Nesretni raspad Jugoslavije, koji je nasu nekad poluanonimnu domovinu doveo na naslovne strane novina i u udarne termine televizijskih vesti, nije zaobidjen ni u devetoj umetnosti. Pored raznih lokalpatriotskih stripova, uglavnom namenjenih jednokratnoj upotrebi (Super Hrvoje, Bosman, Knindze - vitezovi Srpske Krajine), u ovom medijumu je na doticnu neveselu temu uradjeno i nekoliko dela koja svakako zasluzuju paznju.
Na domacoj i ex-domacoj sceni, nekoliko autora uradilo je
kvalitetne stripove. Holandska izlozba Signed by war okupila je vecinu
takvih dela. Valja istaci i urnebesne parodije Dubravka
Matakovica, objavljivane u splitskoj Nedjeljnoj Dalmaciji i sakupljene
u zbirku Sabrana Nedjeljna. Ipak, za divno cudo, ono najbolje
objavljeno je u inostranstvu. Zagrepcani Darko Macan i Edi
Biukovic su u sest svezaka americkog serijala Grendel Tales
obradili etnicke sukobe ex-Yu plemena, u okviru neke postkatastroficne
buducnosti. Za svoj izvanredni rad su, iako debitanti na trzistu
SAD, usli u uzi izbor za nagradu Eisner, strip -Oskara, a
Biukovic je kao najbolji novi autor dobio nagradu Ras Maning. Na
zalost, ovo upecatljivo delo tesko da ce i u Hrvatskoj biti
objavljeno, a kamoli s ove strane Drine.
Sarajevom i njegovom opsadom pozabavilo se nekoliko autora.
Naime, jedan od najvecih svetskih strip-menadzera je Ervin Rustemagic
(urednik Strip Arta), do 1993. Sarajlija, a sada slovenacki drzavljanin
nastanjen u Celju. U njegovoj kuci na Ilidzi, u plamenu su
nestala neka istorijska dela - npr. originalne tabla Princa
Valijanta dobijene od pokojnog Hala Fostera. Tokom pokusaja da se
o(p)stane u Sarajevu, cesto je jedina veza sa svetom bio faks. Na
osnovu Ervinovih poruka, Dzo Kjubert - jedan od doajena svetskog
stripa, autor Sgt Rocka, Tarzana, Enemy Ace-a itd - uradio je
album Fax from Sarajevo. Nesreca nekadasnjeg olimpijskog grada
posluzila je kao inspiracija i mozda najpoznatijem Ervinovom
pulenu, Belgijancu Hermannu Huppenu (Komanca, Bernard Prins, Dzeremija,
Tornjevi Boa-Morija...). Njegov strip Sarajevo-Tango iz 1995.
(posvecen Karimu Zeimovicu, mladom strip publicisti poginulom u
granatiranju Sarajeva) nedavno se pojavio i u hrvatsko-bosanskom
izdanju (S.A.F Celje, Adamic Rijeka, Nasi dani, Sarajevo)
U okruzenje opsade Sarajeva Herman je smestio uzbudljiv kriminalisticki zaplet. Bogata Svajcarskinja Silvija iz svog prethodnog braka ima cerku sa sarejvskim kriminalcem Lukom Eterovicem. Da bi cerku izvukla iz rata, mora je oteti od oca i u tu svrhu unajmljuje Zvonka Diprea, bivseg legionara ex-Yu porekla. On se uvlaci u grad i, pomocu svojih veteranskih veza u UNPROFOR-u i starog prijatelja Sarajlije, pronalazi devojcicu. Postaje pomocnik britanskog novinara Dejva Pluorajta, sto mu omogucava prolaz kroz sve kontrolne punktove. Medjutim, Silvijin drugi muz, ne zeleci da deli njeno bogatstvo salje za Zvonkom placenog ubicu. Pored neprekidne kise granata, Sarajevom pocinju da praste i meci...
Na ostrascenim prostorima bivse Jugoslavije, svakom delu koje se bavi ovakvom temom lako bi bilo pronaci zamerku. Mozda bi najveca zamerka ovom stripu bila povremeno preterano politiziranje. Naime, Herman, koji je nekoliko puta bio u Sarajevu kod Ervina pre rata (i koji kolegi Kubertu zamera da je Fax from Sarajevo "premalo sarajevski") pre svega upucuje ostre zaoke Ujedinjenim Nacijama i njihovoj neefikasnosti. UNPROFOR-ci u njegovom stripu imaju strumpfovske izrasline na svojim plavim slemovima, a tako se i zovu. Generalni sekretar Butros Reli sasvim se zadovoljava postavljanjem ogromnih naduvanih ruku sa prstom u "no-no" polozaju na sarejvsko nebo i slanjem besmislenih diplomatskih nota. Onaj tango iz naslova odnosi se upravo na diplomate koji ga igraju unutar zgrade UN (u obliku svajcarskog sira) i raspravljaju o tome kako ih Sloba lepo ugoscava. Nazalost, ti nadrealisticki momenti pomalo razvodnjavaju glavnu (kriminalisticku) pricu koja je itekako "tvrda". I u njoj ima politike - Zvonkov sarejvski prijatelj je Srbin Mihajlo koji je, za razliku od svoje supruge, odbio da pobegne u Beograd kod brata i ostao da deli sudbinu svojih sugradjana. Dejv Pluorajt intervjuise jednog "vikend-cetnika" iz Beograda, snajperistu koji nemilosrdno ubija civile - zbog toga sto su mu Muslimani silovali sestru. Tu je i papreni politicki komentar povodom Miteranove posete...
U ovom delu prisutne su sve vrline (i mane) koje i inace krase Hermana, jednog od najpoznatijih svetskih crtaca. Njegovo poznato kadriranje je tu, akcija je dinamicno crtana, karakterizacija istancano uradjena... Neka lica se mogu lako prepoznati, dok se kod nekih likova vidi da ih je Herman "obradjivao". Nekoliko kadrova, radjenih na osnovu ratnih fotografija, malo je previse ukoceno za jednog Hermana. Ipak, opsti utisak je sjajan - verno je predstavljena atmosfera polurazrusenog grada i zivot gradjana i avanturista u njemu. Surovosti i krvi ima dosta, ali u dokumentaristickoj funkciji. Nakon citanja, u secanju ostaje ne samo drama Sarajeva - o kojoj svi vec znamo dosta - nego i mala Maja, njena majka luda od brige, najamnik Zvonko, Mihajlo, ranjeni novinar ... Za jedan strip sasvim dovoljno.
Valja ga procitati. Nazalost, to sa ove strane granice tesko da
ce uskoro biti moguce, ukoliko vam nije dostupan jedan od onih
nekoliko primeraka koji su tajanstvenim kanalima dospeli ovamo.
Ako slucajno naletite na njega, ma koje politicke stavove imali,
pogledajte ga. To je Bosna - onako kako je vidi jedan Belgijanac.
Nadajmo se da su nam posle Dejtona oci dovoljno bistre da takvu
sliku ne smatramo za preostru.
