o
o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
o o o o o o o o o o
o o o o o o o o oooo oooo o
o o o o o oo oo o o o Admin:
o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
o
ooo
*********************************************
R A D I O M I L E V A
*** Broj 341-342 ***
godina VIII
Beograd, nedelja 9. januar 2000.
*********************************************
konstant@eunet.yu
http://www.yurope.com/news/mileva/
*****************************************
27-30. decembar 1999.
Kraj godine se munjevito priblizavao. Nista vise, sto je propusteno, nije
moglo da se uradi - osim, da se eventualno nesto na brzinu improvizuje.
Kao i krajem svake godine, umesto da angazujemo profi pozoristanca koja
haraju gradom zabavljajuci decu po firmama, nasa institutska diletatntska
grupa uveliko je spremala decju predstavu "Princ zabac". U utorak je izbila
drama. Razboleo im se kralj, pa se potom pojavila delegacija kod mene da me
pita da li bih ja mozda... Ta hajte molim vas, nije mi do sale, imam posla
preko glave, a vi ste uostalom mlad perspektivan ansambl, pa ne bih da
kvarim - rekoh im ja. Nakon pola sata bio sam na prvoj probi. Sigurno, kako
bi inace sa nekim deristem od kralja uradili ozbiljnu predstavu - mislio
sam se ja u sebi. Sa pravim kostimima koje smo pozajmili iz TV, u sredu smo
odrzali predstavu. Ispalo je na kraju da se predstava daleko vise dopala
roditeljima nego deci. Princevi i zapci vise ne prolaze kod klinaca, a i
Deda Mraz im je bio nekako sumnjiv. Koja je to predstava u kojoj nije bilo
vatre, krvi po zidovima i plafonima, bacanja neposlusnih podanika u tecni
azot... Da je bar Deda Mraz uleteo sa nekom turbo transformers masinom!
Nije, pristigao je sa kolicima na tockice koja mi koristimo za oprane
laboratorijske sudove. To vise ne prolazi kod klinaca.
U cetvrtak opet predstava u nasem Institutu, ali sada za odrasle. Ovog puta
bio sam u gledalistu. Predstava se zvala "Boss 2000. po ISO 9000
standardu". Predstava kratka, ali zestoka. Plakali smo svi od smeha. Tekst,
scenografiju, reziju - sve su uraduili mladji saradnici Instituta. Nakon
toga usledilo je kuvano vino, posluzenje... i na kraju zelje da nam
nastupajuca godina bude bar malo neznija od prethodne.
31. decembar 1999.
Dan je poceo relativno mirno. Seo sam u kola i otisao do Instituta po jelku
koju sam krajnje organizovano kupio jos pre desetak dana. Prosle godine
onako zatecen 31. decembra uspeo sam da kupim neki jad od jelkice koja je
sve sa busenom dostizala visinu od nepunih pola metra! Svi su me tada u
kuci ismejali. Ja sam im tada tvrdio da ce ta biljka jednog dana biti
gorostasna. I stvarno, eno je raste ispred naseg Instituta. Usput sam sam
od dilera kupio jos benzina i konstatovao da mi je neko maznuo poklopac sa
rezervoara. Uredno sam kupio nov poklopac i krenuo kuci. Elem, kada sam
pristigao ispred kuce shvatim da sam negde pogubio kljuceve od novog
poklopca. Strava i uzas. Ne izgubivsi prisustvo duha rekonstruisao sam gde
sam se sve kretao. Na Vozdovackoj pijaci angazovao sam i digao na noge
nekih stotinak prodavaca i bar jos tol'ko musterija da mi pomognu u
trazenju izgubljenih kljuceva. Konacno sam ih nasao pored jednog drveta.
Potom, eto me opet ispred kuce i da bih bezbedno izneo jelku iz kola
uglavio sam asov ne bih li obezbedio da mi "peta vrata" na kolima ne padnu
na ledja (vrata su nesto popustila pa se sama uz tresak zatvaraju). Nisam
jos jelku ni spustio u dvoriste, a cujem zvuk motora i kola koja odlaze niz
ulicu. Sekundu kasnije sledi jeziv zvuk metala koji para asfalt i tresak!
Istrcavam na ulicu i vidim Vesu koja panicno napusta vozilo i asov koji
lezi na sred ulice. Tada mi Vesa rece: "Ti si zaista strucnjak da u
kriticnim situacijama gubis vreme na nekim glupostima". Valjda je mislila
na onaj asov, kupovinu benzina koga nemamo i poklopca koji je nestao, pa
trazenje kljuceva. Sreca njena da je volim i da imamo malu decu, inace bi
verovatno u prvom jutarnjem izdanju novina pisalo: "U stanju nervnog
rastrojstva jurio asovom zenu niz ulicu, a komsija koji je hteo da pritekne
u pomoc spas nasao preskacuci dvometarsku zivu ogradu". I tako, sad imam,
sad nemam, pa opet imam kljuceve, pa sad vidim kola, pa ih ne vidim, pa
konacno dokopavsi se asova uspeo sam da jelku sve sa korenom i busenom
smestim u odgovarajucu stvar i iznesem u potkrovlje. Konacno, kada se sve
smirilo svi smo radosno okitili jelku i sacekali da nam stignu gosti u
kucu. Mirno i dostojanstveno uz gomilu klope i pristojnog pica docekali smo
2000. godinu. TV smo ukljucili samo da vidimo kada je ponoc.
1-8. januar 2000.
Pokusali smo 1. januara u podne da se pridignemo i da uz corbu od rasola
gledamo koncert iz Beca, al' vraga. Samo smo uspevali da puzimo, pa opet
nazad u krevet da se vratimo. Potom smo shvatili da imamo temperaturu preko
39 C! Tada smo saznali da Beogradom hara neki virus. Za dva dana svi u kuci
smo bili po krevetima. Stvar je delovala dramaticno, kao u romanu B. Pekica
"Besnilo". Svaki cas je zvonio telefon, a neko iz familije je javljao
koliko je kod njih vec u krevetu. Kasnije smo saznali da po Beogradu hara
neka posast od virusa. Javljali su preko radija da to nije grip, a da se ne
zna sta je. K'o da mi je ista lakse sto to nije grip. Svasta. Savetovali su
da se ne okupljamo u grupama, da ne idemo na javna mesta... Gde da se
okupljamo kad samo puzimo po kuci. Utom je muz Vesine koleginice doneo tri
cudesne plasticne bocice koje pomazu u takvim situacijama. Vesa je krenula
da trosi bocicu #1 koja bi trebalo da skida temperaturu. Ja joj rekoh, OK,
ja necu to da koristim nego da sluzim kao kontrola. Ja cu samo snagom volje
da spustam temperaturu, a ti teraj tu bocicu. Nakon cetiri dana Vesa je uz
pomoc bocice #1 skinula temperaturu na 36.3 C, a ja na 36.8 C!
Zakljucak nije poznat jer je pitanje da li bih ja mozda za cudesnih dva
dana sa istim medikamentom skinuo temperaturu na nekih nevidjenih 28 C!
Svejedno, dati virus je neki zesci. Potpuno mi je razbio culo ukusa, pa
tako priprema jela za Badnje vece i Bozic sasvim je propala. Sve sto sam
sam spremao po ukusu je delovalo ili zagorelo, ili preslano, mada po
izgledu nije tako delovalo.
Nadam se da je ovo poslednja posast u ovoj 2000. godini u ovim krajevima i
da cemo sada bistrih glava krenuti dalje.
Limun je na pijacama kostao tridesetak dinara do pre neki dan. Kako je
krenula masovna potraznja za tom robom zbog epidemije koja hara gradom,
cena je skocila na 100 dinara!
Ne znam sta da kazem. Sta bih mogao da porucim tim monstrumima od trgovaca.
Da li smo dosli do one tacke kada sa zida valja skinuti neku sliku i na
pijaci menjati istu za par kila limuna. Da se prezivi.
Mile
====================
Naslovi iz carsijskih novina
====================
REPUBLICKO MINISTARSTVO JUCE PROGLASILO EPIDEMIJU GRIPA U BEOGRADU
Apoteke sve praznije
*
KUPUSOM PROTIV GRIPA
*
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
"PIVNI STANDARD" 9. januar 2000.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
1DM = 6.00 (Banka);
20,00-21,00 (ulicni kurs)
Alkohol:
--------
Pivo:
3,5-4,5 dinara u zavisnosti od proizvodjaca i radnje.
Vinjak "Rubinov" cc 95-100 (nema ga)
Vina (litarska pakovanja) cc 40,00-45,00
Bezalkoholna pica:
-----------------
Kisela voda (plasticno pakovanje od 1,5l) - cc 9,00-12,00 dinara
Sokovi cc 25,00 - 35,00 - 45,00
Pijaca:
-------
luk 20,00 kg
jaja 3.20 - 3,50 kom.
Sjenicki sir 80,00 kg
Zelen za supu 25,00- 30,00 kg
limun 100,00 kg
mandarine 35,00 - 45,00 kg
banane 45,00 kg
teletina (but) 140
junetina (but) 90
Novine:
------
"Danas" 7,00
"Mikijev zabavnik" 25,00
Benzin (super):
Na pumpi (tocen) (benzina ima samo za devize)
Na ulici (flasiran) 25 dinara
=======
TAKSIMETAR PROPADANJA (Dnevni list "Danas")
======================================
Po glavi stanovnika (24.12.1999.) u DM
Drustveni proizvod za 1999. god. 1775
Spoljni dug 2338
Moguca mesecna zarada prema
drustvenom proizvodu 37
Moguca penzija prema
drustvenom proizvodu 20
Gubici u privredi 205
Prosecna zarada za novembar 99. 82
Vrednost potrosacke korpe
(ishrana i pice za XI 99.) 182
This archive was generated by hypermail 2b29 : Sun Feb 27 2000 - 19:06:40 PST