Broj 101-102
		Knjizevnost u svetu

Pol Oster

3

Nes je shvatio da se vise ne ponasa kao da je to on. Mogao je da cuje sopstvene reci kako mu izlaze iz usta, ali jos dok ih je izgovarao, osecao je da one izrazavaju misli nekog drugog, kao da je on samo glumac koji igra svoju ulogu na sceni nekog imaginarnog pozorista, ponavljajuci replike koje su vec unapred bile napisane za njega. Nije se nikad ranije tako osecao, a cudo je bilo u tome sto ga je to tako malo uznemirilo, toliko je lako skliznuo u igranje svoje uloge. Novac je bio jedina vazna stvar, i ako ovaj klinac poganog jezika moze da mu ga nabavi, onda je Nes bio voljan da rizikuje sve kako bi se to ostvarilo. To je bila sumanuta sema, mozda, ali je sam rizik bio motivacija, skok slepog uverenja koji ce dokazati da je najzad spreman za sve sto mu se moze dogoditi.

U tom trenutku Poci je bio samo sredstvo za postizanje cilja, rupa u zidu kroz koju ce se provuci s jedne na drugu stranu. On je bio mogucnost u obliku ljudskog bica, sablast koja igra karte i cija je jedina svrha na ovom svetu da pomogne Nesu da ponovo zadobije svoju slobodu. Kad posao jednom bude obav-ljen, svako ce otici svojim putem. Nes ce ga iskoristiti, ali to nije zna-cilo da Pocija smatra potpuno neprijatnim. Uprkos njegovom mudroserskom poziranju, ovaj decko je imao nesto fascinantno, i bilo je tesko ne ukazati mu jednu vrstu nevoljkog postovanja. Bar je posedovao odvaznost svojih uverenja, a to je bilo vise nego sto se moze reci za vecinu ljudi. Poci je zaronio u samog sebe; improvizovao je svoj zivot u hodu, verujuci u cistu domisljatost kako bi ostao na povrsini, i cak i posle premlacivanja koje tek sto je pretrpeo, nije delovao ni obeshrabreno ni porazeno. Mali je bio sirov na povrsini, ponekad cak odvratan, ali je lucio samopouzdanje koje je Nes smatrao ohrabrujucim. Bilo je, naravno, jos suvise rano znati moze li se Pociju verovati, ali kad se razmotri koliko je malo vremena imao da izmisli pricu, kad se razmotri neuobicajena uverljivost cele situacije, izgledalo je malo neverovatno da je on ma sta drugo osim onog sto tvrdi da jeste. Tako je bar Nes pretpostavljao. Kako god ispalo, nece mu trebati mnogo da to otkrije.

Vazno je bilo pokazati se pribran, zauzdati svoje uzbudjenje i uveriti Pocija da on zna sta radi. Nije bas hteo da ga impresionira, ali je nagonski osecao da mora da odrzi prednost, da na decakovu neustrasivost odgovori svojim smirenim, nepokolebljivim samopouzdanjem. Odglumice starijeg coveka naspram Pocijevog nadmenog zutokljunca, koristeci prednost koju mu daju visina i godine, kako bi zracio aurom naporno stecene mudrosti, postojanosti koja ce biti protivteza decakovom nervoznom, impulsivnom ponasanju. Kad su bili u severnim delovima Bronksa, Nes je vec bio odredio plan akcije. On je nalagao da potrosi malo vise nego sto je mozda hteo, ali je smatrao da ce na duzi rok to biti dobro utrosen novac.

Trik je bio u tome da ne govori nista dok Poci ne pocne da postavlja pitanja, a onda, kad ga bude pitao, da ima spremne dobre odgovore. To je bio najsigurniji nacin za kontrolu situacije: drzati decka u maloj neravnotezi, stvoriti iluziju da je uvek korak ispred njega. Ne rekavsi ni rec, Nes je skrenuo na autoput Henri Hadson, i kad ga je Poci najzad zapitao kuda idu (dok su se vozili pored Devedeset seste ulice), Nes rece: "Potpuno si izmozden, Dzek. Treba da jedes i da se ispavas, a i ja bih mogao nesto da rucam. Idemo u "Plazu", pa cemo odatle nastaviti."

"Mislis, u Hotel Plazu?" rece Poci.

"Tako je, u Hotel Plazu. Uvek odsedam tamo kad sam u Njujorku. Imas neke primedbe?"

"Nikakve. Samo me zanimalo, to je sve. Zvuci mi kao dobra ideja."

"Mislio sam da ce ti se dopasti."

"Jeste, dopada mi se. Volim da radim sa stilom. To je dobro za dusu."

Parkirali su u podzemnoj garazi u Istocnoj Pedeset osmoj ulici, uzeli Nesove stvari iz prtljaznika i onda odsetali do hotela iza ugla. Nes je trazio dve jednokrevetne sobe povezane kupatilom, i dok se na recepciji potpisivao u knjigu gostiju, ispod oka je posmatrao Pocija i na decakovom licu zapazio smesak zadovoljstva. Prijao mu je taj izraz, jer kao da je ukazivao kako je Poci dovoljno udivljen svojom dobrom srecom da ce uvazavati to sto Nes cini za njega. Sve se to svodi na pitanje inscenacije. Pre samo dva sata, Pocijev zivot je bio razbucan, a sad stoji u palati pokusavajuci da ne blene u raskos koja ga okruzuje. Da je kontrast bio manje upadljiv, tada ne bi proizveo zeljeni ucinak, ali posto jeste, samo je trebalo da Nes pogleda kako se malom grce usne pa da zna da je postigao svoje.

Dali su im sobe na sedmom spratu ("Srecna sedmica", napomenuo je Poci u liftu), i kad su nosacu dali napojnicu i smestili se, Nes je narucio da im donesu rucak u sobu. Dva bifteka, dve salate, dva przena krompira, dve boce piva. U medjuvremenu je Poci zauzeo kupatilo da bi se istusirao, zatvorivsi za sobom vrata ali se ne zamajavajuci zakljucavanjem. Nes je to primio kao jos jedan dobar znak. Slusao je trenutak, dva, kako voda prsti po kadi, a onda je obukao cistu belu kosulju i izvadio novac koji je iz pretinca u kolima prebacio u jedan od svojih kofera (cetrnaest hiljada dolara zamotanih u malu plasticnu kesu). Ne govoreci nista Pociju, tiho je izasao iz sobe, sisao liftom do partera i trinaest hiljada dolara ostavio u hotelskom sefu. Pre nego sto se vratio gore, svratio je do prodavnice novina i kupio spil karata. (...)

/Uvodni deo - prva petina - romana The Music of Chance. Dovijajuci se kako da prevedem ovaj naslov na nas jezik, i dalje nisam potpuno zadovoljna sadasnjim resenjem, jer je chance i mogucnost i sansa i rizik i slucaj i slucajnost... - prev./

Pol Oster (Paul Auster) Rodjen 1947. godine, u Njuarku, SAD. Studirao na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Cetiri godine ziveo i radio u Parizu. Od povratka u Ameriku, 1974. godine, pise poeziju, eseje i prozu. Jedan od najzanimljivijih i najboljih americkih pisaca danas. Zivi sa zenom i dvoje dece u Bruklinu.

Esejisticko-memoarsku prozu Pronalazak samoce (The Invention of Solitude) objavio je 1982. godine. Posle toga je napisao romane: Njujorska trilogija (The New York Trilogy), koju sacinjavaju Grad od stakla (City of Glass), 1985; Utvare (Ghosts), 1986; i Zakljucana soba (The Locked Room), 1987; U zemlji poslednjih stvari (In the Country of Last Things), 1987 - tokom opsade Sarajeva, ova knjiga je 1993. godine tamo bila jedna od najcitanijih; Meseceva palata (The Moon Palace), 1989; Muzika slucajnosti (The Music of Chance), 1990; Levijatan (Leviathan), 1992, i Gospodin Vrtoglavica (Mr Vertigo), 1994. Dela su mu prevedena na desetak jezika.

U zemlji poslednjih stvari predstavlja izuzetak u Osterovom pripovedackom stvaralastvu: dogadja se u bliskoj buducnosti, usred rasula, kriminala i anarhije nepoznatog velegrada; junakinja, hronicar tih nedaca, je mlada zena. Ostali njegovi romani zbivaju se danas, u savremenoj, (varljivo) prepoznatljivoj Americi, a glavni likovi su muskarci. Zakljucak iz jednog prikaza Muzike slucajnosti moze se spokojno "primeniti" na sva njegova prozna dela: "Ovo je retko postignuce: roman formalne prefinjenosti koji nije napadno istancan ili razmetljivo novatorski; roman cija filozofska nadgradnja uverljivo nastaje iz radnje i sudbinâ glavnih junaka, ne posmatra ih uobrazeno s visine, niti ih shematizovano velica; roman u kojem svest o sveopste uznemirujucoj nesigurnosti ne ponistava moralni imperativ, nuzan za ozbiljnost ljudskih odnosâ. Dramaticna razmisljanja o trenucima kad su stvari "skladne", i o onim drugim, kad su "iscasene" ne pruzaju nam, naravno, nikakve odgovore - ali daju jasnu formu haosu na ivici kojeg osecamo da smo kad slucaj iznenada pomeri nas unutarnji poredak". - London Review of Books.

Objavio je takodje zbirku eseja, Umetnost gladovanja (The Art of Hunger), i izbor svojih pesama Nestajanja (Disappearances). Prevodio je poeziju s francuskog (Jacljues Dupin, André de Bouchet, Sartre, Mallarmé, Philippe Petit, Maurice Blanchot, Joan Miró).

Po Muzici slucajnosti snimljen je 1993. godine istoimeni film; rezirao ga je Filip Has (Philip Haas), koji je sa suprugom Belindom napisao i scenario.

1994. godine po njegovom scenariju snimljen je film Dim (Smoke), koji se prikazivao i kod nas. Vejn Vang (Wayne Wang) i Oster su zajedno potpisani kao reditelji, ali ipak ne treba zaboraviti da je Vang dosad snimio osam filmova, a da je ovo bilo prvo Osterovo rediteljsko iskustvo.

Vukica Djilas

[Posaljite nam vas komentar]

[© Copyright Mostovi & Yurope 1996 - Sva prava zadrzana]