Pise Vera Stulic
Veliki broj poznatih ljudi ima pozitivna iskustva u kontaktu sa budistickim ucenjem i budistickim uciteljima. Tako na primer, Sarlota Rempling kaze da joj je budizam pomogao da pronadje snagu u sebi, za nju nistavilo je stanje apsolutnog mira i sigurnosti.
Budizam ne izbegava da da odgovore na sva aktuelna pitanja savremenog sveta. Ne pokusavajuci da vesto izbegnu odgovore, ucitelji budizma konkretno govore o pitanjima abortusa, kontracepcije, homoseksualnosti... Abortus je evidentno ubistvo ali, kaze Dalaj Lama, s druge strane moramo razmisliti o tome koliko se dece radja bolesno, degenericno i kako zive, koliko ljudi uopste pate. Ako ova zemlja" ne moze da nahrani, pruzi radost i sve ono sto je potrebno coveku, onda je kontracepcija jedna od solucija protiv buducih patnji. Sto se tice homoseksualnosti bitno je, kao i u ostalim stvarima, da nema nasilja, ostalo je pitanje izbora.
Veliko interesovanje koje budizam izaziva u zenskoj populaciji, nametnulo je i pitanje mogucnosti da u nekoj od sledecih reinkarnacija Dalaj Lama bude zena. Na ovo pitanje Dalaj Lama odgovara pozitivno, sasvim jed-nostavnim odgovorom: Zasto da ne. Treba stvari staviti u istorijiski kontekst, razdvojiti proslost od buducnosti i shvatiti da je u proslosti muskarac bio dominantan kao i da je sasvim moguce da u buducnosti zena preuzme tu ulogu. Ako ce zena doneti nesto novo i dobro drustvu, to ce svakako biti dobra stvar. Obzirom da nece imati kosu i nece se sminkati, nadam se, kaze Dalaj Lama, da ce posedovati prirodnu lepotu i prijatnu spoljasnost, da ce njene poruke bolje prolaziti, da ce je ljudi slusati i voleti. |
Francuski filozof Matthieu Richard, koji se dugo bavio istrazivanjem budizma, posvetio se budizmu u potpunosti i postao Lama. U javnosti je trenutno aktuelan jer je neobicna pojava da se neko sa tipicno francuskim (evropskim) crtama lica poajvljuje i predstavlja kao Lama. U kontaktu sa javnoscu uspeva da lamaisticki odgovara na mnoga provokativna pitanja onog dela javnosti koja se rezervom posmatra njegovu ulogu. Matthieu Ricard objasnjava da postoji samo jedno Budino ucenje za ceo svet, a ono sto mozemo porediti jesu razlicite forme budizma, kao ustalom sto su protestantizam, katolicizam i pravoslavlje samo razlicite forme hriscanstva. U budizmu ne postoji spiritualni sef kao sto je papa, budizam je hijerarhijski posmatrano demokratska religija, gde postoji samo respekt prema svakoj dubljoj spiritualnosti. Takodje smatra da nije potrebno verovati u reinkarnaciju da bismo bili pristalice budizma. Osnov filozofije budizma od toga ne zavisi. Treba da postanemo bolja ljudska bica, da nadjemo mir u sebi i podelimo ga sa drugima. Osnovna stvar je da razumemo funkcionisanje dopstvenog duha, da bismo se oslobodili negativnih emocija. Treba steci naviku da se suocimo sa sopstvenim mislima jer ih docnije sledimo.
Kada govori o meditaciji Matthieu
Ricard kaze da mozemo meditirati na svakom mestu, u
kafeu, za volanom, u metrou... Ako osecamo tugu,
ljubomoru, animozitet... najvaznije je
pogledati" ih i malo po malo shvaticemo da
njihova vaznost prestaje, gubi svoju snagu i zavrsava kao
oblak koji se rastvara. Dakle, vise nismo robovi
sopstvenih misli i osecanja. U Francuskim centrima
budizma susrecemo se sa mladim ljudima, sa bivsim
parovima koji prilikom zajednicke vecere sede i jedu
zajedno u tisini okrenuti jedni prema drugima. Na jednom
od zidova u isto vreme stoji Hristova i Budina slika. U
ovim centrima su ljudi koji tragaju za onim sto u svom
svakidasnjem zivotu, punom stresa, ne mogu da pronadju. Da li je ovo trenutna moda, ili nesto dublje, pokazace vreme. |