Razgovarao: Milorad Djuric
foto: Sasa Gajin
KOSAVA: Imenovani ste za umetnickog
direktora 3. Jugoslovenskog likovnog bijenala mladih. Sta za Vas
predstavlja Bijenale? Sa kojim pretenzijama ulazite u ovaj
projekat?
MERENIK: Bijenale je za mene fantastican izazov. Da bi se
ovakva izlozba uspesno zaokruzila, potrebno je i dosta iskustva,
i dosta hrabrosti, a najvise ljubavi. Vec sam radila na
organizaciji velikih izlozbi, prva dva Bijenala na Cetinju,
recimo, tako da znam sta me ceka. Ali, s druge strane, ja zaista
obozavam da radim izlozbe. U rad na izlozbi smo svih petoro
(Jelena Vesic, Nenad Radic, Dragan Jelenkovic, Ivan Jovic i ja),
usli, pre svega, sa velikom radoznaloscu i "borbenim"
duhom. Nasa najveca pretenzija je da budemo kreativni i
pozitivni, i da, nakon obavljenog posla, izlozbu poklonimo vama i
umetnicima. Ovi mladi umetnici takodje mnogo ocekuju od izlozbe i
vidim da joj se zaista raduju i da se ozbiljno pripremaju. Mojim
mladjim kolegama, Jeleni, Nenadu i Ivanu, rad na izlozbi ce
takodje znaciti jedno dragoceno iskustvo istoricarsko umetnicke
prakse.
KOSAVA: Na koji nacin je izvrsena
selekcija umetnika?
MERENIK: Bijenale kao da je prethodne cetiri godine patilo
od neodlucnosti: da li izlozbu raditi po uzoru na predratno
Bijenale na Rijeci, Oktobarski salon i sl, ili usvojiti drugaciji
organizacioni model. Prethodnih godina selektori su kombinovali
otvoreni konkurs sa "pozivom". Time je, nehotice,
napravljena kastinska podela izlagaca: onih koji cekaju pred
salterom "komisije" i onih "koji se
podrazumevaju". S druge strane, ispostavilo se da vecina
umetnika svoj rad nekako "podrazumeva" i da ne zeli da
odgovori na otvoreni oglas-konkurs.
Ja nisam zelela socrealisticki princip uranilovke niti takve,
demagoske jednakosti za jedne i privilegovanosti za druge. Nije
umetnost za oglas, ni NA oglas. Iako vas, priznajem,
"oglas" cesto lisava istinske, autorske, licne,
odgovornosti. Uvek mozete da kazete: Pa, eto, ovi su se javili,
to vam je to, ja nisam odavde. E, upravo da se tako sta ne bi
desilo, ja sam uvek spremna da podelim dobro i zlo sa izlozbom
koju radim, zato sto uvek, potpuno, stojim iza svog izbora i ne
svaljujem krivicu na "oglas", metaforicki receno.
Duboko verujem u autorski pristup, u snagu individualnog.
U umetnosti i kulturi ovakav je pristup neophodan, jer nas samo
on odvaja od totalitarnih, dogmatskih, u populizmu i kolektivizmu
usancenih parakulturnih modela. Potrudili smo se da pogledamo
radove ili dokumentacije oko 70 mladih umetnika. Pozvali smo ih
zatim sve na tzv. pozivni konkurs i molili ih da predloze novi
rad, projekat ili vec postojeci rad. Nismo im nista uslovljavali,
znajuci da rade u finansijski mizernim okolnostima, i da je i
samo Bijenale finansijski iznureno do mere da ne moze da
finansira izradu umetnickih radova. Na ovaj poziv odgovorilo je
95% umetnika. Zatim smo ponovo gledali njihove radove i projekte,
razgovarali sa njima i sl. Onda smo odabrali 45 umetnika, iza
kojih sada stojimo, i za koje odgovaramo. "Jedini"
kriterijum je bio dobar, zanimljiv, kvalitetan, simpatican,
duhovit, mastovit predlog. To su ljudi koji misle izvan sablona,
ljudi koji znaju da srce nije srcastog oblika, ili barem u to
cesto sumnjaju.
KOSAVA: Slazete li se sa stavom da su se
uloge kriticara i umetnika priblizile? Nameravate li da samo
registrujete stanje ili da kreirate (svoju) sliku umetnicke
scene?
MERENIK: Ne znam koliko su se, kako Vi kazete,
"uloge" umetnika i kriticara priblizile. Uistinu ne
znam sta to znaci, niti sam o sebi ikada mislila kao o
"kriticaru" koji "kreira" bilo sta, osim,
mozda, sopstveni tekst o umetnosti. Uvek je bilo umetnika koji su
umeli da sopstveni rad protumace bolje od istoricara umetnosti,
ili su, nezadovoljni, mislili da to umeju, uvek je bilo kriticara
koji su nekada opravdano, nekada neopravdano, stvarali trendove
ili ih promovisali. Sve su to, zapravo, legitimne pojave
umetnickog zivota; vreme je da se na njih naviknemo. Ali, ovde
nije o tome rec. Ta vrsta liderstva (ili, u krajnjoj konsekvenci,
autoritarizma) me nije nikada zanimala. Pogotovo me ne zanima
sada, kada treba predstaviti najmladju umetnicku scenu. Bilo bi
nepravedno i nemoralno praviti bilo kakve "hirurske",
"prokrustovske" zahvate unutar jedne inventivne,
duhovite, iskrene umetnosti, kakva je ova koju cemo videti na
Bijenalu. Moja teza ce slediti umetnicki materijal, nece mu
prethoditi. Ja u ovom trenutku ni nemam tezu. To je razlog sto
izlozba nije imala unapred "zadatu" temu ili naslov.
Jednostavno, moji saradnici i ja smo hteli da damo sto
objektivniji presek scene. U pitanju su umetnici ciji je prosek
godina oko 25-26. Dakle, pomerili smo starosnu granicu u korist
mladih. S druge strane, pomerili smo granicu u korist
neetablirane, neafirmisane umetnosti ogromnih potencjala, a izvan
bilo kakvog imaginarnog ili postojeceg mainstreama. Rizikujemo da
nam kazu: Fuj, napravili ste panoramu. Usli smo u rizik rada sa
novim/nepoznatim umetnickim vrednostima koje nije
"verifikovao" nekakav spoljni autoritet, koji bi kazao:
ovo je in, ovo je out. Verujemo jedino u autoritet slobode
misljenja i slobode stvaranja. Idemo against all odds, uzvodno.
KOSAVA: Planirate li pratece programe na
ovogodisnjem Bijenalu? Da li ce i ovog puta biti organizovan
simpozijum?
MERENIK: Nema pratecih programa, osim izlozbe u staroj
Apoteci. Odustali smo, pre svega zbog finansijskih problema, od
drugih pratecih sadrzaja. Simpozijum Pop vision organizovan pre
dve godine je bio odlican, ali, nije izazvao siru paznju kolega.
Doziveo je i niz malicioznih "komentara" upravo od
ljudi koji nisu bili tamo prisutni. Mi ove godine nemamo
mogucnosti da napravimo tako kvalitetan simpozijum, pre svega
zbog toga sto za njega nemamo sredstva. S druge strane, procenili
smo da je besmisleno organizovati simpozijum za koji ne bi, iz
raznih razloga, bili zainteresovani bas oni kojima je namenjen.
Sami "okrugli stolovi" su sasvim jalove, nemastovite
forme, gde se ucesnici obracaju sopstvenim sujetama, pa smo i to
hteli da izbegnemo. Nasa izlozba je otvorena za sve strucnjake i
kolege koji zele da je vide, prikazu, kritikuju i sl. Verujem da
ce srpska likovna kritika vec naci prostor u javnim glasilima da
izlozbu oceni, a ostali mogu da nam se jave dopisnicom ili
e-mailom. Radimo ambiciozan katalog koji producira Centar za
savremenu umetnost i koji cemo promovisati na jesen. U ovom
trenutku, katalog nam je daleko vazniji od bilo kog prateceg
sadrzaja, upravo zato sto ce postati vazan i vredan dokument
najmladje likovne scene danas.
KOSAVA: Centralna izlozba bice
postavljena u Konkordiji. Da li cete koristiti i neke
vangalerijske prostore u Vrscu?
MERENIK: Vrsac ima toliko genijalnih
potencijalno-izlagackih prostora, da je zaista prava steta sto za
njih skoro niko nije zainteresovan, osim samih organizatora
Bijenala. Stalno se, u nasoj zemlji, u tako divnim prostorima
otvaraju neki "klubovi" i neke kafane. Malo je ljudi
koji ulazu u nekomercijalnu umetnost, i zato ih, sve, jako
postujem.
Sto se tice Konkordije, to je prostor veoma komplikovan za
izlozbu, ali istovremeno zaista savrsen. Zilavo cemo se sa njim
boriti. Izlozba ce biti otvorena jos i tamo gde nam se to
omoguci, videcemo da li u prostoru Mlina ili, pak, stare Robne
kuce ili nekom trecem. Ja vise ne znam od koga sve to zavisi,
niti sam sigurna je li sam grad Vrsac dovoljno zainteresovan za
uspeh izlozbe, ili je citav ambiciozni projekat pao na teret
organizatora.
KOSAVA: Recite nam nesto i o
metodologiji i artikulaciji izlozbe
MERENIK: U jednom kratkom trenutku sam mislila da pravimo
Potemkinova sela. Onda sam mislila da je sve to skupa jedno
Sumnjivo lice, neka neobicna fela ljudi iznikla daleko od stabla
turbo-dance scene i ideala "lakog" i "novog"
novca, neka "plava riba, kljukana dinastija", nesto
potpuno OFF. Sad mislim da su to za nas Stilske vezbe, nesto po
Kenou: moze dvostruko, moze subjektivno, moze neusiljeno,
medicinski, ironicno, metaforicno, blesavo, popularno, nervozno,
zastraseno ili veselo. U sustini nase "metodologije" je
(da nemamo metodologiju), s jedne strane, pozitivna
potemkinizacija, s druge, stilske vezbe koje pokazuju lepotu
kraja veka: mnostvo, zamor, vrt. To je neartikulisana
artikulacija i obrnuto. Tu negde cemo "situirati"
izlozbu. Zato ce u naslovu stajati: Objava broja 46486800 (to ce,
da Vam otkrijem tajnu, biti i nasa mala posveta Tomasu Pinconu).
I mene zanima sta ce se dalje desavati.
