GRIGORIJE BOGOSLOV (Grigorije iz Nazijanza; oko 338-390). Episkop Nazijanza u Kapadokiji a zatim kratko vreme i arhiepiskop Carigrada. Bio je suptilnija kwi`evna priroda i od crkvenih briga uvek be`ao u samotno kwi`evno stvarawe. Grigorije je izvrstan besednik, nadahnuti pesnik, pisac zna~ajnih pisama. Vizantinci su ga nazivali "hri{}anskim Demostenom". Pesni~ka inspiracija Grigorijeva slu`ila je i kasnijim vizantijskim crkvenim pesnicima kao izvor za sopstvena nadahnu}a (npr. Jovanu Damaskinu, Kozmi i dr.). Svu svoju teologiju izrazio je kroz ~ista kwi`evna ostvarewa, traktate nije pisao (Besede o Logosu, Pesma o sebi). (D. Bogdanovi})

GRIGORIJE IZ NISE (335-posle 394). Ro|eni brat Vasilija Kesarijskog (Velikog). Episkop Nise. Plodniji je kao pisac i najve}i je filosof me|u Kapadokijcima. Wegova Velika katiheza jeste, posle Origenovog dela O na~elima, jedna od prvih teolo{kih sistematizacija, a u spisima Protiv Evnomija, Protiv Apolinarija i Protiv duhoboraca, zatim u epistolarnom spisu Avlaviju o tome da nema tri boga, i najzad Protiv sudbine i dijalogu O du{i i vaskrsewu, razvija jedan krupan teolo{ki sistem, oplo|en pored neoplatonizma jo{ i autenti~nim Platonovim idejama. U delu Grigorija Niskog ose}a se kwi`evnoistorijski kontinuitet jedne tradicije koja polazi od Origena. Kao i u delima Atanasija, Vasilija i Grigorija iz Nazijanza, u spisima Grigorija Niskog raspoznaje se jedan drugi tip teolo{ke kwi`evnosti, literatura obuzeta moralnim i psiholo{kim problemima asketskog preobra`aja qudskog bi}a. Grigorije Niski, zajedno s prvim Grigorijem, unosi u teologiju i neke pojmove koji }e bitno uticati na razvoj koncepcija isto~ne mona{ke mistike, kao {to je pojam "obo`ewa" i sl. (D. Bogdanovi})

GEORGIJE FLOROVSKI (1893-1979). Istaknuti ruski bogoslov, istori~ar ruske kulture i filosof. Ro|en je u Odesi u sve{teni~koj porodici. Zavr{io je Novorosijski univerzitet 1916. i ostao na wemu kao istra`iva~. Emigrirao u Bugarsku 1920. Nau~na zvawa je sticao na univerzitetima u [kotskoj, Bostonu, Solunu, Parizu i na Duhovnoj akademiji sv. Vladimira u Wujorku. Predavao je u Pragu, Parizu, Beogradu, na Harvardu i Prinstonu. Izuzetno je plodan pisac. Me|u wegova osnovna dela ubrajaju se Vosto~nie otci 9-go veka, Vizantijskie otci 5-8-go v., Puti russkogo bogoslovija. (L. S.)

ENGLESKI ANONIM (15. vek). Po svemu sude}i, autor Oblaka neznawa je paroh iz isto~nih provincija sredwe Engleske, s kraja 14. veka, koji je mo`da i sam `eleo da ostane anoniman. Pretpostavka da je bio sve{tenik zasniva se na zavr{nom paragrafu 75, posledwe glave Oblaka, gde stoji: "Sad zbogom, moj duhovni dru`e, nek te Bo`ji blagoslov, i moj, prate". "Prijatequ u veri", "duhovnom drugu", posve}ena je kwiga u celini, napisana u vidu u~ewa i saveta. Zbog sli~nog tona, jezika i stila, istom autoru se pripisuje jo{ {est dela.

Iako je Oblak napisan samosvojnim stilom, on odra`ava i tok religijske misli svoje sredine i svog vremena, i neke va`ne uticaje. Me|u wima, najuo~qiviji je udeo Pseudo-Dionisija Areopagita (6. vek), koga i sam Anonim pomiwe u svojoj kwizi (u 70. glavi), a ~iji se uticaj pro{irio prevo|ewem spisa sa gr~kog na latinski. Wemu autor Oblaka duguje svoju osnovnu inspiraciju, uverewe da je Bog nedostupan razumu, da ~ovek razumom mo`e spoznati istine o Bogu, ali ne i Boga samog. (T. K.)

NIKOLAJ KUZANSKI (1401-1464) je najzna~ajniji filosof rane Renesanse, u ~ijim se razmi{qawima nalaze mnoge klice modernog duhovnog razvoja. Bogati za{titnik omogu}io mu je studije u Italiji, najpre za pravnika a onda duhovnika. Poznanstvo sa italijanskim humanistima i profesorom prava Julijanom Cezarinijem probudilo je u wemu qubav prema klasi~noj kwi`evnosti i filosofiji, matematici i astronomiji. Kao doktor kanonskog prava (1423) vratio se u Nema~ku. Prolaze}i sve sve{teni~ke du`nosti postaje kardinal 1448. U svojstvu papinog izaslanika boravi u Konstantinopoqu 1437. radi ugovora o ujediwewu Zapadne i Isto~ne hri{}anske crkve. Tamo upoznaje novoplatoni~are Plitona i Visariona i sakupqa vredne gr~ke rukopise. Na povratku za Veneciju sa~inio je plan za svoje prvo i najzna~ajnije filosofsko delo O u~enom neznawu objavqeno u Kuzi 1440.

Ono sadr`i osnovne ideje wegovog u~ewa: uzajamnu povezanost svih prirodnih pojava, usagla{avawe protivre~nosti, u~ewe o beskona~nom univerzumu, o ~oveku kao mikrokosmosu. Panteisti~ka tendencija wegove filosofije razvija se u traktatu O pretpostavkama. U mawim spisima (1442-1445) O skrivenom bogu, O tra`ewu boga, O nastajawu, panteizam dobija formu misti~kog sjediwavawa sa Bogom, ideju obogotvorewa ~oveka u procesu sjediwavawa sa Bogom. Godine 1450. objavio je ~etiri kwige sa zajedni~kim naslovom Neznalica (Idiotes) u kojima obi~an ~ovek iz naroda pou~ava u~ene kako da postignu uzvi{enu mudrost.

Posledwih deset godina svoga `ivota ispuwenog intenzivnim radom episkopa i papinog izaslanika u Nema~koj, Kuzanski se bavio filosofijom i matematikom (O berilu, O sagledavawu Boga, 1453). Pitawa odnosa Boga i sveta i na~ina spoznaje apsoluta razmatrana su u posledwim delima, O bi}u-mogu}nosti, O nedrugom, Kompendijum,(1460-1464). (M. M. K.)

VJA^ESLAV IVANOV (1866-1949). Ro|en je u Moskvi, u porodici sitnog ~inovnika. Studirao je na Moskovskom istorijsko-filozofskom fakultetu, zatim na Berlinskom istoriju i klasi~nu filologiju; ne{to kasnije, u Parizu, Rimu i Atini. Godine 1904. preselio se u Petrograd. Dru`io se sa Vladimirom Solovjovim, koga u svojoj autobiografiji naziva "velikim i svetim ~ovekom". Od zapadnih mislilaca najbli`i su mu Gete i Ni~e. Pisao je i poeziju. Kao pesnik pripadao krugu simbolista. Istovremeno istupa i kao religiozni mislilac. Od 1905. do 1912. centralna figura naprednog poetsko-duhovnog pokreta. Delatnost tog pokreta odvija se na wegovim ~uvenim "sredama", u wegovoj "kuli". Godine 1912. preselio se u Moskvu, gde je `iveo do 1920. Od 1920. do 1924. profesor klasi~ne filologije u Bakuu. U Italiju se seli 1924. Od 1926. do 1934. profesor kwi`evnosti u Paviji, a posle u Rimu, gde je i umro.

U mladosti blizak slavjanofilskim tendencijama. Jedno vreme smatrao se "misti~nim anarhistom". Bio je i pobornik sinkreti~ne religioznosti, povezuju}i anti~ku religiju sa hri{}anstvom.

Pisao je malo, me|utim svaka wegova poetska i prozna re~ bila je plod religiozne i poetske intuicije i velike mudrosti. Glavna dela: Jelinska religija pate}eg Boga (1903-4), Prema zvezdama (1919), Me|e i brazde (1916), Prepiska iz dva ugla (s Ger{enzonom, 1921), Dionis i pradionizijstvo (1921, 1923). (B. R.)

GRIGORIJE PALAMA (1296-1359). Arhiepiskop solunski. Poreklom iz Male Azije, ro|en u Carigradu, posle visokih studija upoznat sa svetogorskom mistikom zahvaquju}i Teoleptu, filadelfijskom mitropolitu, u dvadeset drugoj godini `ivota posve}uje se mona{tvu u manastiru Vatopedu i isihasti~kom podvigu pod rukovodstvom Grigorija Sinaita. Ustaje u odbranu isihasta, napadnutih od strane kalabrijskog monaha Varlaama 1332-1333, i pi{e svoje Trijade. Wegov stav sankcionisan je odlukama sabora a sam je postavqen za arhiepiskopa solunskog. U svojim teolo{kim spisima daje nau~nu sintezu i dogmatsko obrazlo`ewe isihasti~ke prakse, koja za sobom ima vi{evekovnu istoriju, za~iwu}i se u askezi egipatskih pustiwaka, a naro~ito u praksi i kwi`evnim delima tzv. "sinajske {kole". Palama uspeva da doka`e tradicionalisti~ku autenti~nost i ortodoksiju isihazma, u kome centralno mesto zauzimaju ideja principijelne mogu}nosti da se uspostavi kontakt izme|u bo`anskog bi}a i ~oveka (da se ~ak vidi nestvorena bo`anska svetlost), i ideja "obo`ewa" kao posledice delovawa bo`anskih "energija". Tu dakle nau~na teologija opet prelazi u misti~ku teologiju, i tradicija dogmatike se spaja s tradicijom asketike, misao racionalna s iracionalnim do`ivqajem i ekstazom. (D. Bogdanovi})

JELENA [VARC (ro|ena 1948). Ruska pesnikiwa, `ivi u Sankt-Peterburgu. Od sredine sedamdesetih objavquje u samizdatu; na Zapadu objavqene su joj kwige David i wegov ples (1985), Pesme (1987), Dela i dni monahiwe Lavinije (1987); u Rusiji pojavile su se wene dve kwige stihova, Strane sveta (1989), Pesme (1990). Objavquje i prozne, odnosno poetsko-prozne tekstove. Prevo|ena na svetske jezike; kod nas su objavqene pojedine wene pesme i dve poeme u prevodu Zlate Koci}, kao i wena kratka autobiografska proza, u prevodu Enise Uspenski. Ovde objavqujemo wene novije pesme, iz rukopisa. (Z. K.)

MAKS PLANK (1858-1947). Veliki nema~ki fizi~ar, prete`no se bavio termodinamikom, nadovezuju}i se na Bolcmanove radove. Od 1895. godine istra`uje toplotno zra~ewe i razvija teorijske osnove Vinovog zakona zra~ewa. Pet godina kasnije kona~no uobli~ava taj zakon, koji dobija ime po wemu, i u formulu zakona uvodi univerzalnu konstantu elementarni kvant dejstva. Na taj na~in Plank udara temeqe novoj teoriji u fizici - kvantnoj teoriji. Ta nova teorija razre{ila je veliku zagonetku mikrosveta i potpuno izmenila na{ pogled na svet. Veliku pa`wu Plank je posve}ivao i filozofiji fizike. Nobelovu nagradu za fiziku dobio je 1918. (B. Z.)

ALBERT AJN[TAJN (1879-1955). Jedan od najzna~ajnijih fizi~ara uop{te. Ve} u dvadeset i prvoj godini po~eo je da objavquje nau~ne radove; objavio je nekoliko stotina radova i stotine ~lanaka iz politike, filozofije i op{te publicistike. Godine 1905, oslawaju}i se na radove drugih nau~nika, izlo`io je specijalnu teoriju relativnosti, a iste godine objasnio je fotoelektri~ni efekt uvo|ewem svetlosnih kvanta i na taj na~in presuno doprineo priznavawu Plankove teorije kvanta. Op{tu teoriju relativnosti objavio je 1915. Od te godine radio je na novoj teoriji gravitacije i poku{avao da do|e do jedinstvene teorije poqa. Nobelova nagrada za fiziku dodeqena mu je 1921. (B. Z.)

© Yurope, Poslednja izmena 8.Novembra 1995.