Pise Dusan Vidakovic
Bel tempo nepokrivenih automobila, iz perioda od pre tri-cetiri decenije, okoncan je krajem sedamdesetih kada je, cak i prosecnom smrtniku pocelo da se prividja kako ce uskoro dograbiti Svevisnjeg za bradu: „la dolce vita" filozofija postojanja se postidela pred agresivnom najezdom atribuda apsolutnog konfora, sto je primoralo i niske autice platnenog, sklopivog krova, skucene unutrasnjosti i minijaturnog prtljaznika da se povuku i mesto pod suncem ustupe limuzinama zamasnog gabarita i vestacki hladjene kabine. Kabriolet je, tada, promovisan u obelezje idealnog belosvetskog (i belosvesnog) Petra Pana koji ne moze da preraste kratke pantalonice, niti da se odvikne od (frojdovski?) obnazenog auta, sto mu je „obezbedjivalo" mizernih pola procenata celokupne svetske produkcije cetvorotockasa.
| Medjutim, poslednje decenije naseg milenijuma, ispostavilo se da je sunce odvec nemilosrdno za vulgarni lim prosecnog automobila i to se, logicno, najpre osetilo tamo gde se najbliza zvezda radja, mada su, mora se priznati Japanci i ranije unosili mnogo vise (zen) strasti u humanizaciju funkcionisanja industrijskog pojedinca, makar to tako i ne izgledalo na prvi pogled. Drgim recima, dok ste kazali: „Banzai!", mazdaMX-5 miata je napravila dar-mar na trzistu dokazavsi da su ponovo u modi ljudi koji umeju da uzivaju sa suncem u ocima i vetrom u usima, kojima dobro lezi drustvo toples - automobila, odnosno osecanje prisnosti koje nude njihove dimenzije i, doslovna, otvorenost prema nebu. |  |
Na kabrioletski izazov sa Dalekog Istoka, ostarela mama Evropa reagovala je trenutno, ali i poprilicno neumesno - pukim deriviranjem konvencionalnih baznih verzija automobila koji su, jednostavno, „skracivani" za krov. Vizuelni identitet vozila uporno je guran u drugi plan, na racun nabildovanih motora koji su nepatvorenim kabrioleticarima uvek bili manje bitni od efekta sto ga, na prvi pogled, moze izazvati autenticni spajder. I to je tako trajalo sve dok, gotovo stoletna Fabrica Italiana Automobil Torino (skraceno FIAT, sto na latinskom, otprilike, znaci Let it be nije resila da pokaze "kako Musa dere jarca". Tako je nastala barketa, kabriolet koji je razvijan sam za sebe, a ne nevesto „nakalemljen" iz nekog od postojecih modela kao rutinska dopuna ponude zatvorenih vozila. Tako nesto se od „skuderije" DJovanija Anjelija moglo i ocekivati, buduci da je FIAT, cesto i uprkos profitu, oduvek tezio da dokaze svoj imidz kuce sa visokim estetskim kriterijumima i prefinjenim stilom.
Ipak, da ne bi bilo zabune, valja naglasiti da mamutski mainstream trustovi, u kakve, naravno spada i FIAT, svojim multikontinentalnim, robotizovanim pipcima svakodnevno nastancuju po sedam - osam hiljada automobila, sto znaci da ih nervoznim cini pipava i, kadkad, nekomercijalna lepa vestina filigranskog dizajniranja kakvu zahteva svaki cistokrvni roudster. Na svu srecu, upravo zbog tog aristokratskog zabrana industrijske stilistike, po senovitim brezuljcima Umbrije i Toskane, razasute su malene, ali superluksuzne radionice gurua kreiranja maloserijskih automobila: DJordja DJudjara, nedavno preminulog Nuca Bertonea, Serdja Pinifarine. I bas se karakteristicni rukopis ovog potonjeg najvise prepoznaje na zavodljivim oblinama barkete, ponajpre u volsebnim detaljima kakvi su odvojenost svetlosnih grupa na repu vozila, starovremenske, hormirane brave koje se, jednostavnim pokretom, uvlace u leziste na vratima da ne bi skodila aerodinamici ili spartanski kokpit sa analognim pokazivacem svih relevantnih informacija na beloj (!) podlozi.
| Posebna prica je, skoro trkacki, volan sa tri paoka (u fazonu alfa romea) koji krije vazdusni jastuk za cuvanje glave pri ceonom udesu. Nesmnjivo, barketa je, zahvaljujuci pre svega svojoj „skoljki", koja nikog ne ostavlja ravnodusnim zivi primer kako se istorija (pa i automobila) ponavlja i kako se, perfektno, moze ostvariti sinteza tradicije i futuristickih mastarija, a da ne nastrada opsteprihvacena vizija klasicnog kabrioleta koji su utemeljili, jos pre 111 godina, Gotlb Dajmler i Karl Benc praveci prvi automobil koji je kabriolet par excellance. |  |
Ono sto kod barkete dodatno „bode oci" i pleni jeste odsustvo sigurnosnosnog luka iz prednjih sedista za koja se, kod njenih predaka, ucvrscivao tvrdi krov automobila, a cija je glavna duznos bila zastita putnika u slucaju prevrtanja kabrioleta. Ovaj zaista ruzan, strceci ram cinio je voznju u otvorenom vozilu bezbednijom, ali je, isto tako, i menjao, cinio neprirodnim pravac zdravog i pozeljnog strujanja vetra kroz sluh ljudi u kabrioletu sto je narusavalo jedno od elementarnih uzivanja u voznji u ovakvim kolima. Zato je tzv. „rol-bar" uklonjen, a njegovu ulogu je preuzeo, dodatno ojacan, okvir sofersajbne, dok je citava putnicka kapsula ekstra ocvrsnuta prilagodjavanjem vertikalnih i horizontalnih podupiraca karoserije.
Razume se, ovakve mere sigurnosti imaju puno opravdanje u perfomansama barkete. Odnos izmedju tezine vozila i, elektronski kontrolisane, sesnaestoventilske FIAT-ove masine od dva litra sjajno je izbalansiran sto rezultira izuzetnim voznim karakteristikama. Iz mesta do brzine od 100km/h barketa ubrza za manje od osam sekundi a maksimalna brzina koju moze da dosegne iznosi 210 km/h. Tako impresivne osobine, ipak, ne idu na ustrb lakog upravljanja ovim autom ciji direktan volan obezbedjuje potpuno postovanje volje vozaca, cak i ako je u kokpitu pocetnik kome je blizina sunca pomalo usijala glavu.
Ali, pored sunca, i kisa i sneg mogu samo da mrze barketine saputnike kada elektro-pneumatski sistem, za ciglo pola minuta, navuce platneni krov iznad unutrasnjosti vozila. Pa jos kada se, na niskim temperaturama, „probude" grejaci sedista i usmerivaci azurno toplog vazduha...
Barketa zimi? O tome, ipak, ne treba preterano razmisljati, jer njeno prirodno okruzenje jeste usijani vijugavi asfalt u belim brdima na ramenima Sredozemlja, izmedju aprila i oktobra. FIAT je, s tim u vezi, nacinio velemajstorski potez obezbedivsi barketi sasvim konkuretnu cenu (oko 30.000 DEM) sto znaci da ce, u ovom atraktivnom modelu moci da uzivaju i Mediteranci, a ne samo njihova bogatija euro-braca sa severa kojima miris mora u nozdrvama boravi tek tokom dvonedeljnih ferija.
