Stariji ccovek stojechi na obali reke Lidlton. Bila je to mala reka koja je tekla kroz grad. Svega 20 centimetara duboka. Voda je bila pomalo prljava. Bilo je riba u reci, ali ih je bilo tessko locirati zbog puno mulja. U leto, mogli ste videti deccurliju kako se sstrccava niz padinu sa zelenim najlon mrezzama. Mrezze ste mogli da kupite u trafici. Svi bi nosili Velington cizme. Videli bi ste klince kako ukoraccuju u reku sa malim zelenim mrezzama da hvataju ribe. Vechinom mladj. Cudni ccikovi. Povremeno kog dazzdevnjaka ili crvenogrlog. Sad, crvenogrli su bili na ceni. Deca su ih uvek ccuvala. To su bile ribe sa bodljama na ledjima. Odozgore su izgledale priliccno dosadno, ali ako pogledate ispod njih, imale su svetlo-crvenu ssaru izmedju usta i sskrga. Bilo bi vrlo tiho, a onda bi se odjednom cculo, "Crvenogrli, crvenogrli! Ulovio sam crvenogrlog!" I bilo bi puno prskanja po reci kako su ostala deca trccala da vide=7F ribicu. Loviti crvenogrle je bio macc sa dve osstrice. Deo opasnosti nalazio se u tome ssto su crvenogrli voleli da se skupljaju u blizini mosta, koji je takodje bio mesto gde je bilo puno pijavica. Deca su se uvek plasila da che neka pijavica da im se popne u njihovu Velington ccizmu i isisa im svu krv iz stopala. Ali ovo je samo ccinilo crvenogrle vrednijima. Klinci bi stajali u reci po ceo dan nekad, samo ccekajuci crvenogrle. Onda su jednog dana crvenogrli nestali. Niko nije mogao da provali gde su otissli. Samo su nestali. --------------- 1 CCUDACI Stiven sa 11 Jednom davno bio je grad po imenu Lidlton u kome su svi ljudi radili u fabrikama. Takodje u Lidltonu zzivela je i ccudna porodica koja nikad nije napusstala grad, cak ni da posete nekog: CCUDACI. Gospodja Cudak bila je nervozna. Gospodja Cudak je uvek bila nervozna, ali danas posebno. Hodala je gore-dole po kuhinji kao maccka u kavezu. Tresnula je rukom o lavabo. Onda je poccela da vicce na gospodina CCudaka. ,,Stiven provodi previsse vremena u svojoj sobi sa onim prokletim ploccama Dzzudi Garlon! Trebalo bi malo da izadje. Da radi ono ssto ostali deccaci njegovih godina rade. Trebalo bi da popravlja automobile. Da skuplja sliccice. Da bude nestasan! Jel me slussass? Jel ccujes ssta govorim? Nije zdravo, jedanaestogodissnji deccko da slussa kako peva mrtva zzena!" Gospodin CCudak nije nissta rekao. Samo je ustao od stola i otissao u drugu sobu. ,,Nije zdravo", govorila je gospodja Cudak. ,,Nije zdravo!" Ali mladi Stiven je bio najsrechniji kada je slussao kako peva Dzzudi Garlon. Ili, preciznije, kad je pevao uz Dzzudi, bilo u Palati ili Karnegi Holu. ,,Zaboravi svoje muke, I samo budi sretan, Bolje da zaboraviss na sve brige. Pevaj haleluja, 'Ajde razveseli se, Spremi se za sudnji dan. Sunce sija, 'Ajde razveseli se, Gospod cceka da te uzme za ruku. Vikni haleluja, 'Ajde razveseli se, Ichi cemo za obechanu zemlju. Idemo preko reke, Operi svoje grehe u plimi. O tako je tiho s druge strane. Zaboravi svoje muke I samo budi sretan, Bolje da zaboraviss na sve brige. Pevaj haleluja, 'Ajde veseli se, Spremi se, Spremi se, Spremi se, Za sudnji dan!" ,,Kad bi bar uchutao. Nemogu da ccujem televiziju. Gussi TV", mislio je gospodin CCudak, pa je ustao da ode i kazze nessto ali je onda pomislio ipak ne i stroposstao se nazad na kaucc i zaspao. Ali dok je spavao ispusstao je gas. ,,Piiiiiiiiiiiiiiuuuuuuu! Ron!" vikala je gospodja CCudak kad je dossla u sobu da ga probudi. ,,Upropastichess kaucc! Smrad se uvucce u kaucc i ne izlazi. Necu kaucc koji smrdi kad god sedness na njega. Nikad nechu imati kuchu". ,,Nemogu ja tu nissta", rekao je gospodin CCudak. ,,To je priroda". ,,Nije priroda. To je odvratno. Upropasschava kauc. I uprljao si orijentalni tepih cipelama. Pogledaj ovo. Moj tepih! Tvoje cipele!" Gospodja CCudak se obrussila na orijentalni tepih. ,,Upropastio si tepih. Dva kineska deteta rade tri nedelje da izvezu jedan kvadratni centimetar jednog ovakvog tepiha. I sve da bi ti obrisao svoje odvratne cipele preko svega? Ta deca umiru pre nego ssto napune petnaest. Upropasschavass jedini dokaz da su ikada postojali. Nikad nissta nechu imati". Gospodin CCudak je pogledao tepih ali nije video nikakvu prljavsstinu. Gospodja CCudak je uvek videla prljavsstinu gde je nije bilo. Izmissljala je prljavsstinu, mislio je, ali nije nissta rekao. Nije hteo da se raspravlja. ,,Zassto ja ne mogu da imam kuchu kao svi normalni ljudi? Zassto moram da zzivim u staji? Druge porodice nisu kao ova. Zassto ja nemogu da imam porodicu kao drugi? Zassto ja nemogu da imam predivnu kuchu kao drugi ljudi? Zassto ne razgovarass samnom umesto ssto gledas TV? Zassto ne razgovarass samnom umesto ssto te nikad nema kuchi? Zassto ne razgovarass samnom umesto ssto uvek spavass? Zassto me ne gledass dok ti govorim!" Najvecha ljubav u zzivotu gospodina CCudaka bila je njegova velika kolekcija ssampanjaca iz celog sveta. Ujutro pre nego ssto bi se gospodja CCudak probudila ussunjao bi se u kupatilo sa ssoljom penussavog vina i seo na ssolju pijuckajuci iz nje. U kupatilu je mogao da zaboravi na svet napolju. Niko na njega nije vrssio nikakav pritisak u kupatilu. Kupatilo je bilo kao ruziccasta caura. Poploccana materica u koju je mogao da se povucce. Nekad bi bio unutra po nekoliko sati pijuchi vino i ccitajuci mlake pornografske ccasopise koje je ccuvao ispod tepiha. ,,Sad, robe, imass trideset biccevanja za kaznu. Biches kazznjen dajuchi mi zadovoljstvo u isto vreme. Lizachess mi stopala kad ti naredim i ssto me visse zadovoljiss, manje chess biccevanja dobiti. Joss uvek chess dobiti trideset, ali che neki biti bolniji od drugih, u zavisnosti od toga koliko me zadovoljiss. Sad lizzi stopala, robe. Lizzi mi stopala". Gospodja CCudak lupala je na vrata. ,,SSta radiss? U kupatilu si vech ccetrdesetpet minuta. SSta radiss unutra? SSta se dessava?" ,,Uh!" uzviknu gospodin CCudak. I uhvatila ga je panika i pokussao je da baci JAO! u WC ssolju i pusti vodu. Mladi je Stiven ccuvao ptice. Dve ptice. Dva kanarinca u kavezu. Ceo dan oni bi zvizzdali i pevali do besvesti. Morao je da nabavi musske kanarince jer zzenski kanarinci ne pevaju. Ali iako su bili musski Stiven ih je zvao Dzzudi i Lisa. Jedini problem sa Dzzudi i Lisom bio je da su pravili nered kad ih je hranio. Razbacivali su hranu svuda. ,,Hrana za ptice! Hrana za ptice! Gde god kreness hrana za ptice!" vikala je gospodja CCudak kad je hodala po kuhinji da napravi doruccak. ,,Zassto moram da zzivim sa pticcijim semenkama? Prokleti kanarinci". Stiven je mogao da je ccuje kako vicce pa nije izassao iz sobe,=7F iako je to znaccilo da che propustiti vruchu ccokoladu. Gospodja CCudak je nastavila, viccuchi za sebe, ,,Zassto nemozzess da obesiss odelo? CCemu misliss da sluzzi orman? Za dekoraciju?" Gospodin CCudak je sissao u trpezariju postidjeno. ,,I kad si se ti vratio sinoch? Molim? Molim? E pa, evo ti veccera". Gospodja CCudak je besno otvorila vrata rerne i izvadila vecceru za gospodina CCudaka. Veccera se toliko bila osussila, nije visse ni liccila na hranu. ,,Provela sam sate robujuchi nad pilechim kachiatore. Sve zato ssto znam koliko volis moj pilechi kachiatore. Sve da bi ti dozvolio da se osussi u nissta u rerni ccekajuci da ga pojedess? Pokussam da te zadovoljim i ssta dobijem? SSta? Glavobolju od nervoze i osussenu pticu. Predajem se". Gospodin CCudak se uhvatio za glavu. Gospodin CCudak nije nissta rekao. Samo je otissao u drugu sobu i obukao radno odelo. Gospodin i gospodja CCudak su pravili ssessire. SSessire za dame. SSessire za dame za svaku priliku. Svadbe. Bar mitzvah. SSesire za sahrane. SSessire da se u njima bude moderan. SSessire za jahanje. Svakog dana CCudaci bi seli u kola, odvezli se do fabrike ssessira i pravili ssessire ceo dan. CCovek koji je drzzao fabriku je bio otac gospodina CCudaka. Ua! Nije voleo gospodju CCudak. Nije mislio da je bila dovoljno dobra za njegovu porodicu pa je uvek bio zao prema njoj. Valjda je mislio ako bude dovoljno zao da ce ona otichi. Ceo dan bi je napadao i terao je da radi najtezze poslove koje niko drugi nije hteo da radi. Gospodin CCudak ga se plassio zato ssto je, iako je bio priliccno mali ccovek, imao gadan temperament. Kad god je gospodin CCudak pogressio zvao bi ga ,,idijote!" Pred svima, rekao bi, ,,Idijote! Ti si idijot!" SSto je samo ccinilo da gospodin CCudak pravi jos visse gressaka te da ga otac jos ccessche zove ,,idijote!". Kada god ga je zvao ,,idijot" jadni gospodin CCudak bi otrccao i kupio ccassu ssampanjca zato ssto je govorio da ga to opussta. Nekad bi sedeo u baru satima - samo se opusstajuchi i gutajuchi Valijum koji je ccuvao u praznoj kutiji cigareta u unutrassnjem dzzepu svog kaputa. ,,Gde je onaj moj idijotski sin?" Otac gospodina CCudaka bi vikao i poslao jednog radnika da ga pronadje. I radnici u fabrici su bili zlonamerni. Nisu voleli ni gospodju CCudak. ,,Ona CCudna zzena misli da je ispod njene ccasti da radi u fabrici", rekao bi jedan od radnika. ,,Kao da je iznad nas. Ko ona misli da je dodjavola? - kraljica?" Onda se nasmejao, ,,Ha! Kraljica?" Dok su se oni smejali radnici su prskali sprej za occvrsschavanje na ssessire za dame koji su ih odrzzavali u obliku ssessira, da ne bi klonuli. Gospodji CCudak se od tog mirisa povrachalo. Imala je cepajucu glavobolju. Massine za pravljenje ssessira su pravile groznu buku. Kao zemljotresi i vulkani u isto vreme. Nije bilo mesta u fabrici gde se od njih moglo sakriti. Buka je bila svuda. Zemljotresi i vulkani i glasovi musskaraca. Godspodja CCudak je sedela za stolom sa ostalim zzenama, koje su sve bile mnogo starije od nje. ,,Znate kako se kaze?" rekla je jedna zzena. ,,Ako si rodjen u Lidltonu, umrechess u Lidltonu. Ta je izreka stara koliko i planine. I znate ssta? Istina je!" Onda se nasmejala. ,,Ha! Istina je!" Dok su se smejale, zzene su vezle uvozne ruzzicaste svilene cvetiche na ssessire. ZZena je nastavila. ,,Znate, izraccunala sam neki dan. Izvezla sam 68.950 ruzziccastih svilenih cveticha na ssessire. To je priliccno dobar broj ako pitate mene. 68.950 ruzziccastih svilenih fuchia. Kad me visse ne bude joss uvek che biti 68.950 zzena koje ce ssetati sa mojim fuchijima na svojim glavama. I to me ccini srechnom. Kao da mi je zzivot imao smisao. Znate ssta mislim?" ,,Mrzim ssessire. Nechu da pravim ssessire. Mrzim ssessire", plakala je gospodja CCudak i bacila svoj ssessir na pod, utrccala u kupatilo i zakljuccala se unutra. SSef fabrike je lupao na vrata. ,,Izadjite iz WC-a, gospodjo CCudak! Izlazite! Izlazite! Izlazite iz kupatila". U kolima na putu do kuce gospodja CCudak je samo buljila kroz prozor. Kad je govorila, govorila je tihim glasom. ,,Nechu da zzivim u Lidltonu visse. Nechu da provedem zivot pravechi sessire. Nechu da provedem zivot ccistechi za drugima. Drugima koje bass briga za mene. Ne znam ssta hochu. Ali znam da ovo nechu". Gospodin CCudak nije nissta rekao. Samo je parkirao auto i izassao. CCak nije ni vrata zatvorio za sobom. Jadna gospodja CCudak, sedela je sama u kolima. Suze su joj se lile niz lice. Nije bilo nikog na svetu ko bi je bar zagrlio. Rekao da che sve biti u redu. Za to vreme, Stiven je u sskoli bio intervjuisan: ,,Sedi Stiven", rekla je gospodja Vitlok. ,,Imass li neku ideju ssta bi voleo da radiss kad zavrssiss sskolu?" ,,Da, gospodjo Vitlok". ,,SSta Stiven?" ,,Bichu legenda". ,,SSta?" ,,Super zvezda koju ljudi nikad neche zaboraviti". ,,Aha. Tako dakle. E, pa biches jedina legenda koja zzivi u Lidltonu". ,,Ja necu zziveti u Lidltonu, gospodjo Vitlok. ZZivecu u Americi. Sve legende zzive u Americi". ,,Aha, stvarno, Stiven, stvarno? A ko je po tvojoj proceni legenda?" ,,Dzzudi Garlon. Bichu kao Dzzudi Garlon". ,,Ali Dzzudi Garlon je zzena, Stiven". ,,Znam da jeste". ,,Stiven, mislim da bi trebao da pokussass sa knjigovodstvom". ,,Zassto?" ,,Mislim da bi trebalo. Da, knjigovodstvo bi bilo najbolje." ,,Knjigovodstvo", mrmljao je Stiven kako je napustao prostoriju. ,,Knjigovodstvo! Piiiiih!" I ccim je stigao kuchi, otrccao je do svoje sobe i pocceo da peva ,,Svoni". ,,Svoni, Kako te volim, Kako te volim, Moj mili stari Svoni. Sve bih dala da budem Medju narodom u D.I.X." ,,Ne mogu sebe da ccujem sebe kako razmissljam", gospodin CCudak je vikao. ,,Mislim, ali ne znam ssta mi je na pameti! Hochu samo malo mira. Da li trazzim previsse? Ne mogu da podnesem glas te zzene". Stiven je otvorio svoja vrata. ,,Ona je legenda. Ne razzumess. I ja chu biti legenda". ,,Nikad neches biti legenda. Nisi prezziveo nikakvu tragediju. Idi radi domachi". Stiven je zalupio vrata. Gospodja CCudak je nastavila. ,,Zar vas dvojica ne znate kako da okaccite odelo? Zar ne znate kako da operete solju? Zar vam nikad nije palo na pamet da podignete prst za mene? Zassto ne mogu da imam dom kao normalni ljudi? Zassto moram da zzivim u staji? Druge porodice nisu kao ova porodica. Zassto ne mogu da imam porodicu kao drugi? Zassto ne mogu da imam divnu porodicu kao drugi? Zassto mi ne odgovaras umesto sto chutis? Zassto ne razgovarass samnom umesto ssto uvek ustaness i odess? Zassto mi niuccemu ne pomazzess? Zassto mi ne pomogness?" Gospodin CCudak nije nissta govorio. Samo je ustao i izassao iz kuche, seo u auto i odvezao se negde. ,,Pravim ravioli za vecceru. Nemoj da idess. Napravila sam ravioli. Kupila sam ravioli. Bice ti zzao kad me visse ne bude!" Gospodin CCudak je sedeo u baru, pio ssampanjac, pussio cigarete i zzvakao Valijum. Kad su mu rekli da zatvaraju jedva je mogao da stoji na nogama. Ali nije se brinuo da vozi kuci i da zaspi za volanom zato ssto je imao teoriju da je auto znao put do kuche i da sam mozze da se odveze. Kad je stigao kuchi, gospodja CCudak je ccvrsto spavala. Toliko je bila navikla da on dolazi u krevet usred nochi da se nikad nije ni budila. Ujutro je uspeo da se izvucce iz kuche a da je ne probudi, i da se odveze u fabriku ssessira zato ssto je tamo morao da se sretne s ocem rano ujutro. Kad je stigao, deda CCudak bio je u jednom od svojih raspolozzenja. ,,Trebao si da budess ovde pre deset minuta. CCekao sam te deset minuta. Kada chess naucciti da je vreme novac. Vreme je novac". Gospodin CCudak je bio nervozan ccim je njegov otac otvorio gubicu, i prsti su pocceli da mu se tresu. Pa je progutao jedan Valijum. ,,Nisi podmazao massine sinoch. Rekao sam ti da podmazzess massine. Sinoch sam lepo rekao, `Ove italijanske massine su vredni objekti'. SSta sam sinoch rekao? Rekao sam, `Vredni objekti'. Rekao sam, `Occisti massine. Podmazzi italijanske massine. Svake nochi. Brini se o njima kao o deci. Treba im pazznje. Puno mi znacce.' SSta sam sinoch rekao? `Vredni objekti. Italijanske massine. Podmazzi ih. Oni su deca.' SSta si ti uradio? SSta sam ja rekao? `Puno mi znacce'. Mi smo jedina fabrika u Lidltonu sa italijanskim massinama. Pa ih podmazujemo. Idijote! Podmazzi i occisti italijanske massine. Svake nochi. Podmazzi i occisti italijanske massine. Podmazzi i occisti italijanske massine. Podmazzi i occisti italijanske massine. Zassto nisi? - Zato ssto si idijot! Zassto mi ovo radiss, Bozze? Zassto si mi dao idijota za sina?" Gospodin CCudak nije nissta rekao. Samo je izassao iz fabrike. Seo u kola i odvezao se kuci. ,,Vrachaj se! Da si se odmah vratio!' Kad je stigao kuchi gospodja CCudak je bila u kupatilu. Stajao je pored staklenog stola na kome su bili plava keramiccka vaza i mermerna pepeljara. Dugo vremena gospodja CCudak nije nissta govorila, a kada je progovorila bilo je to tihim glasichem. ,,U rerni su pokvareni ravioli. Previsse pokvareni da se podgrevaju. Bolje da ih baciss. Odlazim. Ne znam gde. Tako da neches mochi da mi pissess. Ili da me zovess. Ali idem negde. Odlazim. Bezzim. Isuse, kakva je ovo hrana za ptice na podu u kupatilu". ,,Uchuti visse!" Gospodin CCudak je uzeo mermernu pepeljaru i udario gospodju CCudak i nastavio da je udara i ponovo i svaki put kad bi je udario, rekao bi, ,,Uchuti! Uchuti! Uchuti! Uchuti! Celog zzivota sam radio ssta sam hteo. Ako mi ti nisi nessto prigovarala, onda je to bila moja majka. Prigovaraj! Prigovaraj! Nikad nisi prestala da mi prigovarass. Nissta ne mogu da uradim kako treba. Uvek ti nessto smeta. Uvek nessto morass da mi nadjess. Nikad nisam hteo da radim u fabrici. Hteo sam da radim na farmi. Ali me je otac neprestano napadao. `Radi u fabrici. Bolje su pare u fabrici'. Hteo sam da mu kazzem, `Jebem ti pare. Nechu pare'. Otkad sam se rodio. Niko me nije hteo. Roditelji me nisu hteli. Znas ssta mi je majka govorila? Povukla me na stranu kad mi je bilo petnaest godina i rekla, `Moram biti iskrena s tobom. Na savesti mi je otkad si se rodio. Nismo hteli decu. Nismo te zzeleli'. Znass ssta je onda rekla? Rekla je, `Sad mi je laksse kad sam ti to rekla'. Oni me nisu hteli, a ni ti me nisi htela. Kad si me ikad htela? Kada? Nisi me htela. Priznaj! Priznaj! Hochu nekog ko me hoche. Nisam idijot". I otrccao je niz stepenice i onda napolje. Ljudi koji su ccistili djubre zvali su policiju zato ssto je bio neki ccovek u bassti jedne od kuca obliven krvlju po svom radnom odelu. Stiven je izassao iz sobe, u kupatilo i pogledao je svoju majku koja je bila zguzzvana uz kadu i uzdahnuo, ,,Uvek izgleda tako nesrecna. CCak i kad nema niccega zbog ccega da se bude nesrechan". I zatvorio je vrata i otissao u svoju spavachu sobu i stavio ploccu na gramofon i pocceo da peva. I mislio je, ,,Glas mi postaje sve bolji i bolji". I pevao je. Glasnije nego ssto je ikad pevao. Toliko glasno da nije ccuo policijske sirene. I nije ccuo hitnu pomoch. I nije ccuo novinare. CCak ni njih nije ccuo. ,,Sa mojom velikom belom kragnom I sa mojim visokim potpeticama I sa kosom naslaganom visoko na glavi, Otissao sam da prodangubim jedan sat u trolejbusu I usput izgubio srce. Sa ovom svetlo braon derbi kapom . . ."