LE |
||
DÉBUT DU |
||
SIÉCLE |
pise Dusan Vidakovic
U Evropi je danas nemoguce naci coveka koji se, na ovaj ili onaj nacin, bavi automobilima, a da na racun tradicionalnog Izbora za najbolji auto naseg kontinenta nece izreci gomilu najraznovrsnijih primedbi. Svima je jasno da je postojeci „sistem takmicenja", uspostavljen pre skoro cetiri decenije, dotrajao ali se jos nije nasao niko dovoljno mudar da smisli nesto novo i bolje. Zato i proizvodjacima automobila i novinarima auto redakcija samo preostaje da, krajem svake godine, idealnom vozacu predloze model koji ce tokom predstojecih 12 meseci nositi laskavi epitet - Evropski auto godine.
Obicaj nije izneveren ni ove zime kada su 55 specijalizovanih novinara iz 21 drzave, za Auto 1997.proglasili reno megan senik. I cini se da razloga za gundjanje ovoga puta ne moze biti jer je senik osvojio cak trecinu mogucih poena (405), ostavivsi najblize pratioce - ford ka (293 pts) i folksvagen pasat (248 pts) - daleko iza sebe.
Tipican predstavnik nove proizvodne filozofije Renoa, ciji su pretci espas i tvingo, senik je monozapreminski auto srednje klase koji, ipak, ne budi ljubav na prvi pogled. Njegovi nesvakidasnji obrisi ce najpre, kod prosecnog srpskog vozaca, izazvati uzdrzan stav ili, cak, odbojnost svojstvenu novotarijama koje su same sebi svrha. Ali, kada ceo „slucaj" brizljivije osmotri (i promisli, dakako) i kada postane svestan sopstvenog prebivanja u izraubovanom vremeplovu istocnoevropske proizvodnje (ne samo kada su automobili u pitanju!), onda ce se i pred anahronim okom nepristrasnog „Srbina od volana" senik ukazati kao superfunkcionalna stvarcica cija meta nisu ljudi podlozni „efektu bljeska". |
 |
| Naprotiv, on je trenutno najdrazi damama u punoj zivotnoj zrelosti, kao drugi auto u porodici, a cak polovina kupaca daje prednost ovom „mini-mivenu" nad pet drugih varijanti familije „megan" (standard, klasik, kupe, karavan, kabriolet) |
| Tako se sa sigurnoscu moze konstatovati da je, upravo
zahvaljujuci seniku, Reno izbio na celo liste firmi koje
su zabelezile rast prodaje u 1996. godini. Medjutim, kada se pre sest godina iz stilistickog studija u Buljin-Bijankuru oteo jedan „otkaceni" prototip koji je nagovestavao senikovu cudnu siluetu, niko ga, tada, nije uzimao „za ozbiljno" smatrajuci ga tek jalovom halucinacijom (o)besnih inzinjera. |
 |
Danas, pak, senik cini realnijim kreativnost dizajnerskog tima Renoa cija vrhunska ostvarenja najvise duguju sistematicnom, pedantnom i dugotrajnom evoluiranju svih derivata osnovnog modela, sto je postupak sustinski drukciji od onog koji primenjuje vecina drugih proizvodjaca, a svodi se na puko, mehanicko „nasadjivanje" razlicitih tipova karoserije na postojecu sasiju bazne varijante. |
Hocu zapravo, da kazem da senik nije ni „naduvani tvingo", ni „izduvani espas", vec je, u prvom redu, nocna mora Renoove konkurencije koja je ostala zatecena i nesposobna da trzistu, u skoroj buducnosti, ponudi kola ovakvih osobina u srednjem automobilskom razredu.
Sa cetiri "jaca" metra duzine i „manekenskom" visinom (170cm) senik uspeva da sacuva sve valjane karakteristike pravog „mini-vena". To, znaci, nije kombi jer je odvec luksuzan da bi se njime transportovao teret, a opet, nije ni limuzina, buduci da 'ladno moze podneti pet putnika sa vrlo gabritnim prtljagom, a i ... pogledajte, molim Vas, samo taj furgonski oblik. |
 |
Za ljubitelje ovakve vrste vozila definisanje spoljasnosti,
uostalom, i nije od presudnog znacaja. Njima ce, na primer, mnogo
vaznije biti putnicke pozicije koje omogucuju da se, iz senika
svet posmatra odozgo, jer su kabina i kokpit ovog automobila
podignuti za petnaestak santimentara u odnosu na standardni
„megan". To garantuje bolju vidljivost i bezbedniju
voznju, ali i duhovitu caku: duplo dno senika namenjeno
prtljaznom prostoru (i) ispod sedista, celom duzinom putnicke
kapsule.
Takodje, i pet nezavisnih sedista fasciniraju korisnoscu.
Pomeraju se napred-nazad i gore-dole i lako vade, tako da se,
jednostavnim zahvatom, zadnje klupe mogu rotirati za 360 stepeni
i pretvoriti u lezaj zavidnog komfora cemu ce se, pored
porodicnih ljudi nomadskog duha, svakako radovati i galski
ljubavnici koji vole da svoj (francuski) krevet svuda nose sa
sobom. Da ne pominjem to da je regularni gepek, kao spajiz uzorne
domacice, ispresecan policama sto iskljucuje slucaj da se, pri
sudaru, teski koferi obruse na grbacu putnika.
Na pricu o paketima najraznovrsnije opreme ne vredi arciti
prostor. Zato sto danas svaki, iole ozbiljan autor kola nudi, za
celokupnu gamu svojih proizvoda, svu silu opcija koje se mogu
izmisliti. Dovoljna ce Vam, verujem, biti recimo, tri senikova
siberdaha i sestokanalni CD sa komandama na volanu, pa da
shvatite o kakvom se „igracu" radi. Ili, mozda, utikac
za struju na centralnoj konzoli i poker pouzdanih pogonskih
agregata koji pokrivaju benzinski i (turbo)dizel raspon od 75 do
115 „konja".
Ako posle svega, steknete utisak da seniku gazda (u uobicajenom smislu reci) bas i nije najpotrebniji, da moze putovati potpuno sam, necete mnogo pogresiti. Vrlo uskoro, naime, u senik ce poceti da se instalira visokosofisticirani navigacioni uredjaj karmina koji ce, putem monitora, ali i glasom, sugerisati vozacu najmanje opterecene ulice i najprece pravce do zeljenog odredista. No, da ne bi bilo zabune, ovu svoju sposobnost senik ce biti kadar da demonstrira samo u voznji bulevarima Pariza, zbog toga sto francuska prestonica, jedina na planeti, poseduje gradske satelite sa kojih karmina „bere" informacije neophodne za izbegavanje saobracajnih guzvi.
U kosmickom trenu kada se smenjuju milenijumi, uz bucnu letargiju koja dopire iz oblasti umetnosti, divno je da se pojavio senik. On dokazuje da, u stolecu koje odlazi, ljudi nisu usavrsavali samo vlastitu destrukciju, vec su umeli (i umeju!) biti i kreativni. I, svakako, uliva nadu da sutrasnjica civilizacije ne mora nuzno biti apokalipticna. Jedan la fin du siécle ne sme se tumaciti kao zavrsetak sveta, jer za njim odmah pristize le début du siécle. Vozeci se u renou megan senik.
