zice, stampani papiri i tastature. Priblizavamo se ekranu sledeceg kompjutera, na njemu se pojavljuju cifre i znaci. Cuju se laka ritmicna udaranja po dirkama: mali Pavel unosi nesto u memoriju kompjutera. Deset mu je, mozda dvanaest godina. Jos je u pizami, vidi se da je tek ustao, mucen problemom za cije mu je resenje uvece nedostajalo vremena. Smeska se: doveo je operaciju do kraja. Ustaje i otvara vrata spavace sobe.

PAVEL: Tata...

Ksistof spava nasirokom kaucu. Zaspao je u kosulji, sa satom na ruci. S naporom otvara oko.

KSISTOF: Gde su naocare?

PAVEL: Cekaj, daj neke podatke.

KSISTOF: Uspeo si?

PAVEL: Daj, videcemo.

KSISTOF: Moj nisi dirao?

PAVEL: Tata...

Uvredjen je. Ne dira nista ako se nisu tako dogovorili

PAVEL: I?...

KSISTOF: 79,4 na sat. Vreme voznje 4 sata i 13 minuta.

Decak ponovo trci ka kompjuteru.

KSISTOF: Stavi naocare!

Gleda na sat, pritvara oci. Pavel pritiska dirke, proverava rezultat i vraca se u ocevu sobu. Vuce ga za ruku. Zeli da mu da rezultat, vidi se da je obradovan, ali Ksistof navlaci jorgan.

KSISTOF: Necu da razgovaram s tobom.

PAVEL: Samo...

KSISTOF: Naocare!

Pavel izlazi, u svojoj sobi, medju igrackama i sveskama na stolu, nalazi naocare, stavlja ih i mrzovoljan seda na krevet. Osluskuje.

KSISTOF: Pavele!

Decak ustaje na drugi poziv i oklevajuci staje na prag.

KSISTOF: Koliko ti je izaslo?

PAVEL: Ne secam se.

KSISTOF: Ne vredjaj se. Dogovorili smo se da ces nositi naocare. Da ili ne?

PAVEL: Da.

KSISTOF: Koliko ti je izaslo?

Pavel jos uvek uvredjenim tonom.

PAVEL: 164,356 kilomeatara.

Ksistof pritvara oci i broji nesto koncentrisan.

KSISTOF: Valjda je dobro. (Osmehuje se na sina.) Hodi tati.

Pruza ruke. Pavel se za trenutak koleba, a onda se brzo privije na njegove grudi. Ksistof ga mazi po glavi.

KSISTOF: Izvini, moram da pazim na tebe. Razumes, zar ne?

PAVEL: Da. Mirises na cigarete. Do koliko si sedeo?

KSISTOF: Do tri.

PAVEL: I sta?

KSISTOF: Valjda je dobro. Trebalo bi da u njega stane masa bajtova. Vise nego u sve druge koje sam napravio.

PAVEL: Pokazaces?

KSISTOF: Posle podne. Oblaci se. Vec je dobro?

Pavel, pripijen uz oca, klima glavom: da, vec je dobro.

3.

Pavel izlazi trceci iz kuce. Prilazi kiosku i kupuje novine, potom trci u naselje. Zaustavlja se ispred obdanista, gleda unaokolo i skoci kraj zida. Devojcica, njegovih godina, vodi u obdaniste natrontanog malisana. Ulaze u zgradu. Pavel ceka malo, a onda krece na trotoar. Kraj ulaznih vrata mimoilazi devojcicu koja se vraca. Ni jedno od dece ne pokazuje radost ni cudjenje.

Zdravo

Zdravo.

Svako ide na svoju stranu, posle cega se osvrcu i smesta se pretvaraju da to nisu cinili. Pavel ubrzava korak, posle petnaestak minuta se zaustavlja. Na putu, u naselju, lezi pas koga je pregazio automobil. Oci su mu otvorene, zute, staklene. Decak polako pruza ruku i dotice hladnog ukocenog psa. Pokusava da ga pomiluje. Dlaka mu je gruba, strci, opire se ruci. Pavel ustaje i polako ide ka svojoj zgradi.

4.

Ksistof priprema dorucak. Pavel se vraca s novinama.

PAVEL: Peti dan mraz.

Pruza novine ocu. Usi su mu crvene. Brise zamagljene naocare i skida jaknu.

KSISTOF: Video si je?

Pavel se smeska.

PAVEL: I...

KSISTOF: I sta? Rekao si joj nesto?

PAVEL: Rekao sam. Zdravo...

KSISTOF: Odgovorila je?

PAVEL: Da. Zdravo.

KSISTOF: Pogledala te je?

PAVEL: Osvrnula se.

KSISTOF: Eto, vidis.

PAVEL: Znas sta, tata?

Ksistof gleda sina.

PAVEL: Nos joj je bio crven.

KSISTOF: To se dogadja cak i devojcicama.

Uzima od maloga novine i seda za dorucak. Pavel sipa sebi mleko, ustaje i trazi nesto u frizideru i na radnoj ploci. Nalazi pepeljaru sa ugasenim opuskom.

PAVEL: Pusio si.

KSISTOF: To je jucerasnji.

PAVEL: Dogovorili smo se da neces pusiti pre dorucka, zar ne?

KSISTOF: Jucerasnji, zaista.

Zavrsavaju dorucak. Ksistof sa cigaretom, kafom, rasirenim novinama. Pavel se trudi da procita nesto, pred njim je strana s nekrolozima.

PAVEL: Da li bi, ako .... neko umre u inostranstvu, takodje bio oglas?

KSISTOF: Ako bi neko platio za njega...

PAVEL: Tata...

U Pavelovom glasu ima neceg zbog cega Ksistof ostavlja novine na stranu.

PAVEL: Zasto ljudi umiru?

KSISTOF: To razlicito biva. Od srca, u nesrecnim slucajevima, od starosti...

PAVEL: Ne... Zasto uopste postoji smrt?

KSISTOF: Smrt? ... Pogledaj u enciklopediji.

Pavel ustaje, sa police, pune svakojakih enciklopedija, uzima tom koji mu je potreban. Prelistava ga, vidi se da ume da se sluzi njim. Cita glasno.

PAVEL: ... pojava nepovratnog prekidanja svih zivotnih aktivnosti organizma, funkcije srca, centralnog nervnog sistema... Sta je to centralni nervni sistem?

KSISTOF: Nadji, postoji takva odrednica.

Pavel uzima novi tom i cita komplikovana objasnjenja. S hukom zatvara knjigu i vraca je.

KSISTOF: Vec znas?

PAVEL: Nista tamo nema.

KSISTOF: Sve je tamo. To, sto se moze opisati i razumeti. Covek je masina. Srce je pumpa, mozak kompjuter, trose se, prestaju da rade - to je sve. Sta? Nesto nije u redu?

PAVEL: U redu je, samo...

Pokazuje novine.

PAVEL: Tu pisu: "Bogosluzenje za pokoj njene duse". U enciklopedijama nije bilo nista o dusi

KSISTOF: Tako se kaze. Dusa ne postoji.

PAVEL: Tetka smatra da postoji.

KSISTOF: Ima ljudi kojima je lakse da zive ako tako misle.

PAVEL: A tebi?

KSISTOF: Meni? Ne. Nesto se dogodilo?

PAVEL: Nista, nista.

KSISTOF: I?...

PAVEL: Video sam ubijenog psa. Kad sam se vracao s novinama. Takav s zutim ocima. Uvek je bio gladan i promrzao. Vukao se po djubristima. Znas koji?

KSISTOF: Znam.

PAVEL: Eto, vidis. Ja sam se toliko obradovao jutros sto mi je uspeo taj obracun... a onda on je lezao i te oci bile su mu sasvim staklene.

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]