Pise: Bojan Jovic 
Pocetno uzbudjenje je proslo, danas je Internet u nas vec sasvim
obicna stvar. Interesovanje u ovih pola godine bilo je vise nego
dobro. O prihvacenosti novog medija, najpre kod pojedinacnih korisnika,
govori i cinjenica da su veze, prakticno kod svih provajdera
(preduzeca koja obezbedjuju pristup Mrezi - u Jugoslaviji ih ima
vec nekoliko, sto omogucava postojanje zdrave konkurencije), pa i
kod onih sa najboljim i najkomfornijim telefonskim linijama, u manjoj
ili vecoj meri zagusene, pa se stoga mora ozbiljno razmisljati o
njihovom prosirenju. Kada je pak rec o institucionalizovanom
povezivanju, od koga ce u mnogome zavisiti i buducnost Mreze na
ovim prostorima, kako se sada stvari odvijaju, cini se da je
strateska orjentacija vlasti da se ide ka umrezenju svih
akademskih ustanova. Odziv domacih korisnika, dakle, odlican je,
pojavljuje se sve vise licnih i komercijalnih prezentacija na
Mrezi, pa se vec sada moze govoriti o punoj i ravnopravnoj
ukljucenosti u svetske informacione i informaticke tokove.
 |
Nakon sto je savladana pocetna stepenica pridruzenja i istrazivanja mogucnosti koje su pruzene tim pridruzenjem, neminovno dolazi vreme udaljavanja od neposrednog odusevljenog i nekritickog koriscenja, te nuznosti razmisljanja o prirodi ove pojave. |
Medjunarodna kompjuterska mreza, koju pored daleko najpoznatijeg Interneta cine i drugi sistemi(npr. Compuserve, AOL), ne samo sto je u proteklim godinama svojim brojnim servisima povezala sve krajeve sveta i tako privukla paznju zaljubljenika u savremene oblike komunikacije i racunarsku tehnologiju vec je upravo svojom popularnoscu i brzim rastom izazvala i brojne analize i rasprave na temu koristi i stete Mreze za zivot pojedinca, drzave i drustva. Tu lezi i svrha ovog teksta: on se nece baviti prakticnom stranom Interneta - koji su servisi u njemu, kako nabavti i konfigurisati opremu, racunar i programe i kako se povezati sa mrezom preko provajdera. O tome citaoci mogu da se obaveste u nekom od brojnih specijalistickih casopisa ili pak knjiga na racunarske teme. Namera je da se u kratkim crtama naznace neki od problema i pitanja koje Internet, kao planetarna, dakle, opstecovecanska racunarska Mreza, priziva kada se razmislja o njoj.
1. Civilizacijske pretpostavke za nastanak Mreze
| Da bi se ostvarila globalna povezanost kakvoj smo danas svedoci, svet je morao da prodje kroz poslednju naucno-tehnicku, tj informatcku revoluciju kojom je zapocet vrtoglavi razvoj racunara, satelitske i modemske komunikacije. Danasnje komunikacione tehnologije omogucavaju da poruke - slika i zvuk, tekst ili program - u delicu sekunde otputuju sa kraja na kraj planete, i to po ceni koja je pristupacna svakom coveku sa iole normalnim prihodima. |  |
Uporedo sa sredstvima komunikacije napredovali su i racunari: pre oko dve decenije odusevljavali smo se kada bi ondasnje cudo tehnike, kompjuter koji je pre licio na igracku, uspeo da nakon viseminutnih muka iscrta kruznicu na televizijskom ekranu. Danas procesor u prosecnom kucnom racunaru izvrsava krajnje slozene trodimenzionalne proracune u trenutku, a kraj napretka ove tehnologije, cak ni teorijski, nije na vidiku. |
Razume se, osim tehnicke strane napretka, pretpostavka Mreze
bila je i ogromna koicina informacija koju je civilizacija do
sada proizvela i kojoj se svakoga dana pridodaju nove. Podataka,
makar i samo naucnih, nezanimljivih za siru javnost, ima toliko
da je bez sadasnje tehnologije jednostavno nemoguce cak i
obavestiti se o njma a nekmoli prouciti ih.
Mreza pak omogucava brzo pretrazivanje i obavestavanje o svemu i
svacemu, najpre preko specijalizovanih „sajtova", potom
i od svih aktivnih ucesnika. Ukoliko je moguce doci do odredjenog
podatka, Mreza ce ga, na ovaj ili onaj nacin, i pruziti. I u
sadasnjem civilizacijskom trenutku, kao i toliko puta ranije,
dolazi do prozimanja poruke i novog medija - lepo je kraj kamina
na svom radnom stolu od hrastovine listati Enciklopediju
Britaniku. No, ako desetine njenih tomova zauzimaju kubni metar
prostora i teze kao dzak cemeta (a pritom i kostaju), medij ove poruke
ne omogucava da se njome lako manipulise. Kompakt disk sa
celokupnim sadrzajem enciklopedije, pak, staje u dzep, lako se
pregleda, umnozava, itd. Ako cena diska i ovde ostaje ogranicavajuci
cinilac, na Mrezi vise to nije slucaj - nedelju dana besplatnog
probnog koriscenja Britanike omogucice dovoljnu kolicinu podataka
za svakoga, a ni godisnja pretplata na koriscenje nije preterano
skupa.
Uticaj mreze na sadrzinu i oblik poruke, razume se, cini je i
dublji od pukog materjalnog okvira - „hipertekst" koji
u sebi sadrzi vizuelne i zvucne podatke, kao i ugradjene
„linkove" - veze ka drugim hipertekstovima, vec je
poceo da strukturno menja medije koje obuhvata, knjizevnost narocito,
no to je posebna i opsirna tema.
2. Mreza i covekove moci
| Da li je Mreza sredstvo opstenja koje unapredjuje coveka i povecava stepen razvoja njegove svesti, znanja i slobode ili je pak ona prikriveno totalitarna, manipulatorska pojava koja depersonalizuje ljude i pretvara ih u puke ovisnicke dodatke tastaturi i ekranu? Na to pitanje odgovor bi trebalo potraziti u istoriji Mreze odnosno u poznatim razmisljanjima o odnosu medija i covekovih cula. |  |
Iako je svoj pohod ka mega-popularnosti zapocela u univerzitetskoj sredini, Mreza je nastala za potrebe americke vojske kao pokusaj da se premoste teskoce oko komunikacije nuklearnih baza pod (sovjetskim) atomskim napadom, pa je tek posle preinacena za potrebe akademske komunikacije. Ideja je bila jednostavna: u linearnoj vezi informacija putuje sa kraja na kraj samo dokle je kanal neprekinut. Kada dodje do prekida, gubi se mogucnost da se odrzi medjusobna veza svih cvorova i veza pada. U slucaju komunikacije putem Mreze, poruka biva podeljena na delove, „pakete" koji bilo kojim od raspolozivih puteva putuju do odredista i tamo se sastavljaju. U slucaju ostecenja delova komunikacionog kanala, paketi traze alternativni put, cime je povecana sigurnost i efikasnost a smanjen trosak komunikacije.
Godine 1969. Mreza je pustena u civilni promet, i za nepunih 20
godina broj stalno prikljucenih racunara porastao je sa cetiri
(4) na pet miliona (5000000), a broj korisnika je dostigao oko trideset
i pet miliona.
Sad, postavlja se pitanje da li nesto sto je bilo izvorno vojno
moze da potpuno promeni sustinu i pocne da sluzi u sasvim
drugaciju svrhu od prvobitno namenjene. Na svu srecu, mnogo je
naucnih i tehnickih dostignuca koja su prosla kroz takav
preobrazaj, pa ni Mreza ne mora da po ovom pitanju bude izuzetak.
Vojna briga o neprekinutosti komunikacije pretvorila se u
mogucnost primanja i slanja informacija koju je tesko kontrolisati
i ograniciti, pa bi tako uvek trebalo imati na umu da je ovde rec
o sasvim novom i drugacijem sredstvu opstenja. Premda se pretezno
odvija putem telefonskih linija, i premda se informacije prenose
na nacin slican televiziji (veliki, sareni ekran sa mnostvom
slika, animacija, zvukova i tekstova), razlika je ipak temeljna.
Najpre, kvantitativno, raznolikost i obim sadrzaja koje ona moze
da ponudi jednostavno su ogromni; ovi sadrzaji, potom, nisu
oblikovani iz jednog, pa cak ne ni iz vise centara (moci) nego
bukvalno od svih ucesnika odnosno cvorova mreze.
Mreza, dakle, nije pasivna, ogranicena na puko primanje sadrzaja i biranje unapred odredjenih programa poput televizije ili radija, vec otvorena, dostupna svakom misljenju i komentaru koji se na njoj pojavi. Izmenjena priroda Mreze cini je stoga neprocenjivo dragocenom: trenutna povezanost svakog coveka sa svakim covekom odnosno sa mnostvom drugih ljudi obezbedjuje do sada nezabelezen protok ideja i tehnicki krajnje otezava svaku nameru o cenzuri. Barem za sada - na osnovu nekih sadasnjih nasrtaja na Mrezu nije sasvim izvesno sta donosi sutrasnjica.
3. Buducnost Mreze
Mreza moze da bude ugrozena najpre tehnickim ogranicenjima - „megabitska" bomba informacija moze da je ucini nepreglednom a broj korisnika koji eksponencijalno raste moze da dovede do zagusenja komunikacionih kanala. Iskustvo pokazuje da tehnicki problemi na kraju ipak bivaju prevazidjeni, pa je verovatno da ovo nece predstavljati nepremostiv problem. Osim tehnicke, medjutim, postoji i ideolosko-politicka opasnost, cini se daleko ozbiljnija.
Zbog svoje prirode i bezgranicne raznolikosti i otvorenosti,
naime, Mreza nije politicki korektna, jer, izmedju ostalog, nije
kontrolisana i samim tim verno oslikava strukturu nase
stvarnosti: na njoj se mogu zateci podaci o receptima, o poslednjim
istrazivanjima na polju ljudske genetike, o vremenu, o modi, o
Danteu, kosarci ali i politicki sumnjiva i provokativna misljenja
sve do (istina retkih) rasistickih ideja, do uputstava za
spravljanje eksplozivnih naprava i do pornografskih sadrzaja.
Upravo je to opravdanje sve cesceih, ozbiljnijih i
organizovanijih pokusaja vlada mnogih (zapadnih) zemalja da se
nametnu razna ogranicenja tipa americke Uredbe o pristojnosti, nemackog
nasrtaja na (pseudo) teroristicke holandske sajtove ili engleske
harange na finske decije pornografe. Da li je rec o istinskoj zabrinutosti
za moralno zdravlje korisnika Mreze i svojih podanika, ili je u
pitanju nesto mnogo dublje, sto zadire u pokusaj stavljanja pod
kontrolu trenutno jedinog slobodnog medija, ostaje da se vidi.
Cinjenica koja moze da umiri jeste da je za sada Mreza pokazala
krajnju odlucnost da spreci svaki pokusaj nasrtanja na sebe i
time se pokazala i kao ni u kom slucaju zanemarljiva politicka
snaga.
