o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
*********************************************
R A D I O M I L E V A
*** Broj 347-353***
godina VIII
Beograd, 25. mart 2000.
*********************************************
konstant@eunet.yu
http://www.yurope.com/news/mileva/
*****************************************
Stvarno sam preterao i uspavao se. Nema me vec vise od mesec dana. Da
kucnem u drvo nisu nikakve bolescine u pitanju. Cak me je i Judy Ferguson
koja zivi na dalekoj Aljasci pitala sta se dogadja sa Radio Milevom. Rado
je cita, iako bas ne uspeva sve da razume. Hocu da kazem, jezik je u
pitanju, a ne ono sta se dogadja ovde. Mada, i to nije lako razumeti. Eto,
stize Radio Mileva i do Aljaske!
Ne mogu jednostavno da odgonetnem, da li su casovnici poceli ubrzano
ovde da rade, ili ja starim, pa ne postizem sve, ili je bas sve, sve vise i
vise komplikovano. Da je komplikovano, to je izvesno.
Pre vise nedelja silno smo se obradovali kupivsi, nakon duzeg perioda,
benzin na pumpi. Naravno, u svojoj naivnosti da su ponizavajuce scene
tocenja benzina na ulici iz Coca-Cola flasa proslost, nismo ni insistirali
da napunimo rezervoar do vrha. Pitanje je da li bi mogli to i da platimo u
datom trenutku. Posle ispade da je to sarena laza. Opet ga nema. Tako smo,
nemajuci kud, prethodnih nedelja opet tocili benzin gde smo uspevali da ga
nadjemo. Pre neki dan vracajuci se s posla Vesa i ja ugledasmo "nasu staru
dilerku". Mahali smo joj iz kola, a ona nam je radosno uzvratila. Dirljiv
dogadjaj, ravan susretima dobrih prijatelja nakon duzeg perioda nevidjanja.
Pre neki dan sam usao u radnju u blizini i vidim na polici gomile brasna.
Znajuci da ga prethodnih nedelja nije bilo nigde u gradu htedoh da se masim
i kupim par kila, a onda upitah da li imaju kvasac. Nemamo, odgovorise sve
prodavacice u glas. Sta ce mi onda brasno, rekoh i odoh. Danas, kada sam
usao u istu radnju spremno su me docekali. Komsija, imamo danas i brasno i
kvasac - rekose svi u glas ukljucujuci i sefa samoposluge. Eto, nije nista
strasno, samo malo strpljenja u svemu. Ni sedativi nisu skupi, pa...
Sad se setih, pisala jedna moja sugradjanka, a bice i komsinica o Vojvode
Stepe ulici. Ne mogu da se setim u kojim novinama to bese. Veli ona da je
ta ulica jedna obicna spavaonica. Kaze da jedino tramvaj koji prolazi tuda
pruza neku sliku zivota. Pomenula je, takodje, da apoteke nicu k'o pecurke
u toj ulici. Kaze da nema ni jedne knjizare u ulici koja je dugacka, moguce
kao i Bulevar revolucije (ili po novom Bulevar kralja Aleksandra), ili
Bulis, kako ga mi zovemo.
Lepo napisan clanak, ali ocigledno da je komsinica ispustila gomilu
detalja. Sto se apoteka tice, to je zaista u pravu. Ima ih mozda i
dvadesetak. Po pitanju tramvaja, ta naprava i njegova pojava kod mene vise
izaziva osecaj straha i uzasa nego utisak da pruza zivotnost pomenutoj
ulici. Zasto? Zato sto su stari i dotrajali, pa ako sam unutra uvek sam u
panici kako cu se evakuisati u slucaju da otkazu kocnice ili se, recimo,
zapali. Ako sam napolju i cekam da naidje, naravno da ga beskrajno nema. A,
ako sam u kolima i pokusavam parkiranja radi, ili skretanja radi u bocnu
ulicu da predjem preko sina, tada nastaju scene strave i uzasa. Tramvaj
fantom iskrsava niotkuda (ako je jos i noc tada je obaska i neosvetljen) i
uz zaglusujucu i pretecu zvonjavu juri svojim putem. Bilo bi zanimljivo,
eksperimenta radi, izmeriti sebi nivo adrenalina u takvim trenucima.
Svejedno iako ta ulica nema nijednu knjizaru mora se primetiti, ako tu
ukljucimo i one bocne, da se u njoj nalazi niz zanimljivosti koje sigurno
idu u prilog da to nije obicna spavaonica. Bar kada je rec o potezu izmedju
Auto komande i Trosarine. Pre svega ta ulica ima bioskop koji nazalost ne
radi vec dvadesetak godina, ali tu je sada smesten salon automobila. Bar
nesto. Ima i jednu crkvu, a vrlo blizu i pravu pijacu koju sam vec vise
puta opisivao. Ako slucajno otpadne blokej na cipeli eto dva obucara u
blizini. Naravno, desetak kafana ili bifea je bas onako rasporedjeno kako
valja. Za hleb nema panike - desetak pekara je valjda dovoljno. Ako pukne
guma, eto dve vulkanizerske radnje, a prodavnica autodelova ima takodje
desetak. Ako se izgubi kljuc, eto par mesta gde moze da se nareze nov, a
ako neko pozeli da na terasu stavi tendu i to moze u toj ulici da obavi.
Ako se zakasni na pijacu da se kupi luk ili sargarepa, nemerljiv broj
piljarnica nudi takvu robu. Uzgred, u toj ulici se nalazi i desetak
samoposluga, nekoliko mesarnica i nevidjen broj malih objekata pretrpanih
svakojakom robom: od "second hand" radjnica do onih gde mogu da se kupe
preskupe stvari za decu, pa onda radnjice koje prodaju sve od osiguraca za
struju, sampona za kosu, do plasticnih safolja.
Postoji i jedan pravi pravcati snajder, pa ako neko zeli da sije odelo po
meri ili skrati pantalone... Pored toga, uz jednu osnovnu skolu, jednu
gimnaziju, Frizersku skolu (ili takozvanu kucu za negu lepote), Visu
elektrotehnicku skolu, Saobracajni, i Farmaceutski fakultet duz te ulice
nalazi se i Vojnotehnicki institut, Institut za virusologiju i imunologiju
i Institut za molekularnu genetiku i geneticko inzenjerstvo.
U celoj prici ne pomenuh i studentski dom. Ima i to. Postoji i radnja gde
moze cak i neka knjiga da se nadje, a ako je izbirljivost u pitanju, tada
ne gine da se tramvajem ili autobusom skokne do centra grada. Centar grada,
uostalom, tome i sluzi. Voleo bih i ja da na korak od kuce imam i pozoriste
i bioskop i knjizaru, al' to nema ni u Americi - mislim globalno.
Jutros sam se jutros, tradicionalno vec, spremio da krenem na pijacu.
Utom Vesa rece da i ona ima istu nameru. Naravno, shvativsi da su moje
potrebe da obidjem pijacu ne samo na nivou da kupim luk i jaja vec da imaju
sasvim jedan ritualni cilj, izjavi: "Sva prava, ja cu solo da obavim sta je
potrebno". Pa tako relaksiran, taman sto sam kupio jaja i popricao sa
Duletom mesarom natrcim na Cedu Marjanovica, druga iz starog kraja. Kad me
je ugledao uzviknuo je "Znao sam, znao sam da cu danas da te sretnem". Celu
pricu smo zavrsili u basti kafane "Vardar" uz lako pivo. Iako sezona jos
nije pocela vreme je bilo tako lepo i insistirali smo da nam nameste sto
napolju u basti. Eto, cisto da se zna da smo Ceda i ja otvorili danas
bastensku kafansku sezonu, bar sto se tice Vozdovca.
Mile
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
"PIVNI STANDARD" 25. mart 2000.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
1DM = 6.00 (Banka);
22,00-23,00 (ulicni kurs)
Alkohol:
--------
Pivo:
~ 6-9 dinara u zavisnosti od proizvodjaca i radnje.
Vinjak "Rubinov" ~150
Vinjak "Navipov" 110,00
Vina (litarska pakovanja) cc 60,00
Bezalkoholna pica:
-----------------
Kisela voda (plasticno pakovanje od 1,5l) - cc 14 dinara
Sokovi cc 25,00 - 35,00 - 45,00
Pijaca:
-------
luk 20,00 kg
jaja 2.60 - 3,00 kom.
Zelen za supu 30,00 kg
limun 35,00 kg
pomorandze 25,00-30,00 kg
crni luk 20,00 kg
krompir 15,00 kg
sir Pere Rumuna 70,00
paradajz 70-80
kivi (u samoposluzi) 45,00
Novine:
------
"Danas" 8,00
"Glas" 6,00
"Mikijev zabavnik" 25,00
Benzin (super):
Na pumpi (tocen) 18.50 (ako ga ima)
Na ulici (flasiran) 22 dinara
This archive was generated by hypermail 2b29 : Mon Jul 03 2000 - 19:04:39 PDT