TAMNA STRANA MREZE

Pise Bojan Jovic

Nije tesko zamisliti promene na bolje koje ce Internet uneti u svakodnevni zivot prosecnog stanovnika ove planete. Aspekti koji cine sustinu Mreze - od konkretnih primena (npr. trenutni pristup moru informacija svake vrste, mogucnost neposredne komunikacije sa neogranicenim brojem osoba na bilo kom kraju sveta...) pa sve do njenog simbolicnog znacenja i znacaja (valjda jedini istinski demokratski medij sa punom slobodom izrazavanja, koji i dalje odoleva da bude podvrgnut stegama cenzure, makar se ona zvala i Povelja Pristojnosti), utkace se, cak i brze nego sto mislimo, u sve pore javnog, porodnicnog i privatnog zivota i obogatiti ih novim mogucnostima i sadrzajima.

Opet, civilizacija se nece obnoviti samo ovom svetlom stranom Interneta - u Mrezu ce neminovno, naporedo sa seobom velikog broja delatnosti iz oblasti usluga i komunikacija, pristici i vecina aktivnosti vezanih za kriminal.

Na prvi pogled, to nije razlog za preteranu zabrinutost. Ukoliko je krsenje zakona staro koliko i covek sam, a Internet ulazi tek u najbolje mlade godine, tesko je pretpostaviti da ce se na Mrezi naci oblik kriminala koji se vec odavno ne nalazi u istorijskim knjigama. Osim toga, nedozvoljene aktivnosti uz pomoc racunara postale su deo sveta u kome zivimo i pre Umrezenja; doduse do pojave Interneta one su bile vezane za pojedinacne slucajeve nesavesnih bankarskih ili korporacijskih sluzbenika, odnosno za retke istinske hakere koji su mogli da modemom probiju do nekog centralnog kompjutera. Okruzenje koje podrazumeva povezanost svakog sa svima, opet, cini se da ce nuzno dati nov kvalitet oblicima kriminala odnosno borbe protiv kriminala, i to u tolikoj meri da ce se na kraju ipak moci govoriti o novim pojavama.
Nesto od ovoga je pocelo da se odigrava - na talasu obracuna sa medjunarodnim lancem pedofila (zanimljivo je da su u njemu u znatnom broju zastupljeni ucitelji, svestenici, policajci i politicari), prisusutvo pornografskih sadrzaja na Internetu, narocito onih koji propagiraju deciju pornografiju, naslo se medju prvima na udaru ne samo zabrinute moralno osetljive javnosti nego i ustanova koje se bave donosenjem i sprovodjenjem zakona. Zakonodavstvo pojedinih zemalja ubrzano se preispituje kako bi se doneli odgovarajuci akti koji, sa jedne strane, ne bi narusili zestoko branjenu slobodu mreznog izrazavanja, dok bi, sa druge, sankcionisali elektronsko objavljivanje nezeljenih sadrzaja. Formirana su i posebna policijska odelenja (npr. u Bavarskoj) koja danonocno pretrazuju Mrezu u potrazi za nedozvoljenim sajtovima i stupaju u vezu sa kolegama iz zemalja u kojima pornografi prebivaju.

Seksualna ponuda i potraznja na Mrezi, medjutim, ne ogranicava se samo na promet maloletnicima - ako prostitucija uposte i ne moze da dobije odgovarajucu mreznu zamenu, iscrpan opis i cenovnik usluga odraslih seksualnih trudbenika, sa vrstom kreditnih kartica koje se primaju elektronskim putem pojednostavljuje i ubrzava posao.

Razne vrste peep-showova i hot-lineova, kao i digitalnih fotografija i filmova, dalje, idealno se uklapaju u filozofiju novog okruzenja - ukoliko bas ne zelite on-line uzbudjenje posaljite svoju e-mail adresu, i uz zanemarljivu nadoknadu zeljeni materijal tiho stize u vase elektronsko sanduce...

Nisu samo seksualni delikti postali narocito zanimljivi za zapadne branitelje poretka - i disciplina posebno omiljena na nasim prostorima, softverska i filmska piraterija, nasla se pod budnim okom Zakona. Nasuprot rasirenom misljenju da su samo organizacije u opasnosti, prosla godina je u Americi donela prvo hapsenje pojedinca zbog mreznog sirenja bespravno kopiranih programa (na opste zadovoljstvo i korist, mi smo po tom pitanju jos uvek prilicno daleko od ostatka sveta, buduci da se nasi pirati bez ikakve inhibicije sasvim javno reklamiraju na Internetu).

Mada neprijatna i uznemirujuca, ovakva vrsta prestupa ipak ne moze dovesti do nesagledivih posledica i samim tim ne predstavlja pretnju po opstu sigurnost. Neovlasceno baratanje novcem, premda daleko nezanimljivije od baratanja sarenim slicicama ili novim verzijama basnoslovno skupg softvera, spada vec u red ozbiljnijih radnji. Neznatno promenjeno zaokruzivanje trece decimale u finansijskim obracunima neke japanske korporacije, skrenuta transakcija novca na putu iz Svajcarske prema arabijskom poluostrvu postace, sasvim sigurno, sinonim za pljacku stoleca, ukoliko uopste i bude otkrivena. Digitalni pljackasi banaka u buducnosti ce verovatno na aukcijama skupo placati maske i revolvere cuvenih prethodnika, kako bi se sa nostalgijom prisecali romanticnih vremena svoje profesije.

Moguce je, nedjutim, sebi predstaviti i daleko opasnije oblike kriminala na Mrezi - primera radi, terorizam ce postati mnogo laksi i efikasniji. Umesto da pravi bombu, krivotvori licne i putne isprave, trazi pogodnu destinaciju sa slabim obezbedjenjem te, izbegavajuci postavljene zapreke, nastoji da se zabije u kasarnu sa uspavanim vojnicima neke od velikih sila, ili pak pokusavajuci da ubaci svoju rukotvorinu u avion krcat putnicima, mrezni terorista ce sedeti udobno zavaljen u omiljenu mu fotelju i razmisljati da li da poremeti sistem za navigaciju aerodroma Kenedi, na kratko iskljuci sistem za hladjenje u nuklearnoj elektrani Kozloduj, odnosno obori sve racunarske sisteme na londonskoj berzi

Ovde ne mora nuzno biti rec o (dobro organizovanim) verskim ili ideoloskim fanaticima. I pojedinacni psihoticari staroga tipa, koji usled neizdrzivog pritiska okoline konacno beze u razornu agresiju, uzimaju naoruzanje i pucaju po svemu sto se krece, bice zamenjeni novom generacijom ne manje opasnih ali daleko strpljivijih i tisih sociopata koji ce nocima pokusavati da razviju najrazorniji kompjuterski virus ikada napravljen i podare ga covecanstvu. Potom, sa razvojem birotehnike i njenim ulaskom u masovnu proizvodnju i potrosnju (u Nemackoj je npr. vec izvrsena operacija ugradjivanja mikrokamere u oko coveka slepog od rodjenja i njeno povezivanje sa receptorima za vid), javice se i novi motivi za kriminalne aktivnosti - mrezna distribucija digitalne droge, realno ubistvo virtuelnim sredstvima itd. Prakticno, samo ce masta moci da sagleda granice do kojih ce se, u dobu umrezenosti, razviti zakonom zabranjene aktivnosti.

Kako bilo, jurnjava kriminalaca i policajaca uz zavijanje sirena i skripu guma preselice se sa ulica gradova u daleko mirnije ali ne manje prostrane informaticke autostrade. Spektakularno to vise nece biti , ali dinamike svakako nece nedostajati. Ko zna, mozda ce, nakon pljacke penzijskog fonda, uz sum impulsa, upravo pored vas prohujati makar lokalni Mrezni Neprijatelj br. 1, dok mu Srpska Digitalna Policija bude u bajt za petama?

Sadrzaj