Pise: Dusan Vidakovic
Ovakav pokus Skandinavaca, u trenutku suprematije cetvrtastih cetvorotockasa, docekan je sa skepsom, pa su se ljudi iz SAABa pravdali kako je njihova zelja bila, jedino, da i na zemlji provere neka iskustva stecena visedecenijskom gradnjom aviona. Ipak, danas se vecina savremenih automobila odlikuje upravo onim karakteriristikama koje je 1950. godine lansirao SAAB. A, da paradoks bude potpun, fabrika iz Nikopfinga je izrasla u suprotnost svojoj avangardnosti od pre pola veka. SAAB je, u ovom casu, prepoznatljiv kao „autor" luksuznih i izdrzljivih automobila koji ne mari mnogo za prolazne modne trendove auto-stilistike.
 |
Praveci ih da traju, a ne da se menjaju, SAAB odeva svoja kola u neutralne (da ne kazem konzervative) „skoljke", insistirajuci na udobnom, brzom i, iznad svega, bezbednom prevozu putnika. |
I time superiorno ostvaruje ono cemu je oduvek tezio: da bude totalno drukciji od drugih. SAAB 900 nije imao razloga da izneveri porodicnu tradiciju. Zrtvujuci, najpre, estetski momenat, dizajneri su od njega napravili auto koji ce mrzeti vozaci suicidnih sklonosti. „Njuska" ovog modela konstruisana je tako da apsorbuje, i, zatim, izvan karoserije, rasipa pritisak frontalnog sudara, a zastitu sofera dopunjuje „vazdusni jastuk" smesten u kolu upravljaca, kao i samosklopiva letva volana, te vrata popunjena specijalnom penom za slucaj delovanja bocnih sila. Po prvi put, u „devetstotci" primenjen je i takozvani A-stub sto, pricvrscen za trap vozila, sprecava prednje tockove da, pri ceonom kontaktu, ulete u kabinu. Kada se tome doda skelet putnicke kapsule izradjen od isprepletanih ceonih greda, postaje jasno da je u SAAB- u 900 takoreci nemoguce poginuti. Inzenjeri ove kuce, ocito, nisu uzalud, tokom priprema za serijsku proizvodnju, smrskali stotinak prototipova podvrgavajuci ih najbrutalnijim testovima u „krestunelu". A u prilog SAABovoj filozofiji pasivne bezbednosti idu i priznanja koja, vec tri godine uzastopno, najvece svedsko osigurajavacu drustvo Folksam dodeljuje SAAB- u, jer su njegovi automobili (na veliku zalost Volvoa) upola sigurniji od svakog drugog prevoznog sredstva koje se krece kopnom.
Bas zbog ovih osobenosti SAAB 900 namenjen je, pre svega, voznji
a ne lupanju. I to voznji lisenoj frustracija. Za to se brinu, u
prvom redu, tri perfektno uravnotezena, pogonska agregata. Najmanji,
od 1985 kubika, razvija 133 KS uz maksimalnih 180 km/h i
utrosenih, prosecno, 9,5 litara „supera" na 100 km.
Drugi motor, iste zapremine, namenjen „kupe" varijanti,
dodatno je nabildovan turbo-kompresorom. Oslobadja celih 185
konja, pijuci litar vise benzina, ali i prelazeci , u najboljem
slucaju, 205 km za 60 minuta. .
| Konacno, na vrhu ponude je Dzeneral motorsova 2,5-litarska masina sa 6 cilindara rasporedjenih u obliku slova V. Mocna je 210 KS i brza 230 km/h, uz potrosnju od 9,6 litara. Ovakve performanse znatno dobijaju na „specificnoj tezini" kada se zna da je SAAB 900, u stvari, jedna otmena grdosija cija masa, za ciglo 150 kilograma, nadmasuje tonu |  |
Uprkos tlu, kojim se sigurno krece, SAAB svom gazdi uspeva da priusti ponesto i od „vazdusnog uzivanja". Uostalom, SAAB 900 i ne bi bio pravi SAAB da nije opremljen, makar jednom, provokativnom cakom iz avio-industrije o kakvoj „obicni" automobili(sti) ne mogu ni da mastaju. Makar pedigrea radi, da se vidi ko je ko, ovoga puta je primenjen takozvani „tamni panel". Stvar je u tome da se, tokom nocne voznje, pritiskom odredjenog dugmeta, mogu ugasiti sve signalne lampice na instrument-tabli, jer, brojne i raznobojne, mogu dekoncetrisati vozaca. Pritiskom na isto dugme moze se, potom, upaliti svaka sijalicica pojedinacno, i ona ce, onda, na zamracenoj podlozi „tamnog panela", biti uocljivija. Pored ovoga, SAAB je obdaren i svom silom nasusnih sitnica koje iskljucuju i nagovestaj zamora voznjom. Tako ce se, recimo, sa povecanjem buke u automobilu, automatski pojacati i ton radio-kasetofona koji spada u serijsku opremu. Ili ce se, pak, radio- kasetofon sam utisati cim u SAABu 900 zazvoni telefon, kako bi se razgovor mogao neometano obaviti. Originalan je i SAABov nacin zastite od kradje: u ovim je kolima kontakt-brava smestena na centralnoj konzoli, iza palice menjaca, i kljuc se iz nje ne moze izvuci sve dok auto nije „u rikvercu". Dok, kada je kljuc izvan kontakt-brave, prenosni mehanizam, naprosto, ne funkcionise. Tacno je da ovo zvuci djavolski jednostavno, ali je, isto tako, tacno da se te „smicalice", koje lopove dovode do ocajanja, nije setio niko pre SAABa.
 |
Pri svemu navedenom, nikako se ne sme zaboraviti da je SAAB- ovo prirodno okruzenje ledeni sever Kontinenta. Sistem klimatizacije je, sa tim u vezi, podesen tako da sam „odreaguje" na promenu meteoroloskih uslova spoljasnje okoline obezbedjujuci, konstantno, optimalnu temperaturu unutrasnjosti od 22 stepena Celzijusa. |
Takodje, u sedistima su instalirani elektricni grejaci, a na karoseriji postoji tuce otvora za provetravanje putem kojih se, u jednom jedinom minutu, reventilira 5 kubnih metara vazduha iz SAABa 900. Pravilnoj prozracenosti doprinose i fine mbrane mikroskopse velicine na „luftazima" koje sprecavaju pristup u kabinu cesticama polena, ali i kanceroznoj azbestnoj prasini sa kocionih klesta automobila neodgovornih prema covevokoj zivotnoj sredini. U kakave SAAB ne spada.
I tako dalje, i tako dalje, i tako dalje... O svim cudesima koje
SAAB 900 nudi svojim potencijalnim uzivaocima mogla bi se
ispisati omanja novela. O izludjujucoj, skoro nepristojnoj, stabilnosti
u krivinama limuzine dugacke vise od 4,5 metara, na primer, ili o
limu vozila na koji se daje 12 (!) godina garancije. Ali, sve te
price gube realnu osnovu kada se zna da je, na Zapadu, cena
najjeftinijeg SAABa 900 40.000 DEM, sto (porezima i carinama)
prevedo na srpski jezik znaci - brat bratu - 300.000 dinara.
Ipak, uveren sam da za svoja nova kola pravi poznavalac ne bi
mogao pozeleti boljeg partnera od SAABa. Jer ovaj Svedjanin jeste
sinonim pravih vrednosti.
