MARKETing
|
 |
Pise dr Slavko Kovacevic
Savremeni principi menadzmenta vec decenijama su u razvijenim zemljama za preduzeca kao vazduh - bez njih nema opstanka. Pored kvalitetne primene planiranja, organizacije, rukovodjenja i kontrole, poslednjih godina izuzetno se pokazala vazna mastovita stimulacija najvise klase menadzera. Dakle, nije sve u platama ali ipak dobro je primetiti - razlike su drasticne. Cesti su slucajevi da su vrhunski menadzeri 15 - 20 puta bolje placeni od obicnih radnika. Vlasnik firme i upravni odbor spremni su da za lojalnost vrhunskog menadzera izdvoje vise stotina hiljada dolara za godisnju platu. Vrhunski menadzeri se po visokom rejtingu priblizavaju vrednostima vrhunskih sportista.
Na Zapadu su interesantni i neki drugi trendovi koji su, na zalost, veoma daleko od nas. Mi ove trendove, istina, cesto pominjemo u socio - psiholoskim aspektima u razmatranjima problema upravljanja u privredi, ali to su najcesce samo akademske rasprave. U cemu su promene i sta nagovestava da se ide od funkcionalno - programskog ka humanom usmerenju privrede? Nova sintagma „zeleni menadzment" mozda je najbolje objasnjenje za ovaj trend. Pokazalo se da zahuhtala masina modernog razvoja ima veliku inerciju i da „melje" neke vazne ciljeve drustva, a narocito psihicku stabilnost pojedinca. U toj tacki privredni razvoj se priblizava apsurdu. Zbog toga, za radnike i menadzere postaje sve znacajnije sta postajem kroz svoj rad u odnosu na: sta dobijam za svoj rad? To je van svake sumnje, kljucno pitanje novog definisanja kvaliteta ljudskog zivota i posebno kvaliteta radne pozicije ljudi u preduzecu. O tome moraju voditi racuna menadzeri svih nivoa. Interni public relations postaje znacajan i ono po cemu se razlikuju vrlo uspesne kompanije od samo uspesnih jeste najcesce u kvalitetu primene internog PR-a.
Opsta frustracija zapadnog coveka da kroz izrazito ostru konkurenciju dodje do sto veceg materijalnog bogatstva kroz izvesno vreme bitno utice na smanjivanje kvaliteta zivota pojedinca i bitno umanjuje kreativnost svih slojeva drustva. Iskustvo ranijih civilizacijskih krugova pokazalo je da „biti bogat" nije adekvatan cilj ako je to jedino cemu se tezi. Uvereni smo da Fromova dilema: „imati ili biti" moze biti resena jedino prihvatanjem oba aspekta. To je sigurno jedino moguca varijanta s obzirom da materijalno siromastvo nikako ne znaci mogucnost duhovnog razvoja. U nasoj sredini sada je vise nego ocigledno da najveca ponizenja coveka imaju koren u materijalnom siromastvu (diktature se bez izuzetka radjaju iz bede i siromastva). Istorija 20. veka treba da pokaze da radikalne leve ideje o jednakosti u siromastvu i „preskakanju kapitalizma" predstavljaju utopije sa tragicnim posledicama i stravicnim ljudskim stradanjima. Cinjenica je da se prvo mora stvoriti odredjeno materijalno bogatstvo kroz trzisnu privredu i realnu konkurenciju i na privrednom i na politickom planu. Sve to da bi se bogatstvo moglo nadgraditi i kasnije kreativno upotrebljavati, bez opterecenja da je samo sebi svrha.
| Novi trend na Zapadu je da se puno postizanje poslovnih ciljeva veze za ove ideje i kod menadzerskog i kod vlasnickog sloja. To naravno, ne ide lako. Preduzetnici su obicno strasno odani poslu i stvaranju profita, a to znaci da su na neki nacin bez sluha za ovu vrstu ciljeva.Opustenija atmosfera bez imperativa grcevitog gomilanja bogatstva stvorila bi mogucnost da se uravnotezi rast i popravi kvalitet zivota. Izuzetno je vazno da se covek ne oseca samo kao sraf u ogromnom mehanizmu. | |
Sociolozi, psiholozi i filozofi u razvijenijim zemljama pokusavaju da sagledaju nove, drugacije oblike duhovnog razvoja i kvaliteta zivota. Na taj nacin i kroz „zeleni menadzment" pokusava se premoscivanje dve epohe - jedne, koja zavrsava krajem ovog veka i druge, koja oznacava pocetak humane faze u razvoju kapitalizma. |
Naravno, sve se to dogadja u razvijenim zemljama. Nase mesto, pozicija i dinamika razvoja mini-epoha poremecena je zbog raspada Jugoslavije. U svakom slucaju, sad znamo da nema preskakanja razreda u skoli istorije, ali na kraju 20. veka bez obzira na stepen razvijenosti, „zeleni menadzment" i kod nas mora uskoro da postane prioritetan i za drzavu i za pojedinacna preduzeca.
