Vladica Trenkic <vlada@kccuk.com> wrote on 8/2/99 13:59:
>Nevezano za raspravu o
>zivotu u Americi i zivotu u
>Jugoslaviji -
>interesantno je analizirati
>tekst MaraStoyan@aol.com
>napisan
>na mesavini srpskog i
>engleskog. Ne znam koja je
>svrha pocinjati
>recenicu u jednom, a zavrsiti
>je u drugom jeziku - ali
>mislim da
>je jako nekorektno, da ne
>kazem nepismeno ili nesto
>jos gore.
[itd]
U globalu se slazem sa stavom, s tim sto mesanje u istoj recenici smatram
jezickom lenjoscu, medjutim u kolokvijalnom (razgovornom?) jeziku stvar je
malko drugacija, tu je cesto pitanje brzine razmene informacije, a manje
pitanje puritanisanja (cistoce?) kao sto se i iz ovako malog mog teksta
moze videti nije lako ni sprovesti u delo ni pisanu rec. Dobar deo naseg
jezika su usvojene tudjice iz raznih jezika i to smeta samo izrazitim
cistuncima. U elektronskoj komunikaciji je jos primetljivije mesanje, btw,
imho, cu l8er i slicne, koje ume da sacuva kilo prostora i vremena.
Ja se uglavnom trudim da svoje misli izrazim maksimalno korektno na jeziku
kojim se sluzim (profesionalna deformacija) ali nikako ne zameram Bebi sto
nas razveseljava tako tipicnim kolokvijlnim pisanjem, u tome je zapravo
sharm njenog pisanja.
Ja zivim u tri-ligualnoj zemlji gde se mesaju semitski, romanski i angliski
a na to se doda i moja lokalna slovenska grupa dobiju se fantasticne
quadro-lingualne da ne bih rekao cetvorojezicne mesavine, a to ovde nikog
ne zabrinjava. Kao sto nikog ovde ne zabrinjava bilingualnost pored
dvojezicnosti.
Ponekad se zamislim nad lokalnom komunikacijom i divim se mogucnosti da se
instantno prebace sa engleskih brojeva, na brbljanje na lokalnom malteskom
koji opet pa predje u italijanski u par reci a onda cujem cistu srpsku
psovku sa malteskim akcentom.
Mi izgleda patimo od svojevrsne krize indentita kad se nadjemo van svoje
zemlje, i ksenofobicno se odnosimo prema svakoj kulturi u kojoj se nadjemo,
ta nasa neopustenost tera druge da nam se priblize, a onda kada to i urade
onda ih svojatamo ili im objasnjavamo kako ne mogu da shvate neki detalj
jer nisu potekli sa Balkana.
Mene mnogo vise brine cinjenica nase zatvorenosti nego mesanja jezika. A da
li ce reci koje kao papuce, sanduk ili katanac (turcizmi) jednog dana
postati nase, a potekle su iz jezika cetvrtog Reich-a, to me licno mnogo
manje zabrinjava. Dakako da ne bih voleo da moja deca lajke ciketinu dok
jedu pilece belo meso i uzimaju tus kad se tusiraju, ali ce vas oni na
cistunstvo ionako belo pogledati i odvrteti sledecih 40 kanala za manje od
10 sekundi na kablovskoj na kojoj ubija dominacija englesko-spanske
svetine. Ja im zelim da se snadju u ovom svetrcecem svetu koji im
ostavljamo, a kako ce se sporazmevati to samo njihova buducnost zna.
vas
Ljubiša
Malta
(please note that I can receive up to 8kb messages on this mailbox,
for longer messages reply to: lj@Traserman.com)