o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
Iz beogradskog "Danasa" http://www.danas.co.yu/
Corax kod Milana Milutinovica
Kafa s predsednikom
Ponedeljak, 15. januar, oko podneva... Mucim se sta da napravim za
sutrasnji broj Danasa. Zvoni mobilni.
Ovde Kabinet predsednika Milutinovica, kaze ljubazan zenski glas.
Predsednik bi hteo s vama da razgovara, hocete li? Zasto da ne, odgovaram.
Pricekajte trenutak da prebacim vezu. Mislim se: kad moze Kostunica da
razgovara sa Milosevicem, sto ja ne bi caskao sa Milutinovicem.
Halo, ovde Milutinovic, kako ste? Prica kako prati moj rad, ima moje
knjige, sakuplja kopije mojih karikatura. Ima i neke predloge u vezi s
mojim sajtom i tako dalje.
Gospodine Koraksicu, predlazem da popijemo kafu, kaze predsednik. Gde?
pitam. Pa, u Predsednistvu. Dogovaramo se za petak u 12. Jeste da sam
pristao, ali svasta mi se mota po glavi. Sta da radim, mislim se, dok
predsednik i ja sedimo, caskamo i pijemo kafu, kad odjednom bane Sloba i
kaze: "Dos'o i ja na kafu!", a pod miskom nosi isecke karikatura da mu ih
potpisem.
Nece valjda, kazem sebi.
Petak, tacno u podne.
Ulazim u Predsednistvo, ljubazna gospodja me docekuje: hocete li liftom,
predsednik je na prvom spratu?
Ne treba, kazem. Penjemo se.
Pred vratima kancelarije - Predsednik, rukujemo se i ulazimo u kabinet.
Veliki radni sto, zastave, grb Srbije, crne kozne fotelje, na zidovima
umetnicke slike, nema politickih portreta... Sta zelite za pice? Kafu po
dogovoru, kazem ja. Predsednik se interesuje za moje prezime, kaze retko je
i neobicno. Odgovaram da sam Cacanin i da u selu Gornja Gorevnica ima
petnaestak kuca Koraksica. Predsednik pita za koren mog prezimena, kazem da
su Koraksici dosli iz Hercegovine i da se, mozda slucajno, jedan grcki
kaludjer zoograf zvao Koraks, pa sam ja to uzeo za pseudonim. Onda se
predsednik raspitivao kako sam poceo i sta sam studirao. Kazem -
arhitekturu, a posle trece godine posvetio sam se karikaturi. Radosno
uzvraca da je i on, istina samo mesec dana, proveo na arhitekturi, a onda
otisao na prava.
S pravom posle mogu gde god hocu, priseca se predsednik svoje davne odluke.
Sad ja pitam ono sto me oduvek najvise golicalo - kako je bivsa vlast
reagovala na ono sto radim? Ponesto sam nacuo, ali bih da cujem iz prve
ruke. Predsednik kaze da sam ga nekoliko puta grohotom nasmejao. Kaze da su
jedni drugima, kikocuci se, poturali pod nos moje crteze. Iz njegove price
shvatio sam istinu koja me porazila - oni su se smejali tome kako je ko od
njih nacrtan, kao da im poruka karikature nije bila vazna. Napravili ste
nekoliko epohalnih karikatura, kaze predsednik. Imao je svojevremeno ideju
i predlozio kolegama iz politickog vrha da Drzava zakupi jednu stranu
Njujork tajmsa i da na njoj objavljuje Koraksove karikature. Odustao je kad
su svi graknuli na njega. I sad misli da je to bila dobra ideja. Kazem, zar
to ne bi bilo licemerno? Zasto, pita se predsednik.
Podsecam ga na pricu koju sam cuo od Gordane Logar, kako je Milosevic na
primedbu da ovde nama slobode medija gurnuo pod nos Ricardu Holbruku moju
karikaturu sa pitanjem: "Da li je ovaj list zabranjen, a ovaj karikaturista
uhapsen?" Predsednik Milutinovic to potvrdjuje i kaze da je bio licno
prisutan. Potom Predsednik odlazi do semizeta, vadi moje knjige Sta je tu
je i Godinu dana posle, koje je kupio na Sajmu knjiga 1997. godine, i
svezanj fotokopija karikatura da ih potpisem za njegovog sina. Kaze da su
kopije skinute sa mog sajta, a ja primecujem da su zapravo fotokopirane iz
ovih istih knjiga. I to mu kazem.
Podvalili su mi, vajka se. Obecao sam predsedniku da cu mu poslati pravi
komplet kopija karikatura na kojima je on jedan od junaka.
Pregledao sam Vas sajt i predlazem da uvedete rubriku sa likovima i
potpisima "ko je ko", jer posetioci sajta ne znaju uvek ko su akteri, a to
ce ostati i treba da se zna, kaze predsednik. Svi moderni politicari pisu
dnevnik. Belezite li i Vi ponesto za istoriju? Poceo sam svojevremeno da
pisem, ali to je veoma naporan posao. Savetovao me je jedan stari
politicar, ako to hocu, onda moram da belezim svaki dan makar samo jednu
recenicu. Na primer sta sam tog dana rucao. Jedno vreme sam vodio dnevnik,
a onda sam pomislio, sta ako se neko docepa mog dnevnika? To nije ni malo
naivna stvar. Ni Milosevic ne vodi dnevnik. Onda sam odustao, priznaje
predsednik. Prelazimo na ozbiljne teme - Dejton i Rambuje.
U Dejtonu je bilo gusto, upoznaje me predsednik. Dolaze uspaniceni
Amerikanci, kazu: "Bosanci se popismanili i nece da potpisu, a nama treba
bar dva potpisa". Traze Milosevica. Kazem spava. Sta sad da radim? Ipak
odem i probudim ga, skace "k'o oparen", odjuri kod Tudjmana i ubedi ga da
potpise. Tako sam spasao Dejton.
Prica je tako napeta, odahnuh i ja na kraju. Sreli ste se sa Medlin Olbrajt?
Ona je prijatna osoba, nije kao sto se prica.
Zna li ona srpski, pitam predsednika.
Ne govori, ali sam sto posto siguran da sve razume. Pevala mi je uspavanku
na srpskom. Jeste li zaspali, pitam.
Predsednik kaze da nije. Na kraju smo pricali o jos nekim vaznim stvarima
koje nisu za novine. Predsednik me je molio da to "ni za zivu glavu" ne
objavljujem. Dok me ispracao, na vratima je ponavljao - ni za zivu glavu,
ni za zivu glavu. Dodjem kuci, zvoni telefon. Gruja zove iz redakcije i
kaze - Karic poslao pismo, odusevljen je karikaturom i hoce da je kupi.
Ko je sledeci?
Predrag Koraksic Corax
This archive was generated by hypermail 2b29 : Sun Jun 17 2001 - 01:05:02 PDT