Pise Vladimir Djuric Djura
 |
Seksualni spoj masina i ljudi, na najperverzniji i najuvrnutiji nacin moguce je ostvariti pomocu najnovije tehnologije, izuma zvanog Virtuelna Realnost. |
Prilikom mog studijskog boravka u Britaniji zime 1994. slucajno sam preko prijatelja saznao da se jedna manja grupa Londonskih hakera skuplja svake subote oko pet sati popodne u donjem nivou soping centra kod Bond Street metro stanice. Razlog zbog cega su hakeri izabrali bas to mesto je taj sto je stanica cuvena po broju javnih telefonskih aparata koji su conditio sine qua non kompjuterskih Internet posvecenika. Hakeri su „ljubavnici" kompjutera koji se na nedozvoljen ili neuobicajen nacin sluze softverom i velikom kompjuterskom komunikacionom mrezom. Otisao sam jedne subote radoznao da vidim te ljude i iznenadio se kada sam video bubuljicave klince od svojih sesnaest godina, pubertetlije obucene u Acid Jazz fazonu, buduci da sam ocekivao mlade japi sledbenike Steve Jobsa ili Steve Wozniaka, uredno obucene u odela sa kravatama. Momci su prikljucili jedan Notebook kompjuter preko mini modema na mrezu i zbili se jedan do drugoga. Cerili su se i vrlo dobro zabavljali, dajuci savete ridjokosom tipu sa nitnom u nosu, koji je vesto kuckao po testaturi. Pregrst uglavnom homoseksualnih asocijacija, otkrilo je direktnu vezu mladih hakera sa njihovim libidom i njihovu bujnu seksualnu imaginaciju potaknutu mocima nove tehnologije. No, tracerski sajtovi i bezazleno kompjutersko komuniciranje sa nepoznatim osobama, ucesce u seksi konferencijama ili erotske MUD (Multiply user dungeon) igre, nisu nista prema onome sto dolazi, prema cudu zvanom Virtuelna Realnost ili krace V.R.
Od sredine osamdesetih kada je Virtuelna Realnost (V.R.) zazivela u svemirskim labaratorijama NASA-e (o cemu pise H.Rheingold) do danas ova nova tehnologija, koja predstavlja trodimenzionalnu kompjutersku simulaciju SVETA koji nas okruzuje, postala je dostupna i pojedinacnim korisnicima. V.R. je trenutno najveci izazov za naucnu elitu. Dugo su se vodile polemike da li da se takav izum uopste pusti izvan labaratorija. Njegova primena je prakticno moguca u svim vidovima tehnologije savremenog drustva od ratnih simulacija do konstrukcija velikih naftnih platformi i novih tipova automobila. Virtuelna Realnost je idealna simulacija za hirurge koji se pripremaju za neku komplikovanu operaciju ili za vatrogasce koji treba da ugase plamen u nekom dzinovskom oblakoderu. Jedan od pionira Virtuelne Realnosti, Jaron Lenijer, je rekao da su ljudi sa tim izumom napokon dosegli delic onoga sto smo do sad pripisivali Bozanskoj kreaciji. Na sta upucuje na samom pocetku igranje Boga?
Poze, partneri, dizajn, svetovi, sve je promenljivo u trenutku i sve je moguce. Sve zavisi od imaginacije programera, seksualnog hakera buducnosti. |
 |
Preko specijalizovanih magazina ili preko Internet E-zina, moguce je saznati adrese proizvodjaca V.R. opreme i naruciti istu. Oprema ukljucuje specijalnu kacigu, rukavice, pa cak i odecu za totalni kontakt sa simuliranom stvarnoscu. Kompanije poput VPL, Autodesk ili Body Electric razvijaju svoj proizvodni asortiman svaki dan i najavljuju u najskorijoj buducnosti digitalne tankove za masovnu upotrebu. Tankovi za ekstrapercepciju poznati su jos od vremena Dzona Lilija, uvrnutog naucnika koji je proucavao delfine i koji je medju prvima postavio teoriju o coveku kao bio-kompjuteru u svojoj cuvenoj studiji „Simulacije Boga". O humanom programiranju danas pisu mnogi mislioci, naucnici poput Ricarda Dokinsa ili postmoderne Brende Laurel. Lilijevi ESP tankovi siroj masi poznati su iz konfuznog filma Kena Rasela Izmenjena stanja. U istom takvom tanku hakeri buducnosti u romanima Vilijama Gibsona, ostvaruju totalni kontakt sa Kiberprostorom. U tom paralelnom svetu kompjuterski simulirane Virtuelne Realnosti, ljudska cula vida, sluha i dodira mogu biti delimicno zadovoljena.
Sta se desava kada se nova tehnologija konacno poveze sa
ljudskim neobuzdanim libidom. Majkl Hejm u svojoj Metafizici
Virtuelne stvarnosti citavo jedno poglavlje posvecuje
„erotskoj ontologiji kibersvemira". On smatra da je
sama kompjuterska tehnologija seksi i da na ljude deluje erotski
privlacno:
„Kompjuterska zavodljivost je mnogo vise nego utilitarna ili
estetska, ona je eroticna. Uprkos osvezavajucoj igri na povrsini
kao da su u pitanju igracke ili zabava, nasa veza sa
informatickim masinama otkriva dublju simbiozu i ultimativni
mentalni brak sa tehnologijom. Pravilno posmatrano, kibersvemir
nosi miris neceg sto je nekada okruzivalo mudrost. Svet koji se
stvara od cistih informacija, ne fascinira samo nase oci i mozak,
vec i nase srce. Osecamo se uvecani i osnazeni. Nasa srca kucaju
kroz masine. To je eros."
 |
Seksualni spoj masina i ljudi, na najperverzniji i najuvrnutiji nacin moguce je ostvariti pomocu najnovije tehnologije, izuma zvanog Virtuelna Realnost. |
U S.F. romanima Filipa K. Dika Tri stigmate Palmera Eldrica i Tecite suze moje rece policajac ili J.G.Balardovom Sudaru erotska veza ljudi i masina, osnova je citave price. Dikove Panfild orgulje na koje se prikljucuju glavni protagonisti, neka su vrsta Rajhovog Orgazmotrona buducnosti, sprave koje omogucuju obezglavljenoj potrosackoj masi seksualno uzivanje sa jednim ili vise partnera istovremeno. Sam Panfild cije ime Dik koristi bio je pionir psiholoske kibernetike, veoma zainteresovan za izucavanje culne percepcije.
Seksualni spoj masina i ljudi, na najperverzniji i najuvrnutiji nacin moguce je ostvariti pomocu najnovije tehnologije, izuma zvanog Virtuelna Realnost. Kompjuterske seksi igrice kao sto su Hainzove Makplaymate ili Virtualna Valerija danas deluju naivno, pred dolaskom novih softverskih programa koji podrzavaju V.R. Teledildonici (Dildo - eng. vibrator) kraja XX veka, samozadovoljavaju se danas uz pomoc prefinjene nove tehnologije. Mogu da obuku specijalna digitalna fetis odela kakve pravi na primer Body Electric, da prikace diode na svoje polne organe i da stave V.R. kacige na glavu. Tako opremljeni mogu doziveti audiovizuelno taktilno iskustvo sa kompjuterski simuliranim partnerom. Americki teoreticar Newquist u CD rom katalogu Cyberlife, pise da iskusenici Kiberseksa vec sada mogu da kreiraju svoj digitalni lik, kao i lik svog imaginarnog partnera prema modelu popularnih glumaca, pevaca i drugih zvezda sou biznisa, ciji se raspon krece od supermodela tipa Sindi Kraford, Klaudije Sifer, Naomi Kembel, Nadje Auerman, Liv Tajlor do bizarnih tipa Hju Granta ili Lejdi Di. Dakle nova tehnologija omogucava „kompjutersko vodjenje ljubavi" sa seks simbolima danasnjice na vrlo siguran nacin, bez rizika polnih bolesti kao sto je AIDS, bez presije kondoma itd. Dakle moguce je programirati svog idealnog partnera i voditi sa njim „elektronsku" ljubav.
Cemu sve to vodi pokazace naravno sledeci milenijum, ali je sigurno da Virtuelni seks ili kiberseks kako se naziva nova popularna moda, ima zagarantovanu buducnost u danasnjem otudjenom Tehnosvetu. Pitanje je dana kada ce se kiberseks prebaciti u Internet, i kada ce MUDovi buducnosti biti zapravo velike digitalne javne kuce, koje ce posecivati teledildonici iz celog sveta.
U filmu Kosac kiberseks je prikazan na filmski dvodimenzionalan nacin, ali je i to dovoljno da se naslute fantasticne kreativne mogucnosti virtuelnog trodimenzionalnog kontakta. Poze, partneri, dizajn, svetovi, sve je promenljivo u trenutku i sve je moguce. Sve zavisi od imaginacije programera, seksualnog hakera buducnosti. Sve je moguce zamisliti, ucesce u kiber-orgijama po modelu Markiza de Sada ili Sahera Mazoha, lud provod sa dizajniranim vanzemaljcima, kiborzima, androidima i mutantima, ili mozda ljubav sa svojim sopstvenim dvojnikom, androginim tehno bicem novog doba.
Posto sam video hakere na Bond street metro stanici, otisao sam u Trocadero na Pikadiliju, da se u cuvenom zabavnom parku licno upoznam sa cudom zvanim Virtuelna Realnost. Za samo dve funte, uniformisani tehnicar znatizeljnika postavlja u specijalnu konzolu, neku vrstu plasticne kabine koja lici na kokpit helikoptera, na glavu stavlja V.R. kacigu, a u ruke dzojstik. U igri zvanoj Heavy metal, trapavo cudoviste od celika na dve klimave noge, istrcava pred vas preteci da vas pregazi. Okrenete li glavu, nalevo, nadesno, napred ili nazad, ono je ponovo tu, kao da postoji u nekoj pravoj trodimenzionalnoj realnosti. Dzojstikom pucate na njega i unistavate ga, kao u obicnoj video igri. U drugoj igri zvanoj Silverbowl ucestvujete u svemirskom kuglanju i zajedno sa kuglom jurite kroz svemir. Skidanjem kacige sa glave carolija prestaje. Obe igre za sada imaju dosta losu animaciju, tako da igrac ima neprekidnu distancu i svestan je svog legalnog boravka u tri D, svetu maste. No, grafika ce vremenom biti sve bolja, a kiberprostor sve uverljiviji. Tako sam i sam postao uveren, da nova tehnologija moze poput zaraze potpuno preobraziti nas svet. Ljudi su se saginjali na pojavu voza u prvom filmu brace Limijer, pre samo sto godina - verovali su da ce ih pregaziti. Tako se verovatno danas plase da na glavu stave V.R. kacige, da ne bi poverovali u nemoguce!
