***************************************
R A D I O M I L E V A
*** Broj 316-320***
godina VII
Beograd, nedelja 8. avgust 1999.
**************************************
konstant@eunet.yu
http://www.yurope.com/news/mileva/
**************************************
Nekada se znao red. Kad stigne sezona paradajza, lubenica,
paprika... islo se na letovanje, ili kako smo to tada uobicajeno
zvali - na more. Juce, pita me neko gde sam bio. Vidi, crnpurast sam
malo. Ja rekoh u Crnoj Gori. Na moru! A gde? Nije na moru u Crnoj Gori
odlicno se danas pocrni i na selu gde sam boravio. Ozonske rupe su
ogromne danas. Objasnih ja. To je sve zbog bombardovanja rece data
persona i tu se rastasmo.
Noc pre nase odluke da krenemo na put kolima za legendarno Gornje
Polje u Crnoj Gori nastale su scene nad Beogradom bliske opisima iz
Starog zaveta. Reseni da krenemo u sest izjutra gledali smo u to doba
na TV poplavljene delove grada i slusali savete da se bez velikih
potreba ne izlazi iz kuce. Ukoliko naravno nije ista pod vodom. Deca
su bila ocajna i neutesna sto vec jednom ne krenemo u avanturu.
Sutradan krenusmo sa dvoja kola. Deda, Pukovnik (moja tasta) i Neda u
jednim a ja sa Ivanom i Dudom u drugim. Od Ljiga do Gornjeg Milanovca
strahota od udarnih rupa na drumu. Lokalni vulkanizer, kod koga sam
neizbezno morao da svratim,sa gadjenjem je bacio moju unutrasnju gumu
koja je bila skroz pocepana. Rece mi da sam dobro prosao jer je
prethodnog dana ljudima zamenio deset spoljasnjih guma. U daljem putu
krajnje monotono - samo nekoliko ruiniranih puthih i zeleznickih
mostova, razvalina od bivsih fabrika i svezi tragovi skorasnjeg
biblijskog potopa. Skrpili smo nekako benzina do pumpe u Pljevljima. U
Srbiji je tada sledilo za bonove svakom po 20 litara mesecno (za 7,26
dinara), a za ostalo smo smo se snasli kupujuci od svercera na ulici
"flasiran" benzin po 20 dinara. U Pljevljima rekosmo - napuni! Ne
pitam sta kosta. Posle sam spoznao da je na privatnim pumpama bezin
13, a na drzavnoj 10. Nema guzve ni na jednoj, osim za dizelase. Od
Zabljaka do Savnika super put sirok citavih 2-2,5 metra izgradjen jos
za vreme kralja Aleksandra i sporadicno odrzavan. Predivan prirodni
ambijent durmitorskog masiva je u velikoj meri umanjio impresivno
strahotnu voznju preuskim putem. U Savniku rutinska policijska
kontrola. Odmah sam izjavio da nista ne svercujem, pa smo tako
elegantno produzili u zavrsnu fazu puta.
U ambijentu u kome smo se nalazili deca su me kompletno razbila.
Podigli smo prvo sator koji je nekih petnaest godina bio van upotrebe.
Onda su insistirali da im napravimo kucu na drvetu. Naravno da ima
krov i da je ofarbamo. Taj projekat je poceo ali je ostao nedovrsen
zbog drugih aktivnosti kao sto je odlazak na kupanje na jezeru u
blizini. Ogromno uzbudjenje je vladalo kada je Neda ulovila u reci
pastrmku od 200 grama (25 cm). Kao mamac je imala hleb, a to ni
najstariji ne pamte u tim krajevima da pastrmka ide na hleb. Sutradan
su se svi klinci izbezumili i doneli kao ulov samo par rakova. Ja im
rekoh da uopste necu da razmatram bilo kakve kulinarske ideje sa par
rakova. To mora da bude puna kofa, pa da se nesto uradi. Sledece vece,
opremljeni sa baterijskim lampama, na opste iznenadjenje, stigose deca
sa punom kofom rakova. Imali smo tu noc gala veceru. Recept za
spremanje rakova sam nasao u Patinom starom kuvaru moje taste
(Pukovnika).
Jednog dana zvoni telefon (uveden ove godine u te krajeve!) i javlja
se Vesina koleginica Jelena. Pita da dodjemo u Petrovac n/m gde je ona
sa familijom. Kalkulisuci izvesno vreme rekoh deci da idemo na jedan
ceo dan na more! Nastalo je opste podvriskivanje, pa posto su mi
obecali da nece insistirati na konzumiranju perverzno skupih stvari,
pala je definitivna odluka. Vec po tome sto sam se u Petrovcu n/m
iznenadjujuce jednostavno parkirao jasno mi je bilo da more ove godine
nije u modi.
Uz cene koje su znatno vece nego u kontinentalnom delu, sasvim mi je
prijao samo jednodnevni boravak na moru.
Televizor je bio pokvaren, radio je krcao, a u podgorickim novinama
"Vijest" citao sam samo naslove. Bilo je i beogradske stampe u
Niksicu, ali... Sasvim mi je bilo lepo da tri nedelje slusam komsijske
krave, kokoske i patke u njihovim dnevnim aktivnostima.
Pred kraj mog boravka predao sam smenu i brigu o deci Vesi koja je
stigla sa Nenadom (mojim starijim muskim detetom) i Dejanom (mojim
bratom od tetke). Lepa prilika da budemo svi na okupu, da se druzimo,
setamo i uslikamo decu u kompletu.
U povratku za Beograd, sa Dejanom i Nenadom, neizbezna policijska
kontrola u Savniku nas je zaustavila. Rutinski me pitaju: "kako ste"?
Odlicno, odgovaram ja.
Sta imate u prtljazniku? Pita mladi policajac. Rekoh, licne stvari 14
litara benzina i jednu pec. Pec! Kakvu pec? Pita doticni. Nosim pec,
"Kraljicu peci" za Beograd da se ne posmrzavamo k'o vaske ove zime.
Kraljica peci!? Sta je to uopste, pita me mladi policajac (verovatno
mislivsi na neko cudo od tehnologije kupljeno na cuvenom buvljaku u
Berkovicima ili Tuzima). To radi na drva i ugalj, velim ja. A, sta je
u peci sada? Mudro me pita on sa mogucom idejom da je unutra tona
cigareta ili tako nesto. Rekoh, drva. Drva? Zasto drva? Pita
iznenadjeno. Ucvrstio sam celu stvar da mi se samot u peci ne raspadne
u putu - odgovaram ja. Potpuno sam ga razbio. Nije cak ni insistirao
da zaviri u pec u kojoj su zaista bila drva. Na drugoj policijskoj
kontroli na ulasku u Srbiju pita me policajac (da ne kazem nas) opet
isto. Kada sam mu saopstio da imam 14 litara benzina u prtljazniku,
pogledao me je bledo. Verovatno je pomislio, ili sam neki kreten ili
poslednji bednik. Pozeleo nam je sretan put. I zaista, potrosivsi na
kafu i lepinju s kajmakom poslednje pare jedva smo isceprkali nekih 40
dinara da platimo vulkanizeru neizbezno krpljene gume na Zlatiboru.
Evo me u Beogradu. Poceo sam da radim. Dobili smo i neku lovu, sto se
ovde zove plata, pa sam nesto bolje volje ovih dana. Mada, danas sam
vec platio gomilu racuna da nam ne iseku struju, vodu, telefon... za
jul, koje moramo da podmirimo sa platama od druge polovine marta ili
prve polovine aprila. Vec vise ni ja ne znam sta primam.
Nemam pojma da li u Beogradu ovih dana ima ikakvih zbivanja po pitanju
kulture.
Krecem se nedelju dana na relaciji kuca-posao, a sve je to van uzeg
centra grada.
U novinama izjavljuje Nebojsa Pavkovic, komandant Trece armije Vojske
Jugoslavije: "Vojska ce spreciti gradjanski rat". Pa onda pise:
"Prokule stite od raka", Eksplozija u crkvi Sv. Spasa na Kosovu.
Blokada puteva u Vojvodini. Poskuplenje hleba. Skuplji meso, hleb i
struja...
Pivo jos uvek drzi prihvatljive cene, pa se po tom pitanju socijalni
mir odrzava.
mile
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
"PIVNI STANDARD" 8. avgust 99.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
1DM = 6.00 (Banka);
11.2 - ... (ulicni kurs)
Alkohol:
--------
Pivo:
3,5-4 dinara u zavisnosti od proizvodjaca i radnje.
Vinjak "Rubinov" 85-95
Bezalkoholna pica:
-----------------
Kisela voda (plasticno pakovanje od 1,5l) - cc 8.50 dinara
Sokovi cc 10.00 - 16.00
Pijaca:
-------
paradajz 8.00-12.00
luk 8,00
jaja 1.80-2.10 kom.
Novine:
------
"Mikijev zabavnik" 20.00 dinara
Benzin (super):
Na pumpi (tocen) 7.26 dinara (bonova ima, al' benzina nema)
Na ulici (flasiran) 18.00 dinara