Obrad Savic
POVRATAK RADIO TEXTA
Tradicionalno rivalstvo
Glasa i Slike, diskurzivnog i
vizuelnog jezika, danas je razreseno u korist dominacije
Panopticke paradigme. Masine vidjenja (Pol
Virilio) su infiltrirane u sve dimenzije Realnosti.
Stavise, ekspanzija Ekrannske paradigme se proteze u
potpuno nov - kibernetski prostor. Fonocentricki projekt
Glasa je strukturalno asimilovan u
hegemoniju vida. Vizuelni jezik preuzima
primat u izgradnji najnovije istorije metafizike
prisustva. Planetarnu dominaciju Moderne strukturise ovo
neuravnotezeno prisustvo slike i zvuka. Mada ekranska
kultura u drugi plan potiskuje radio, audiovizuelni
omotaca zapadne civilizacije upravo dejstvuje u kodovima
reci i slike. U tom globalnom omotacu, koji je fakticki
instaliran tek u epohi palnetarnog triumfa tehnike,
desilo se jedno tehnokratsko iskliznuce, ili,
da kazemo jezikom mracnih pisaca gradjanstva,
Udes! Prema ovoj filozofskoj hipotezi,
kontraproduktivni efekti tehnicke revolucije
nadmasuju njene emancipatorske potencijale.
Nova tehnologija omogucuje da strukturalna prisila i
rezimi disciplinovanja dejstvuju iz a ne iznad drustvenog
tela. Tehnologija umrezava decentrirane instance moci i
privremeno umanjuje znacaj centralizovane funkcije
drzave. Virus tehnoterora obuzeo je zapadnog coveka,
njegove institucije i diskurse. Cyberculture
(informativne autostrade, internet, ekran, kompjuteri,
biothenologija, kloniranje, digitalna televizija, itd),
obrazuje novu matricu tehnozocijalizacije.
Antropoloske konsekvence tehnoloske konstrukcije
realnosti precizno ekranizuju pomodni filmovi - Hologram
Man, Digital Man, Fractal Man.
U svakom slucaju, reproduktivni
efekti radia i televizije stoje u osnovi ubrzanog
formiranja nove - virtualne realnosti , koja poput Boga,
sve cuje i sve vidi. Medijska reciklaza svih realnih i
virtuelnih dogadjaja se ispostavlja kao muzej svih
slucajeva, ekran svih desavanja, simulacija (Jean
Baudrillard) i supstitucija (Pol Virilio) istovremeno.
Stalna ekaspanzija radija, (ta gigantska fabrika
usmene kulture), sistematsko sirenje televizije
(taj globalni ekran nepismenih) okoncava u
potpunom medijskom kanibalizmu. Beskonacno emitovanje i
kruzenje poruka dovodi do putpune implozije i
nestanka smisle u medijima. Globalna metastaza radija i
televizije, ta endemicna infiltracija medija u svet
zivota ubrzava informativnu egzaltaciju, vestacko
insceniranje komunikacije. Opsti udes simulacije mogu da
izbegnu samo virtuelno asocijalni, oni koji se nisu
izlozili prisili medija. Tim zanesenjacima koji su ostali
odani Gutenbergovoj galaksiji ne preostaje
nista drugo do diskurzivne nostalgije koja prebiva u
hipertrofiji pisane reci.
U tematu Radiotekst, uvrsteni su
samo oni prilozi koji nastoje da pokazu do koje je mere
Radio ucestvovao u velikom procesu pretvaranja drustva u
jedan scenario ciji smo mi zanesena publika.
Za dalja istrazivanja vidi:
1. Neil Strauss, ed.,
Radiotext(e), Semiotexte, New York, 1993.
2. David Michael Levin. ed., Modernity and the
Hegemony of Vision, University of California Press,
Berkeley, 1993.
3. Leslie Devereaux & Roger Hillman, eds., Fields
of Vision-Fields of Voice, University of California
Press, Berkeley, 1995.
4. Zlauddin Sardar, ed., Cyberfuture: Cilture and
Politics on the Information Superhigway, Pluto Press,
1996.
5. Claudia Springer, Electronic Eros:Bodies and
Desire in the Postindustrial Age, University of Texas
Pree, Austin, 1996.
P.S.
Uprkos dominaciji ekranske paradigme
radiofonska turbulencija jos uvek racuna na
odlozen efekat. Da podsetimo, posle prve
generacije alternativnog, radikalnog, gerilskog,
slobodnog, partizanskog, nomadskog i piratskog
radija naisla je nova generacija mentalnog,
bioloskog i galaktickog radija. Radio teleskopom
je tokom 1974 g. poslana poruka ka zvezdanom
sistemu Hercules, koji je od zemlje udaljen
25.000 svetlosnih godina. Poruka je odaslata na
binarnobm, kompjuterskom jeziku koji sadrzi
podatke o nasoj lokaciji, populaciji, kodu, itd.
Odgovor jos nije stigao! A mi smo tako
nestrpljiivi, jer ko jos moze da podnese pretecu
tisinu nebeskih svodova?
|
|
|