o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
Evo i mog drugog nastavka puta. Nadam da ce vam se dopasti.
Na aerodromu guzva. Posto putujemo preko Los Angelesa, u Torontu
prolazimo kroz americku carinu . Americka carina je postavljena u
Torontu, da bi se smanjile guzve na americkim aerodromima, narocito ako
se putuje u manja americka mesta gde na aerodromima ne postoji carina.
Konacno se smestamo u Air Canada avion. Domacice- starije dame. Svaka
ima osmeh na licu, koji, iako izvestacen, prija vise nego namrgodjena
lica na nekim drugim aero-linijama. Dok posluzuju putnike, kako se vec
dugo nalaze na tom poslu, ocekivala bi se velika spretnost. Medjutim,
sve je bilo kao na usporenom filmu. Kada je vecera dosla do naseg reda,
domacici je ispala kesa sa ledom, i led popadao na putnicu do mene. Nije
bilo uopste zabavno.Film je bio naravno ocajan . Pitam se, zasto
prikazuju idiotske filmove u avionima? Te filmove gotovo niko ne gleda .
Nakon cetiri ipo sata slecemo u Los Angeles. Tu nas sacekuju bracni par
T. sa kojima smo se upoznali preko interneta. Veoma su interesantan par.
On je u Americi skoro 30 godina, ona 8. Oboje su beogradjani. Puni su
elana i volje , kako se malo gde nadje. Oboje rade i vode bogat
drustveni zivot. Sa njima smo proveli na aerodromu dva sata izmedju dva
leta.
Krenuli smo konacno za Singapore avionom Singapore Airline-a , Boing
747-400 . Put ce trajati 19 ½ sati sa zadrzavanjem u Taipe-u, Taiwan .
Taj avion je za mene cudo tehnike. Ispred svakog putnika mali ekran.
Putnik moze da bira raznu muziku, ili jedan od 6 filmova , ili
satelitske vesti, koje se emituju svakog sata , ili da igra elektronske
igrice. Takodje, moze da se prati let aviona pomocu mape na ekranu
,nejgova brzina, visina, temp.i tacno vreme. Daljinski upravljac takodje
ima i telefon- veza sa celim svetom .
Domacice su mlade, obucene u singapursku nosnju, lepotice. Stalno su
spremne da usluze putnike. Hrana - izvrsna. Let pocinje sluzenjem
sampanjca. Put od 19 ½ sati nije igracka. Pokusavam da gledam neki film,
ne mogu, grozni su . Igrice ne znam da igram, pa se odlucujem da buljim
na ekranu u mapu napredovanja aviona. Zeleo bih da zaspim, uzalud.
Domacice idu unaokolo i nude pica, sokove, hranu , kako bi nam
prekratile put. Pitam se, kako su one izdrzale taj ogroman let do
Taipe-a?
Nakon dvosatnog zadrzavanja, krecemo za Singapore. Konacno slecemo .
Pri izlasku iz aviona, vidim dosta putnika, koji su izgleda
singapore-ski gradjani bacaju zvake u djubre. Razlog: U Singapore-u je
zabranjeno zvakanje gume, kazna za prekrsaj je $500.00 . Jedan putnik mi
ponosno pokazuje zvaku u ustima i smeje se. I on je izbacuje na izlasku
iz aviona. Evo nas u Singapore-u.
--
Wisdom is the province of the aged
but the heart of the youth is pure.
Buddha
Bora Pancevac
This archive was generated by hypermail 2b29 : Mon Jul 03 2000 - 19:04:39 PDT