o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
Evo sledeceg nastavka naseg puta po Severoistocnoj Aziji. Ovaj put
Indonezija. Srdacan pozdrav svima na listi,Bora Matijaca
INDONEZIJA
Sa ostrva Koh Somui smo opet uzeli nocni autobus,koji nas je preko noci
doveo nazad u Bangkok. Nase dalje putovanje je trebalo da bude za
Jakartu,Indonezija. Imali smo uplacene karte kao deo naseg puta. Pitanje
je bilo da li ici u Indoneziju. U Jakarti su bili veliki nemiri, a bilo
je i mrtvih zbog situacije u Istocnom Timoru gde se vodio rat. Kako su i
kanadske trupe ucestvovale u smirivanju Istocnog Timora , kanadjani nisu
bili na velikoj ceni u Indoneziji.
Izgledalo je da cemo morati ici direktno za Novi Zeland , i mimoici
Indoneziju. U Bangkoku smo pozvali kanadsku ambasadu i upitali ih za
savet sta da radimo. Odmah su nam odgovorili faxom na pet stranica gde
da idemo, gde ne, koga da zovemo u slucaju neprilika itd. Bili su
stvarno od velike pomoci.
Seli smo u avion za Singapore, a odatle za Jakartu. Kada smo sleteli ,
imali smo sledecu situaciju: Nismo imali nikakve rezervacije za hotel,
niti Indonezanske Rupije. Njih nam u Torontu nisu hteli prodati zbog
situacije u Ist.Timoru. Na aerodromu smo uspeli da promenimo nesto
novca. Jedan taksista se ponudio da nas odveze do jednog jako dobrog
hotela koji ima mesta za goste , a nalazi se u centru grada.
Zaista, smestili smo se u jako udobnom hotelu , najvise klase u
Jakarti. Sutradan smo uplatili rezervaciju(poslednja dva mesta) u
autobusu koji ide od Jakarte do Balija , koristeci ferry-boat izmedju
Jave i Balija. Krenuli smo iduce popodne jer nismo smeli predugo da se
zadrzimo u Jakarti zbog te nesrecne politicke situacije.
U autobusu smo bili jedini stranci. Javanci su 80% Muslimani.Kako smo
delovali kao hriscani, moglo se ocekivati eventualne neprilike sa
ljudima na autobusu. Medjutim, veliko iznenadjenje je bilo to sto su
bili veoma srdacni prema nama. Kako smo imali jako losa
sedista(poslednje dve karte smo rezervisali) mojoj supruzi su ustupili
jedno od boljih mesta u autobusu. Uopste, primetio sam da jako postuju
starije osobe(mi smo penzioneri) , sto je velika razlika od Toronta .
Put je bio dug, 34 sata do Denpasara, glavnog grada Balija. Sklopili smo
i nekoliko prijateljstava na autobusu. Ljudi su nam prevodili u
restoranima na putu , pomagali, kupovali nam voca i slatkisa.
Ostrvo Java , od Jakarte na zapadu, pa do ferry-boat-a za Bali je jedno
veliko selo . Videli smo da autoput ide kroz naselja koja se protezu u
beskraj. Java je najnaseljenija teritorija na nasoj planeti. Na Javi
zivi skoro sto miliona dusa. Pored druma kroji prolazi kroz naselja ima
obavezna recica-potok. Sve je to deo irigacionog sistema za proizvodnju
pirinca i videli smo ga u svakom mestu gde smo prosli. U tom potocicu se
kupaju, vrse nuzdu, piju vodu, peru ves i napajaju stoku. Kako nisu
odavno pomrli, ostaje mi velika misterija.
Gde god smo zastali, dobijali smo kupone za jelo od sofera, i onda u
restoranu dobijali hranu koja je bila ispod proseka. Puno pirinca, i
malo mesa posuto na vrh sa nekim sosovima.
Kada se putuje od Jakarte do Denpasara kako se priblizujete Baliju,
Java je sve sredjenija i cistija. Prelaz ferryboat-om traje 10 minuta.
Konacno, evo nas na Baliju.
--
Wisdom is the province of the aged
but the heart of the youth is pure.
Buddha
Bora Pancevac
This archive was generated by hypermail 2b29 : Mon Jul 03 2000 - 19:04:39 PDT