Pise: Dusan Vidakovic
Jelinekova porudzbina znacila prekretnicu u poslovanju Dajmlera, a naziv Mercedes je preziveo i fuziju sa fabrikom Karla Benca, 1926. godine, odrzavsi se do danas kao sinonim za kvalitetne, luksuzne i, nadasve, bezbedne automobile svojstvenih vozacima koji ne kriju brige u novcaniku. Medjutim, upravo legenda o blistavosti trokrake zvezde dozivljava ovih dana ozbiljnu proveru zahvaljujuci mercedesu A klase.
 |
A sve je, ustvari, pocelo kada je tim vrhunskih strucnjaka, pod rukovodstvom Haralda Leskea, jos pocetkom osamdesetih, krenuo u stvaranje generacija jednozapreminskih kombi-limuzina za potrebe stutgartskog koncerna iz Mercedesstrase. Tako je 1982. godine promovisano koncept-vozilo NAFA, dugacko dva i po metra i namenjeno prevozu roba na manjim distancama i u urbanoj guzvi; na bazi toga ce, 1999. godine, poceti proizvodnja automobilcica smart u saradnji sa fabrikom satova Svoc. Potom je, celu deceniju kasnije, na auto-salonu u Detroitu skinut veo tajne i sa projekta F-100, mini-vena sa solarnom baterijom ugradjenom u krov i fenomenalnim koeficijentom otpora vazduha (cx=0,20), koji bi trebao da parira automobilima kakvi su reno espas, tojota previja ili 'pontijak transport. Konacno, na frankfurtskom sajmu, u jesen 1993, predstavljen je i prototip vizn A, sto je izazvalo nevericu jer je nagovestilo skori Mercedesov silazak u srednji (konfekcijski) trzisni segment, diktiran recesijom. |
Ne obaziruci se na skepticnost cetvorotaktne planete, Mercedes je prosle jeseni vizn A proizveo u svoju A klasu i gurnuo ga na trziste sa dva benzinska motora od 1,4 (82KS) i 1,6 (102KS) litara i parom turbo-dizela od 1700 kubika, ali sa razlicitom snagom - 60 i 90 'konja. Najvecu sablazan tom prilikom proizvele su patuljaste dimenzije klase A: sa tri i po metra duzine novi merdza je, na primer, 33 santimetra kraci od stojadina.
Kako je i red, volana malog automobila najpre su se prihvatili specijalizovani poslenici sedme sile. Njih 1.500 je, tokom dva godisnja doba promotivnih voznji, prevalilo pola miliona kilometara klasom A bez ikakvih problema i zakeranja, i kada se cinilo da ce najnoviji mercedes stici pred kupce sa odlicnim preporukama, dogodila se vlazna pista jednog svedskog aerodroma. Drugim recima: znameniti lostest.
Pri punom opterecenju i brzini od 65 km/h vozilo je, trebalo da predje iz desne u levu kolovoznu traku i da se vrati natrag, da bi eskiviralo zamisljenog severnog jelena koji je 'iznikao na putu. Takav manevar A klasa nije izdrzala: mercedes se obreo na krovu, a novinari koji su bili u njemu - u bolnici. Treba li naglasavati: Svedjani kao autori ovog testa i glavnih Mercedesovih konkurenata - Saaba i Volvoa - posebno su insistirali na nestabilnosti najnovijeg virtemberskog pulena. Da smola bude potpuna, sve se to dogodilo nedugo posto je najprestizniji model, mercedes 600, opremljen svim mogucim cudesima pasivne bezbednosti, nije uspeo da spase princezu Dajanu posle bliskog susreta sa jednim pariskim betonskim stubom.
| Nemajuci kud, Mercedes je pravdanje zapoceo pricom da su gume na A klasi (175/65 R 15) imala odvec slabu koncentraciju nadrazujucih sastojaka, pa je kod naglog usporavanja, doslo do distribucije opterecenja sa pneumatika na sistem vesanja uz iznenadno ubrzavanje tockova. Ipak, uskoro je Jirgen Hubert iz Mercedesovog Upravnog odbora podvio rep dozvolivsi mogucnost da se mala mecka nasla sa tockovima u vazduhu zbog mehanicke mane. |  |
Zato je u pomoc pozvan Elektronski stabilizacioni program (ESP) po prvi put instaliran, pre tri godine, u mercedesima elitnog ranga. Ovde je, u stvari, rec o senzorima, primenjenim u formuli 1, koji korespondiraju sa sistemima protiv blokiranja kocnica i proklizavanja. Tako ESP iskljucuje mogucnost vozacevog previda pri koriscenju papucice gasa ili kocnice. Ova spravica kosta oko 5.000 DEM i, blagodareci losu, ni krivi ni duzni, za dzabe su je dobili vlasnici i najmanjeg mercedesa, ali je, bogme, tek uz njen angazman i klasa A uspela da zaobidje severnog jelena.
A da se ne bi provukla jos kakva neprijatnost, mercedesovci su pribegli i dopunskim starovremenskim trikovima za uravnotezenje automobila: ugradjeni su tvrdi amortizeri i spojleri, skoljka je primaknuta tlu za 13 (napred), odnosno 10 milimetara (nazad), dok je razmak izmedu tockova povecan za 1 na prednjoj i 12 milimetara na zadnjoj osovini. Vec pominjani pneumatici su zamenjeni novim, dimenzija 195/50 R 15.
Konacno, u akciju obnove poverenja u (tradicionalnu?) germansku stabilnost ukljucen je i austrijski avioprevoznik Niki Lauda, trostruki sampion formule 1, ali su, za svaku sigurnost, superuspesna testiranja marcedesa A podrzanog ESP-om obavljena su u mediteranskoj atmosferi staze Katalunja kraj Barselone, gde losovi retko zalaze.
Posle ovako mucne epizode, kao da su u drugi plan potisnute sve novotarije malog mercedesa: automatsko kvacilo za manuelni menjac, neverovatno lak (70kg) mehanizam transmisije kod automatika ili ASSYST uredjaj koji vozaca podseca da je trenutak za redovni servis.
Minorizovane su vrednosti duplog dna automobila u koje su smesteni menjac i dobar deo motora. Da ne govorim koliko je postalo sumnjvo to sto je A klasa prvi mercedes sa pogonom preko prednjih tockova. ABS sistem, servo-ojacivac volana i er-begovi su tek macka u dzaku, bas kao i branik koji, bez ostecenja, trpi udarce do 5 km/h.
Razume se, dobra PR agencija ce, ipak, lako isfabrikovati dovoljno zapadnoevropskih kupaca kojima ce bas ovakav autic biti neophodan, ali se, naposletku samo namece pitanje kako bi se tek ovaj mikromini-ven ponasao na testu izbegavanja rupa po nasim drumovima, koje svakodnevno i uzivo upraznjavaju domaci soferi. I onda sledi logican zakljucak: verovatno zato A klasa jos nije stigla na nase trziste.
