(Da li je kloniranje boziji posao?)
Ricard Sid
Prevod:Sandra Simeunovic
 |
To je samo sporedno saznanje; ono sto zaista pokrece Sidove motore jesu intelektualne posledice kloniranja: prema njegovoj viziji, kloniranje ljudskih bica ne svodi se na puko pravljenje sopstvenih kopija - ono je, takodje, nacin da se brzo pronadju lekovi za mnostvo bolesti, ukljucujuci i rak. |
 |
Pre svega, verujem u Boga. Drugo, hriscanin sam. Trece, metodista sam, i to veoma ozbiljan. Biblija kaze da je bog stvorio coveka prema sopstvenom oblicju. Takodje kaze da ce covek postati jedno sa Bogom. Da bih ovo objasnio, dozvolite mi da napravim malu digresiju: tokom prvih nekoliko stotina godina postojanja hriscanske crkve, vodile su se beskrajne rasprave i debate. Jedna od velikih rasprava ticala se Hristovog uskrsnuca - da li je ono bilo duhovno ili telesno? |
Ona je bila uzrok velikog raskola. Sve je reseno pocetkom treceg stoleca prihvatanjem stanovista da je Hrist uskrsnuo i duhovno i telesno. Ovo je jos uvek zvanicno prihvacena doktrina vecine hriscanskih crkvi sirom sveta. Isto zanimljivo pitanje postavlja se i danas: kada Bog bude odlucio da se sretne sa covekom, hoce li to uciniti duhovno ili telesno? Opredelio sam se za tumacenje koje ukljucuje i jedno i drugo. Kloniranje ljudskih bica je jedan mali korak u tom smeru.
 |
Danas je moguce ozbiljno razmisljati o neogranicenom produzetku ljudskog zivota i o neogranicenom pristupu znanju. Eksperimentalnim kloniranjem izvrsenim u Skotskoj dokazano je da je moguce reprogramirati DNK u celijama i vratiti ih na nultu podelu - na nivo neizdiferencirane celije. Bilo bi sjajno kada bismo naucili kako da reprogramiramo DNK i vratimo je sa tridesete na petnaestu podelu. Tada biste ponovo mogli da imate dvadeset godina! A postupak bi bilo moguce ponavljati koliko god puta hocemo. To je zapanjujuce! |
Medjutim, ono sto mene zapravo zanima, vezano je za, nasem vremenu, blize primene. Sta bi se dogodilo kada bismo izdvojili jednu kanceroznu celiju istog tipa kao sto je ona koriscena u Skotskoj - epitelnu celiju mlecne zlezde? Taj tip celija najpodlozniji je raku dojke. Sta bi se dogodilo kada bismo izdvojili tu izmenjenu, kanceroznu celiju i, posto bismo je umnozili, pokusali da izvrsimo mozda na stotine manipulacija njenih DNK?
 |
Zar ne bi bilo moguce vratiti tu celiju na njene prve podele, na sam pocetak njenog zivota, pre no sto je postala kancerozna? Pomocu tehnike razradjene u Skotskoj, moguce je vratiti celije na nultu podelu. Kada bismo uspeli u tome, odmah bismo pronasli lek protiv raka. Sve ovo mozda i ne bi uspelo, ali ne treba cak ni razmisljati o tome ukoliko, istovremeno, ozbiljno ne razmisljamo o nauci o kloniranju ljudskih bica. |
Cak i ako ne bismo isprva izdvojili sve celije raka, bilo bi moguce neprestano ponavljati postupak. U poredjenju sa hemoterapijom, ovo je svakako prihvatljivije jer nisu primeceni nikakvi nezeljeni efekti. Kada bi ovo uspelo, bilo bi moguce raditi na tehnikama protiv svih vrsta raka, a naravno i AIDS-a.
| Danas je na snazi zabrana koriscenja drzavnog budzeta za ovakva istrazivanja. Stoga bismo zeleli da osnujemo vlastiti fond. Medjutim, ova vrsta eksperimenata toliko je dramaticna, da bi verovatno odmah bili zabranjeni. Vrsenje eksperimenata na majmunima nije ni od kakve koristi. Oni se moraju vrsiti na ljudima. Tehnoloska i informativna korist od kloniranja ljudskih bica bila bi daleko vaznija od samog kloniranja. |  |
Ne zelim da kazem da me je bog uputio da ovo radim, ali tvrdim da je to priroda protestantske misli. Kada budemo uspeli da produzimo zivotni vek i kada nam postane dostupno neograniceno znanje, i mi cemo postati poput boga. A to i jeste bozija namera. Neki misle da preterujem. Mom pastoru je pomalo neugodno zbog svega ovoga. On ne odobrava moje stanoviste.
Ipak, kloniranje je neizbezno. Ako to ne uradim ja, neko drugi sigurno hoce. Nauku je nemoguce zaustaviti. |
 |
