Nalaze}i se na prestolu Srpske crkve, patrijarh Pajsije zadr`ao se na wemu du`e od svih koji su do danas bili na tom mestu - pune trideset tri godine. Pe}ki patrijarh je bio od 1614. pa sve do svoje smrti, 1647. godine. U tom periodu u~inio je neobi~no mnogo u obnovi ~itave duhovnosti srpskog naroda. Jo{ od pada despotovine srpska dr`ava je prestala da postoji, a narod je naro~ito tokom veka prolazio kroz veoma te`ak period pod turskim ropstvom. Prostorima nekada{wih srpskih zemaqa krstarile su velike turske vojske odlaze}i na sever i severozapad. Sumorne su vesti zabele`ene u onovremenim sprskim zapisima o pomorima qudi zbog gladi i epidemija. Op{te siroma{tvo pratilo je svakodnevni `ivot naroda.
U tako nepovoqnim uslovima patrijarh Pajsije podsti~e obnovu mnogih dotrajalih hramova {irom prostora Pe}ke patrijar{ije. Znatan broj crkava ponovo je oslikan, a neke su iznova sagra|ene. Ono {to je patrijarh li~no ~inio u o~uvawu nasle|a jeste wegova briga za spasavawe ugro`enih rukopisa. Najve}i deo svojih brojnih zapisa ostavio je upravo povodom nastojawa da sa~uva neku vrednu kwigu koju bi na{ao na svojim ~estim putovawima. Povremeno je prepisivao bri`qivo odabrane spise za svoju li~nu biblioteku. Sva wegova zalagawa kretala su se ka obnovi one duhovnosti dostignute u nemawi}ko doba. Naro~itu pojavu predstavqa kwi`evno delo patrijarha Pajsija. Ono ima neujedna~enu umetni~ku vrednost, ali svojom ukupno{}u uspostavqa izvesne prekinute tokove sa prethodnim stvarala{tvom stare srpske kwi`evnosti. Iako `anrovski veoma raznovrstan, on ipak svoje glavne spise vezuje za dve li~nosti iz dosta ranije srpske pro{losti. Kao dobar poznavalac svetiteqskih kultova kod Srba i bogatog kwi`evnog nasle|a vezanog za wihovo proslavqawe, Pajsije je zapazio da tom krugu ne pripadaju Stefan Prvoven~ani, u mona{tvu Simon, i car Uro{, za koga je sa~uvano predawe da je mu~eni~ki stradao, jer je Vuka{in, navodno, nalo`io da se pogubi. Pajsije se odlu~io da sastavi osnovne kultne spise ovoj dvojici Nemawi}a. Tako oko 1628/1629. godine zavr{ava Slu`bu svetom Simonu i Sinaksarsko `itije svetog Simona, a krajem 1641. Slu`bu svetom caru Uro{u, Sinaksarsko `itije svetog cara Uro{a i @itije svetog cara Uro{a. Sasvim je verovatno da je 1631. godine napisao Kratko povesno slovo o svetom knezu Stefanu [tiqanovi}u.
Ako je Pajsije uglavnom bio poznat kao pisac savremenom ~itaocu po nekim ovde spomenutim spisima, a naro~ito po @itiju svetog cara Uro{a, on je ostao prili~no nezapa`en po onom delu svoga stvarala{tva koji se odnosi na poslanice. One su prvenstveno nastale kao wegova zvani~na obra}awa odre|enim li~nostima svoga vremena. Od ukupno pet poslanica za koje znamo, tri pripadaju tipu takozvanih poslanica sin|elija. (1) Uputio ih je, najpre vr{a~kom episkopu Antoniju, verovatno 1619. godine, hilandarskom mitropolitu Mardariju 1635. i vretanijskom i rovi{kom (2) mitropolitu Mihailu 1647. godine. Ovoga puta posve}ujemo posebnu pa`wu dvema Pajsijevim poslanicama. Jednu je uputio 1633. godine "svim pravoslavnim hri{}anima gde god da se nalaze". Spada u red takozvanih pastirskih poslanica ili preporu~nih pisama, kako se naziv javqa u literaturi, a ~ije je uobi~ajeno odre|ewe u staroj srpskoj epistolarnoj tradiciji bilo "pitak po vasudu". Povod za izdavawe ove poslanice bio je dolazak u Pe}ku patrijar{iju dva svetogorska kalu|era, proigumana Simeona i starca Georgija, iz manastira Esfigmena za tra`ewe nov~ane pomo}i radi popravke manastirskog kubeta. Nije slu~ajno {to su se u ovakvoj prilici esfigmenski monasi obratili za pomo} srpskom patrijarhu. Poznato je da je despot \ur|e Brankovi} bio ktitor manastira Esfigmena i tim povodom izdao u @i~i povequ 1429. godine. (3) Patrijarh Pajsije u svojoj poslanici spomiwe tu povequ. Pritom govori da se o propalom esfigmenskom crkvenom pokrovu li~no osvedo~io, {to ukazuje da je on mogao boraviti na Svetoj Gori pre 25. marta 1633. godine, kada je poslanicu izdao. Pozivaju}i u woj Srbe da svojim prilogom pomognu popravku esfigmenskog hrama, Pajsije kao da `eli da ih podseti na o~uvawe zadu`binskog zaveta despota \ur|a. Osim toga, on na metafori~an na~in ukazuje na dubqe duhovne osnove milostiwe, navode}i re~i crkvenih otaca.
Druga poslanica, koju ovde donosimo, nastala je kao odgovor patrijarha Pajsija papi Urbanu Osmom povodom wegovog poziva na Uniju. Poslanicu je Pajsije uputio 2. novembra 1642. godine po papinom izaslaniku Fran~esku de Leonardisu i klisaru Pe}ke patrijar{ije Jeftimiju. Patrijarh na vrlo razlo`an, u~en i mudar na~in govori o nemogu}nosti da prihvati Uniju sa rimokatoli~kom crkvom. Dva osnovna razloga, koji le`e u samim razlikama izme|u u~ewa isto~ne i zapadne crkve, zaokupqaju najve}u pa`wu Pajsijevog izlagawa. To su "filioque" i upotreba beskvasnih, odnosno kvasnih hlebova na svetoj tajni evharistiji. Sa velikom predano{}u Pajsije ulazi u ova pitawa. ^estim pozivawem na biblijska mesta, koja su od va`nosti za wihova {ira sagledavawa, on nastoji postupno i istan~ano da do|e do kona~nog odgovora o nepristajawu na Uniju. Kao da se upravo u ovoj poslanici najlep{e sagledava Pajsijeva postojanost i svest o o~uvawu jednog od najbitnijih duhovnih obele`ja svoga naroda.
Poslanice prevodimo sa sprskoslovenskog jezika prema wihovim autografima. Pastirska poslanica se nalazi u arhivu manastira Esfigmena, a Poslanica papi Urbanu Osmom u Vatikanskoj biblioteci (Scritture Originali riferite nelle Congregazioni Generali, vol. 264, f. 347a-348a).
Pastirska poslanica patrijarha Pajsija
Pajsije milo{}u Bo`jom arhiepiskop pe}ki i svih Srba i Bugara patrijarh Poniznost moja pi{e svukuda, svim pravoslavnim hri{}anima gde god da se nalaze: sveosve}enim mitropolitima, bogoqubivim episkopima, prepodobnim igumanima, sve{tenoinocima i inocima, pobo`nim protojerejima, po{tovanim sve{tenicima svetovnim i svim hri{}anima koji blagoverno veruju u Hrista. Milost Bo`ija neka je sa vama i sa ~edima va{im. Neka je pouzdano va{oj milosti da tako dolazi ova bratija, proiguman Simeon i starac Georgije, iz Svete Gore, iz manastira zvanog Simen (Esfigmen) (4), hrama Vaznesewa Gospodweg, koji je na Maslinovoj Gori (5) i ~iji ktitor je bio blago~astivi \ur|e despot. I hrisovuqe videsmo, a crkveni im se pokrov poru{io i propao od dugog vremena i sami nisu mogu}ni u ova vremena. I sami o~evici tome bejasmo. I poiska{e od nas pismo uverewa radi (6) da se potrudim preko vas pravoslavnih da im neku pomo} u~inite, prema mogu}nosti i usr|u svome, ne bi li se opet (crkva) obnovila i pokrila va{om pomo}i i da vama i va{im roditeqima bude ve~ni pomen. Zato se smilujte, tako pomilovani bili u dan pla}awa, kako nas u~i sveti apostol: "Onaj ko ukra{ava crkvu Bo`iju, du{u svoju krasi" i Jovan Zlatousti: "Milostiwe koje se uznose na Sud, ravnaju se sa prestolom Vladi~inim." I milostiwama gresi o~i{}uju se i drugo sami znadoste. Pru`ite ruke na pomo} trguju}i dok jo{ vremena imamo, dok trg stoji, da bi milost Bo`ija bila sa vama pravoslavnima. Amin. Pisa se ovo od postawa (sveta) godine 7141 (1633) na Kosovu (7), meseca marta 25, indikta prvog.
Poslanica patrijarha Pajsija papi Urbanu Osmom
Onom koji u milosti presvetog Duha `ivi i velikom i previsokom saprestolniku apostola i u~itequ vaseqenskom, velikog i slavnog i blaga nebeskih ~uvara, Re~ju Svetog, i na~elniku zapadnih i isto~nih krajeva, svetilu rimskog jezika, velikom i predivnom i Bogom izabranom svetom gospodinu ocu papi Urbanu Osmom.
Ja, mnogo u poniznosti klawaju}i, qubim i molim Gospoda Boga i pre~istu wegovu mater za dugogodi{wi `ivot i dugove~nost i u miru i mirnoj upravi, koje na neprijateqe i suprotstavqawe vodim.
Budu}i da je k nama do{ao mnogopo{tovani gospodin Frawo Leonardi, mu` zaista uzorit i nau~en, po zapovesti, kako re~e, svetoj tvojoj i Svete skup{tine za {irewe vere (8) i budu}i da je saborovao sa nama zdru`ivawa radi i sjediwewa prestola. Poznato je da je tvoja svetost Bogom znana i (da je on) ovlastio (i) na{u smernost. Iako su neke razlike me|u nama, kako i od slu`ewa vi{ere~enog arhi|akona sa nama i na{im jeromonasima prihvatismo, mi dr`imo se predanog nam od svetih apostola i svetih sedam Sabora (9). I vi znate o tome dobro. I mi verujemo i priznajemo ono {to nam je predano: Adam, jedan od nas, telo i stradawe i muka Hristova jeste. I po{tujemo i "Verujem u jedinog Boga Oca svedr`iteqa" do kraja i, na kraju, i u Duha Svetog koji od Oca ishodi i koji na Sinu po~iva, Gospoda `ivotvore}eg; kome se sa Ocem i Sinom klawamo i slavimo, i ostalo. Hristos Bog Sin i Re~, ovaplo}uju}i se, lik je nevidqivog Boga. Zato re~e Filipu apostolu: "Ko je video mene, video je i Oca" (Jevan|eqe po Jovanu 14, 9). Gledaj: Um neprestano Re~ju izlazi iz Duha. Tako se ra|a Re~ iz Duha i svukuda kre}e, a iz Duha nikako ne izlazi. Prorok David re~e: "Re~ju Gospodwom nebesa utvrdi{e se", (kao) i Duhom. Vidi{ li da je Otac po~etak Sinu i Duhu? I opet Psalam 35: "Jer u tebi je izvor `ivota i u svetlosti tvojoj vidimo svetlost" (Psalmi 35, 9). Razumi da je Otac izvor `ivota: "I u svetlosti tvojoj vidimo svetlost", u Sinu Sveti Duh i, opet, kamo idu od Duha tvoga i od lica tvoga kamo be`e. I u Psalmu 138. lice je Isus Hristos - razumi Otac je po~etak Sinu i Duhu. I u 60 (!) Psalmu: "Ne odvrati me od lica svoga i Duh sveti svoj nemoj uzeti od mene" (Psalmi 50, 11). Lice je Sin; ne re~e nigde Duh od Re~i. Ako su jedno Bo`anstvom, no u tome ima Sin, ali od Oca. Uistinu je po~etak Otac i od koga je Re~, a od wega Duh, jer Re~ju i od ~oveka Duh proizlazi. Opet Isaija govori u 61. glavi: "Duh Gospodwi je na meni, jer me pomaza" (Kwiga proroka Isaije 61, 1) i drugo. Razumi ovde da Duh od Oca izlazi, na Sinu po~ivaju}i. I opet Isaija govora{e u 42. glavi: "Sluga koga izabrah i miqenik moj koga izvole du{a moja polo`iv{i duh moj na wega" (Kwiga proroka Isaije 42, 1) i drugo. Sli~no Isaija govora{e u 41. glavi - i{ti u Bibliji: "Ne boj se, robe moj Jakove!" (Kwiga proroka Isaije 41, 10) i nastavi: "... koga izabrah, izlivam", re~e, "duh moj na seme tvoje i blagoslov moj na potomstvo tvoje" (Kwiga proroka Isaije 44, 3). Ko je seme Jakovu? O~igledno, kao {to Hristos, Sin Bo`iji, telo primiv{i od semena wegovog, pomaza se Duhom Svetim. I opet, Petar apostol u Delima, glava 10, govore}i o ovome: "Isusa iz Nazareta pomaza Bog Duhom svetim i silom" (Dela apostolska 10, 38), Joil, glava druga: "I", re~e, "u posledwe dane izli}u duh moj na svako telo" (Kwiga proroka Joila 2, 28). Razumi ovde, ne re~e izlijmo od duha na{eg, ja Otac i Sin moj, ve} od duha moga. I svugde nalazimo od jednog lica: i po~etak Re~i i Duha, a ne od Sina Duh. Sina radi od Oca izlazi. I na Jordanu Sinu kr{tenom Duh Sveti od Oca izi|e i do|e. U Starom zavetu i u Novom svugde }e{ na}i jednako pisawe: od koga Sin, Re~, od toga i Duh Sveti - oba od Oca, a Otac ni od koga, kao {to od vatre svetlost, to jest zraka i toplota. Vatra je Otac, zraka Sin, toplota Duh, ne pre vatra, zatim zraka i toplota. Ne biva tako, ve} po{to vatra, zatim zraka i toplota. I ponovo, kao {to sam Hristos o Duhu govori: "On }e me proslaviti, jer }e od mojeg primiti" (Jevan|eqe po Jovanu 17, 14) i Sin ovoga izlazi od Oca i ide. Opet re~e hristos: "Ja }u umoliti oca i da}e vam drugog ute{iteqa da bude sa vama u vekove - duha istine" (Jvan|eqe po Jovanu 14, 16, 17), i{ti Jovan, za~elo 14. I opet u za~elu: "Ako", re~e, "ja ne idem, ute{iteq ne}e do}i k vama" (Jevan|eqe po Jovanu 16, 7), a ima{e toga od oca od iskona u sebi. "I ovoga radi", re~e, "ja }u umoliti oca" (Jevan|eqe po Jovanu 16, 26). Da razumemo Oca (kao) po~etak Sina i Duha. Sam Hristos re~e i ispovedati nau~i da od Oca Duh Sveti Sinom pojavquje se i otud po~etak ima i proizlazi. Mi verujemo i priznajemo i da ne mislite vi, bra}o Latini, da ne priznajemo Duh Sveti O~ev i Sinovqev. Da ne da Bog! Jer Duh Sveti je i O~ev i Sinovqev, ali od Oca Sinom izlazi. I vi ukorevate nas da je izlazak Svetog Duha samo od Oca nazvan, a ne od Sina. Mi govorimo sa verom u jednog Boga, to jest da sveti vaseqenski Prvi i Drugi sabor utvrdi, znate o tome dobro, kao {to i navi{e rekosmo, "Verujem u jednog Boga i Duha Svetog", koji je od Oca proistekao. Tako jeste. I prokle{e i utvrdi{e ko }e razoriti ili promeniti, {to mi ovoga dr`imo se. Pavle apostol re~e: "Ako ko Duha Hristova nema, on nije wegov" (Rimqanima poslanica svetog apostola Pavla 8, 9). I opet posla Bog Duh Sina svoga u srca va{a. Vidi{ li, od koga je Sin od toga (je) i Duh. Sve {to ima Sin i Duh od Oca imaju. Otac i Sin i Duh ravni su bo`anstvom. Po~etak Sina i Duha je Otac. Ovo predo~ih va{oj qubavi da ne ka`ete da se iz svetih kwiga ne nau~ismo. I opet, jedan Sveti Duh, jedan Gospod Isus Hristos, Sin u slavu Boga Oca, amin.
A o drugim svetim mno{tvima koja su u saglasnosti sa Svetom Trojicom, da je po~etak Sinu i Duhu Otac, nismo dokoni pisati. I, opet, o presancu predstoja{e nam mnogo govoriti, ali nam nije bilo mogu}e zbog nasiqa inovernika. I, opet, kao {to Gospod predade Jakovu veru Bo`iju, nau~iv{i ga sve{teno baviti se: "I dade im sveti hleb rekav{i: 'Uzmite i jedite. Ovo je telo moje'" (Jevan|eqe po Marku 14, 22), a tako|e i ~a{u vina naliv{i i vode tople, rekav{i: "Pijte iz we. Ovo je krv moja Novog zaveta. Ovo ~inite za moje spomiwawe" (Jevan|eqe po Marku 14, 23, 24) i drugo. I ne re~e beskvasno praviti. I tako|e na tajnoj ve~eri kvasan hleb poslu`i{e, i sami znate. Toga r adi, {aqemo (ovo) va{oj svetosti po vi{ere~enom arhi|akonu, ~estitom ocu Vi}encu arhimandritu i ocu Jeftimiju, klisaru ovog manastira Uspewa Bogorodi~inog, koje u ime na{e smernosti i poniznosti, svete stope tvoje qubim, prosim i molim urazumite nas koliko mo`ete. Vama je uzmo`no sve, a mi smo u `alosti i teskobi. Ipak se uzdamo da vi{ere~eni na{i izaslanici prime kakvu pomo} i milost od o~inskog milosr|a svetosti tvoje.
I mi predla`emo, kako rekosmo istom arhi|akonu, da }emo postaviti u pomenik ime svetosti tvoje i unapred papa rimskih, kako znamo da je bilo u stara vremena. I nama pismo po{aqite ako su {ta saborovali sveti oci isto~ni i zapadni. Toga radi da uznamo ako je dobro {to se dr`imo predanog nam od svetih apostola i svetih sabora. I Gospod pozivawem svetih da sjedini kako da budemo jedno stado i jedan pastir u samom Gospodu na{em Isusu Hristu. A wemu slava i sila sa Ocem i presvetim Duhom i sada i u vekove vekova. Amin.