CAMBODIA
Pise: Miroljub Stojanovic
U decembru 1996. godine, ugledni TIME na svojim najekskluzivnijim stranicama posvecuje obiman prilog licnosti ko-premijera Hun Sena, nakon sto je njegov surak ubijen na ulicama Pnom Pena u znak odmazde za pomilovanje Jeng Sarija. U krajnje prosimpatizerskim tonovima i najneupuceniji citalac moze konstatovati kako upravo zahvaljujuci Hun Senu, posle niza godina kambodzanska ekonomija pokazuje toliko zeljenu stopu privrednog rasta, obnove i dinamizma, u casu kada je sve veci broj stranih investitora i prvenstveno singapursko-hongkonskih biznismena poceo da nesmetano uspostavlja poslovne i druge spone sa ovom, do skoro, zbog visokog rizika, privrenicima nezanimljivom zemljom.
| Desetmilionska nacija koja je iz razdoblja 1975. (zauzimanjem Pnom Pena od strane Crvenih Kmera) - 1989. (vijetnamsko povlacenje iz Kambodze) pretrpela najvece traume genoxida (vise od dva miliona pobijenih), kao malo koji narod u ovom veku, daleko je svakako od politicke harmonije i unutarnacionalne kohezije. Rat koji jos uvek sporadicno besni na severozapadu i severu zemlje (oblasti od Betambenga prema Pailinu - glavnom uporistu pobunjene gerile, delovi pod dzunglom uz tajlandsku granicu), mozda toliko i ne diskredituje vladu koliko ukazuje da je drzava Kambodza daleko od uspostavljanja ingeredncija na citavoj svojoj teritoriji. |  |
Iz perspektive zveckanja oruzja, malo koji bi oblik
zagovaranja turizma imao logickog smisla, sem kada se, naravno,
radi o izuzecima.
Kambodza je upravo takav izuzetak!
Mamac zvan Angkor - jedno od najvecih dostignuca ljudske
inventivnosti - ima pokrice u izjavama kambodzanskih zvanicnika,
ali i ponasanju subjekata kambodzanskog drustva, da je boravak u
njihovoj zemlji apsolutno bezbedan. To se, medjutim, u praksi
pokazalo nesto drugacijim.
Formalnih prepreka za ulazak u zemlju odista nema. Postoji
nekoliko nacina da se dospe do kambodzanske teritorije, od kojih
je avionski let iz Vientiana, glavnog grada Laosa, opcija u
najmanjoj upotrebi.
Najuobicajeniji nacin je jednocasovni avionski let iz Bangkoka do
Pnom Pena. Brojne agencije na Kaosan Roadu, u bangkoskoj cetvrti
Banglampu, nude po vrlo pristupacnim cenama nekoliko dnevnih
letova, uglavnom tajlandske avio kompanije Tai International ili
kambodzanske Royal Kambodia. Za one, ne tako brojne turiste koji
uopste razmisljaju o Kambodzi, ovo je najmanje nepredvidiva
linija.
Prlazak granice kopnenim putem iz pravca Tajlanda, apsolutno je skopcan sa najvecim mogucim rizikom i oficijelno je bio u zimskim mesecima *96/*97. van upotrebe, mada se moglo cuti po jeftinim hotelima Pnom Pena da slicni pokupaji nisu izostali i da formalnih zabrana nema.
Treci nacin je ulazak sa vijetnamske teritorije. Vietnam Airlines saobraca dva puta dnevno na relaciji Sajgon - Pnom Pen, u kratkom letu od 45 minuta, a postoje i direktni letovi iz Hanoja i juznovijetnamskog grada Hue. No, mozda je najatraktivniji, od svih ovih puteva koji vode do kambodzanskog glavnog grada, upravo kopneni prelazak na kambodzansku teritoriju sa vijetnamske strane kod granicnog prelaza Mek Baj. 240 km udaljen od Pnom Pena, Sajgon nema direktnu autobusku liniju, ali se na periferiji mogu unajmiti taksisti na motorima koji svoju uslugu naplacuju pristojnih pet americkih dolara. Ukoliko se potencijalni putnik opredeli za ovu overland varijantu, mora racunati da u putu provede citav dan - pocev od ranog jutra, sa svim pogranicnim i administrativnim smicalicama i neredovnim polascima autobusa sa kambodzanske strane. Sustinska razlika od ne malo znacaja za putnike koji razmatraju bilo koju od ovih opcija, pociva u nacinu na koji se dobija kambodzanska viza. U varijanti avionskog leta, kambodzanska viza se vez ikakvih problema vadi na medjunarodnom aerodromu Pocantong u Pnom Penu, po ceni od 20 $. Ukoliko se preferira kopneni prelazak granice, dobijanje vize na granicnom prelazu nije moguce, sto znaci da se kambodzanska viza mora unapred obezbediti u nekoj od kambodzanskih ambasada, po minimalnoj ceni od 35 $. Kopneni prelazak granice s vijetnamske teritorije mogucnost je novijeg datuma, buduci da dve zemlje imaju zategnute politicke odnose u dugom istorijskom sledu.
Kad covek napusti sedmomilionski Sajgon, inace jedno od
carobnijih mesta na planeti, magicni grad u kojem tri miliona i
pest stotina hiljada motora pesacima pri prelasku ulice stvara
nezamislive probleme i gde su automobili retko i sporadicno
sredstvo saobracaja i u saobracaju, prva stvar koja ga iznenadi
je da je Pnom Pen pun automobila. I to onih najluksuznijih.
Prometne, siroke ulice, gradska vreva i dinamizam, cine ovaj grad
apsolutno fascinantnim. Do trenutka kada su Crveni Kmeri
uspostavili novi ideoloski poredak takozvane „nulte
godine", prestonica Kambodze se smatrala najlepsim gradom
Indokine (citave gradske cetvrti gradjene su po uzoru na Pariz).
Zahvaljujuci svom polozaju (grad lezi na usdju reke Mekong i Basak, te velicanstvenog jezera Tenle Sap), Pno Pen se pokazuje i kao dovoljno atraktivno mesto sa stanovista prirodnih lepota, ali i jednako zanimljivo u arhitektonskom i urbanom smislu. 812.000 stanovnika - koliko grad danas zvanicno broji cini se malobrojnim za vrenje i zivotnost koji pulsiraju gradskim arterijama. Moguce je u duhovitom kljucu tumaciti opasku jednog turiste po kojem Pnom Pen „...lici na Teksas s kraja proslog veka", ali su konotacije pre pozitivne nego pezorativne. No par prasnjavih raskopanih ulica nedaleko od glavne, s izgledom prostog seoskog puta, nije jedina asocijacija na Teksas. Naoruzano stanovnistvo drugi je razlog za iznenadjenje. Vatreno oruzje za pojasevima ne samo uniformisanih lica, mali je razlog za uzbunu, ako se vec od prvog stupanja na kambodzansku teritoriju oseti neverovatna gostoljubivost najveceg dela stanovnistva. Nakon svih traumaticnih iskustava oruzje ovde ima iskljucivo preventivnu svrhu, mada, naravno, postoje i izuzeci. Primera radi, dok se potpisnik ovog teksta vozio ka jeftinom (i cuvenom) Kapitol hotelu u 182. ulici, dobio je blagonaklon savet u vidu upozorenja od strane hotelskog osoblja da se nakon 21 sata ne zadrzava preterano na gradskim ulicama.
Takodje, veliki procenat zitelja je u vojnim i maskirnim uniformama, sto vec upucuje na mogucu iregularnost zivota u gradu koji, s druge strane, zivi punim dinamizmom mirnodopskih uslova. Iako je na samom jugu zemlje, Pnom Pen se kao, prestonicki grad, smatra najvaznijim za instrumentalizaciju sporadicnih operacija na severu i severozapadu - jos uvek kriticnim zonama. Slika o ratu ne bi bila potpuna ako se ne bi pomenuo veliki broj invalida, obogaljenih i unesrecenih po minskim poljima, koja su,prema statistici Ujedinjenih Nacija, ovde najbrojnija u svetu. Brojnost ovih zitelja Pnom Pena takodje je jedan od elemenata gradskog imidza.
Ipak, vratimo se lepsim stranama Pnom Pena: pre svega Kraljevskoj palati, u blizini jezera Tonle Sap, jednu od najslavnijih gradjevina Jugoistocne Azije. Iako razgledanje citavog kompleksa stranom posmatracu nije dozvoljeno, dovoljno je samo posetiti famoznu Silver Pagodu i osetiti zavodnicke cari jedne arhitekture na granici spektakularnosti. Podignuta 1892. godine tokom vladavine kralja Norodoma, od drvene gradje, pagoda je bila kambodzanski odgovor na Hram Vecnog Bude u Bangkoku. Obnovljena 1962. Silver Pagoda je i do danas sacuvala svoj fascinirajuci sjaj, a pravo je cudo kako je prizivela razdoblje „nulte godine" (1975 - 1979.). Aristokratizam ove arhitekture morao je, bez sumnje, iritirati ideologe ljudske i ambijentalne uniformnosti. Za znalce i regorozne procenjivace arhitektonske postuleme Silver Pagode, samo su plagijat bangkoske Velike palate. No, dok je Velika palata olicenje monumentalne i agresivne arhitekture sracunate da izazove divljenj, Silver Pagoda, te deo kompleksa Carske Palate ne pati od ovih grandomanskih vizija, ali je jednako opijajuca u svojim strogim geometrijskim proporcijama.
 |
Lepota Can Caja paviljona, te dvorane Carskog prestola (59 m visokog tornja, inspirisanog Bajonom u Angkoru), recito govore o potpuno diferenciranom cisto kambodzanskom stilu gradnje. Specificnost ove arhitekture na adekvatan nacin reprezentuje i slavni Nacionalni muzej (sagradjen 1917-20.), koji se nalazi na severnoj strani Carske palate. Retko vidjena i neponovljiva arhitektonska bravura. |
Vat Pnom, masivna pagoda smestena na jedinom brdu u gradu,
datira, prema legendi, iz 1373. godine. Okruzena bujnom tropskom
vegetacijom, nalazi se u blizini Bulevara Norodom i na savrseno
jednostavan nacin dominira severnim delom grada.
Neoprostivo bi bilo ne pomenuti O Rissei Market, zabavno i retko
uzbudljivo, gotovo deliricno mesto u kome se najrazlicitiji
oblici ljudske razmene integrisu u gradsku svakodnevnicu.
Najzad, Manivong street, srediste nocnog zivota, steciste
lepih zena (mozda najlepsih u Indokini), salona lepote, poslovnih
zgrada, raznih agencija, atraktivnih hotela, inostranih
predstavnistava, elitnih restorana - ukratko, na specifican nacin
ovaplocenje shining life kulture.
Iako u Kambodzi postoji citav niz znacajnih i zanimljivih
gradova, putovanje zemljom u uobicajenom smislu nije moguce.
Najpre iz bezbednosnih razloga - maksimalno je nepreporucljivo
ici u Batembang, Sihanukvil, Sisifon, Krati, Ratanakiri....
Ukoliko ispoljite spremnost na rizik, postoje i formalne uredbe i
ogranicenja koja stranim turistima otezavaju ili doslovno
onemogucavaju kretanje. Primera radi, kambodzansku zeleznicu
obavezuje formalna odluka vlae da strancima ne prodaje karte za
odredjene pravce... Slicno je i sa autobuskim prevozom. Svi
pokusaji da pronadjem direktnu autobusku liniju za 300 km udaljen
Batambang pokazali su se uzaludni. Najzad sam, posle dugog
raspitivanja, sreo jednog mladica koji je pristao da me tamo
odveze za umerenu cenu, prethodno insistirajuci da ipak nas put
prijavimo hotelskom menadzeru.
U Kambodzi se ostaje kratko i u Kambodzu se prvenstveno ide zbog
Angkora, koji se nalazi u sverozapadnom delu zemlje, 8 km udaljen
od grada Siem Ripa. Avion, brzi gliser malezijske proizvodnje ili
direktan helikopterski let jednom nedeljno, nacini su da se
prevali put od Pnom Pena do Siem Ripa. U zavisnosti od kompanije,
brzi brodovi prevaljuju ovu razdaljinu za pet do sedam casova.
Put do Siem Ripa jedno je od najfascinantnijih iskustava. Ne samo
sto ocekivanje susreta sa Angkorom podize tenziju, vec je i ukupn
iambijent jezera Tonle Sap, okruzenog divljom i bujnom
vegetacijom, zaista nezaboravan. Tu je, konacno, i oficir
kambodzanske armije („Good morning! I*m captain of cambodian
army, I*m here to protect You"), koji ovom dramaticnom
putovanju daje draz istinske avanture.
 |
Neobicno visoka cena karte (25 $) te skupa ulaznica za ulaz u grad Angkor-Tom, jasno ukazuju na turisticko/ekonomski znacaj koji za Kambodzu ima Angkor. Angkor nije samo istorija, vec i - big industry. Stoga je i razumljiva koncentracija trupa u provincijama Siem Rip i Prea Vihar - bezbednost turista kategoricki je imperativ. Nije neobicno videti kambodzanske vojnike, naoruzane masinskim puskama, kako patroliraju hramovima Angkor Toma. |
Sam Angkor (ceo kompleks) ima status najrelevantnijeg svetskog cuda. Citava oblast mesto je neverovatne lepote, i Maja Herman-Sekulic je savrseno u pravu kada, u Prozoru u zadu, pise: „Sok od savrsene lepote koji izaziva pogled na Angkor Vat ostavlja vas bez reci." Angkor Vat najimpresivniji je i najvazniji monument na dugoj listi (nesto manje od stotinu hramova rasporedjenih na oko 80 kvadratnih kilometara) angkorovih cudesa. Ovaj hinduisticki hram posvecen bogu Visni, sagradjen je za vlade Surijavarmana II (1112 - 1152) inaugurise jedan oniricki predeo za cije razgledanje nisu dovoljni ni visednevni obilasci. Posetilac vec posle nekoliko impozantnih hramova ostaje zatecen fizickom nemogucnoscu da stekne potpuni uvid u ovaj lavirint koji su kmerski vladari, u gotovo konceptualnoj viziji,osmislili kao arhitektonski rebus.
| Svaki od hramova, pa i oni najmanji (Prea Palilaj, na primer, kojeg dzinovsko korenje cini gotovo ljupkim u njegovoj gracioznosti), odvodi nas korak dalje u desifrovanju jedne halucinantne arhitektonike kojoj nije ponestajalo inspiracije tokom nekoliko vekova njenog vrhunca (VIII - XIII). Ipak... |  |
...Ni dolazak kralja Norodoma Sihanuka u Siem Rip, u nedelju
19. januara 1997. nije izazvao toliko uzbudjenja koliko jedna
kratka, istina, neproverena informacija, po kojoj grupa
malezijskih biznismena sprema otvaranje dva supermoderna hotela u
neposrednoj blizini Angkor Vata, sa adekvatnom opremom za
(post)moderne turiste u njihovoj potrebi za blagodetima savremene
civilizacije.
Uostalom, kako nas je Balzak u Seljacima ucio: „...mi sve
rusimo i sadimo kupus tamo gde su se uzdizala cudesa".
