***************************************
R A D I O M I L E V A
*** RATNO IZDANJE # 9 ***
godina VII
Beograd nedelja 6. jun 1999.
**************************************
konstant@eunet.yu
http://www.yurope.com/news/mileva/
Pretposlednji dan maja.
Noc je i pocinje pucnjava nad gradom. Pitanje je da li ce biti i
struje da sve ovo sto imam nameru ispisem i posaljem u svet. Ljudi u svetu
zaposleni u ratnoj industriji trljaju ruke. Odlicno, nece biti otpusteni,
obrisali su stolove i sklapaju nove projektile. Ljudi su dobili posao.
Koliko li je sada aviona nad Beogradom? Cujem ih kako prelecu. Sve sto ne
izbace, bacice negde usput u povratku u bazu. Nije bitno kome, moraju
svakako da se oslobode tereta.
Kako sam ja danas proveo dan? Mirno i dostojanstveno otisao sam do
pijace. Bez ikakve namere da ista kupim, osim sa namerom da obavim jednu
mentalnu terapiju. Ipak, prisetio sam se da nemamo luk i jaja u kuci, te je
tako moj odlazak do pijace bio izuzetno koristan.
Pijace su, inace, krajnje dobro snabdevene. Tikvice, rotkvice, luk,
sargarepa, zelje, blitva, sir, kajmak, paradajz, papricice, krompir,
jagode, tresnje, banane, jabuke... Ko ima para kupuje.
Sve sto sam gore napisao bilo je juce. Danas je sve isto, samo sto
smo u medjuvremenu u vise navrata ostajali bez struje.
Ostati bez struje ovih dana, to je vrlo uobicajena pojava. Mada, kad
god se to dogodi - to izaziva izvesnu zebnju. Da li je to zauvek ili samo
za nekoliko sati? Elem, ako ovo pisem (i ako to stigne na odrediste), znaci
da jos uvek mislim i jos uvek postojim, i to uz struju u kuci.
Danas smo imali tropski dan u gradu. Bilo je oko 30 stepeni po
Celzijusu. Vedro nebo i tri uzbune od vazdusnog napada.
Evo, stize nam i nocna uzbuna. Pitanje da li ce monstrumi postedeti
elektriku ove noci. Mada, lakse je svakako i bez elektrike, nego bez svojih
najblizih. Danas su na Velikoj Moravi na jednom mostu pobili vise ljudi.
Pijacni dan u tom kraju, i izvlace se automobili iz reke.
Sta uostalom i da pisem kada sam jutros, taman krenuo kafu da skuvam,
zatresla se cela kuca k'o da je zemljotres. Oblak zlostnog dima podigao se
na jugoistocnom horizonttu od nase kuce. Zovem nas Institut, a domar mi
kaze da je sve dobro, ali da je on pred nervnim slomom.
Dobro, cim oglase prestanak uzbune deca mi posedaju na bicikle i rasprse
se po okolnim ulicama. Tada usled tog relativnog mira dok su deca van kuce,
odjednom eksplozija. Javljaju tada da je to samo probijanje zvucnog zida.
Sto rece jedna baba na pijaci: " Ma kakav zvucni zid, eno, avioni nas
prelecu".
Kraj prve nedelje juna.
Nema sirena za uzbunu u gradu. Nema eksplozija, detonacija i dimnih
pecurki, bice, vec dva dana. Nocu se cuju samo kerovi kako laju, poneki
manijak sa brzim kolima, a povremeno nesto kao protivavionsko gruvanje.
Kazu da ganjaju nekakve fantomske bespilotne letilice. Ima cak i struje,
skoro neprekidno, vec dva dana.
Nasi su poceli pregovore o "miru" u nekom kafancetu "Evropa '93" na
juznoj granici, pa nastavili danas pod nekim satorom u Kumanovu. Nemam
pojma na sta ce to da izadje. Politika mi nije struka, a posto se ja
ponajmanje pitam sta mislim o svemu, necu nista ni da komentarisem.
Neko je pomenuo da popisemo ratnu stetu. Nije navedeno od koje godine.
1389.,... 1914-1918., 1941-1944., 1992-1999.? Dobro, da ne sitnicarimo.
Eto, samo sto sam krenuo da se opustam, a evo sirena za uzbunu
(ponedeljak 1:20 am). Taman sam hteo nesto da napisem o vegetaciji koja je
velicanstvena ovog proleca u gradu i slepim misevima koje sam posmatrao
pred sumrak. Al' ne vredi. To cu drugom prilikom.
mile