o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
posto je neko ovde spomenuo da bi voleo da vidi putopise na listi, ja
imam jedan spreman, pa evo ga.
nova godina, iz beograda za kairo na pet dana:
mi smo imali aranzman od pet noci, sto je ispao zajeb, jer smo stigli u
hotel prvog dana u jedan nocu, a otisli poslednjeg oko jedanaest. to je
bila jat airliftova grupa, sa gomilom bosanaca, makedonaca i crnogoraca,
no to nije ni bitno.
kairo je najveci africki grad, sa nocnom populacijom od oko 12 miliona
ljudi i dnevnom od oko 16. ima dva miliona automobila, uglavnom
neverovatno starih, prosto ti nije jasno kako to uopste ide. zbog
ranijih politickih veza, ima gomila lada, i istocno evropskih vozila,
mada trabante i vartburge nismo vidjali. ima jako mnogo pezoa, na koje
sam licno jako slab, pa sam se uvek trudio da upecam taxi doticne marke,
sto ne ide lako ozbirom da se pezo, recimo 304, s kraja sezdesetih
smatra limuzinom. saobracaj je u totalnom, shvatiti bukvalno, totalnom
haosu. semafora ima nekoliko u gradu, koje jednostavno niko ne jebe ni
pola posto. kroz crveno se prolazi potpuno kao da ga ni nema. pesaci su
u jos goroj situaciji. kola ih jednostavno uopste ne fermaju, obzirom da
u ulicu sa recimo tri trake udje pet ili sest kolona vozila na bukvalnoj
razdaljini od par cm jedan od drugog, tako da za pesake fizicki nema
mesta. oni pretrcavaju svugde i sa neverovatno hrabroscu. kairo je
zagadjen
smogom do te mere da je stalno u nekoj izmaglici i po najsuncanijem
danu.
nebo ima neku sivo braon boju, kombinaciju smoga i pustinjskog peska, pa
sunce retko vidis onako kako smo mi ovde navikli.
grad je prljav do potpuno perverznog nivoa, iako, sto je jedna nasa
drugarica lepo primetila, nije lako definisati od cega. po trotoaru ima
svega, od peska i blata, do balege, i klasicnog djubreta, koje kao da
niko nije skupljao mesecima. mi smo bili zimi, a kako je leti na +45,
necu i ne bih ni voleo da znam. videli smo zene koje spavaju u ulazima
zgrada bukvalno medju kesama sa djubretom, kao da je najudobniji
krevet, decu koja se igraju o blatu i balegi, uzas. po ulicama ima
konja, magaraca, koza, kokosaka koje kukuricu u samom centru grada. ja
video ritualno klanje zeca kroz prozor taxija na pola metra od mene u
centru grada. tip je zecijom krvlju prskao svoj auto, zasto nije mi bilo
objasnjeno, a nisam ni pitao.
egipatski muzej je jako zanimljiv ali zbunjujuce natrpan i nepregledan.
ima svega, najzanimljiviji deo je o tutankamonu i price o njemu i kako
je i zasto bas njegova grobnica ostala neopljackana. videli smo masku od
zlata, izgleda fascinantno, preporucujem.
bili smo u nekoliko dzamija po kairu, ali su uglavnom zapustene, prljave
i neatraktivne, tako da sasvim lepo moze i bez njih. jedino sto je
izuzetno lepo je saladinova citadela, koja u sebi sadrzi dzamiju
sagradjenu od alabastera i izgleda prilicno fascinantno i ogromno, a
nalazi se nekako na kraju grada i iznad njega, pa bas dominira gradom.
piramide su stvar zbog kojih vredi provesti dva dana u kairu, umesto
jednog koliko bih preporucio da njih nema. sfinga je divna, toliko
nekako stvarna, iako ne velika koliko izgleda na fotografijama. piramide
su meni prosto nesto neverovatno. stanes ispred i nije ti jasno
apsolutno
nista. ni kako ni zasto. ogromno nije dovoljno velika rec, ja sam bio
potpuno zapanjen, ljudi vi to ne mozete da pojmite. stanes na sredinu
jedne stranice, a piramida ti se pruza levo i desno po 115 metara,
zamislite to. visoka je (keops) 137 metara, sa uzasno strmim stranicama,
tako da potpuno gubis perspetkivu, i vrh ti, posto je iza njega samo
nebo, nekako nestane u daljini, ne mozes da procenis gde je.
moze da se udje u sve tri velike piramide i u nekoliko malih, ali se
uopste ne preporucuje osobama sa slabijim nervima ili plucima. ljudi iz
keopsa izlaze vidno znojavi takoreci mokri, modri u licu, nema vazduha i
klaustrofobicno je. posto je ne patim od toga, ja sam hteo da udjem, ali
nisam uspeo da sarmiram prodavacice karata, jer je vec proslo 150 ljudi
i nikako nisu htele da me puste. usli smo u jednu malu piramidu pored i
odmah pri silasku vidis kako nestaje vazduha, otvor je jako mali, a
duboko je i strmo. nije naivno, ljudi, uopste nije tako naivno
kao sto izgleda. konkretno keops, koji je jedini od svih faraona
sahranjen u samoj piramidi (svi ostali su sahranjeni ispod, u zemlji),
do njegove grobnice se dolazi spustanjem od 70 metara, pa malo ravno, pa
usponom od jos 70, pa si u centru piramide. zamislite taj prolaz visine
oko metar i nesto i sirine oko metar, sa celom gomilom ljudi ispred i
iza, koliko to smrdi i koliko je vruce. ipak sve zajedno je fascinantno.
ja sam posle mnogo citao o tome kako su ih izgradili, na kopji nacin,
kada i zasto, preporucujem internet, ima dosta o tome, malo prekopajte
sa key word pyramids i naci cete.
sto se ostalog u kairu tice, nista drugo me nije toliko fasciniralo.
koncert: odlicno organizovan, osim male panike, jer je saobracaj do tamo
bio toliko zagusen, da smo mi od hotela do piramida, 4 km, putovali vise
od dva sata. na kraju nas je ispustio na nekom parkingu u sred
pustinje, pa smo mi ko ovce krenuli za gomilom, i posto je bilo 22:20,
pitali jednog policajca gde da idemo, na sta je on samo odgovorio :"mini
bus", tako da smo shvatili da jos treba i nekim mini busom da idemo.
odnekle su poceli da se pojavljuju mini busevi, na koje se stusti po
200 ljudi a u njih staje 20, i to je bila totalna panika, jer ako se tu
razdvojimo, vise se necemo naci. uspeli smo da se uguramo svi u bus, nas
cetvoro. kada
smo potpuno tupavo trazili gde je bina, po mraku u pustinji sa jos par
desetina drugih ljudi kojima kao ni nama nije bilo uopste jasno gde da
idemo, odjednom je iza nekih dina tu pored prasnuo potpuno beli vatromet
u nebo, i osvetlio sve oko nas i u tom trenutku je pocela poznata
jarreaova muzika, tako da smo krenuli preko dina u tom pravcu i iza njih
videli (kao scena iz bliskih susreta trece vrste kada richard dreyfuss
otkriva onaj poligon za experimente pri kraju filma) celu binu i
gledaliste i ogromne stubove od zvucnika, na cijim je vrhovima bila
narandzasta tkanina obasjana jakim reflektorima, ispod kojih su bili
ventilatori, pa je sve iz daljine izgledalo kao plamen sa vrha
ozvucenja,
fantasticno, ne znam mozete li da zamislite. uzasno jako osvetljenje, a
na momente potpuni mrak. stalno ogroman vatromet, glasna muzika, ne znam
meni je bilo fantasticno, ja volim jarrea, i uzivao sam, iako je na
momente gusio sa egipatskim melosom, ali nema veze. na minut i po pred
ponoc, je utisao muziku,koja je ostala u pozadini, i pustio jako glasno
otkucavanje sata tik, tak, jako jako glasno, i odbrojavao nasumice na
svakih desetak sekundi, da bi na engleskom zajedno sa celom publikom
odbrojavao poslednjih 15 sekundi, i na kraju prasnuo ogroman vatromet,
uz pocetak jedne od njegovih jako poznatih kompozicija. sve u svemu,
vredelo je.
eto, toliko,
i ja bih voleo slicne putopise,
svima puno pozdrava,
marko
This archive was generated by hypermail 2b29 : Mon Jul 03 2000 - 19:04:39 PDT