Danas se ccesto navodi Valerijeva (Valery) dilema: ,,Da li che Evropa postati ono ssto zaista jeste, to jest mozak azijskog kontinenta ili che ostati ono ssto jeste, to jest dragoceni deo zemaljskog univerzuma, biser zemljine kugle, mozak praznog tela?" U ovoj definiciji ostavljam po strani sve ono ssto se odnosi na buduchnost o kojoj ne znamo nissta. Ostavljam, takodje, po strani samu formu dileme. Trecha iskljucivost je princip razuma kojeg postojecha stvarnost gotovo nikad ne uzima u obzir, na naccin na koji g. Gerin (Guerin) uzima u obzir zakon - zaobilazechi ga. Ja se zadrzavam samo na onome ssto je u sadassnjosti, onome ssto se odnosi na biche i fenomen Evrope. Da li se Evropa tokom istorije ponassala kao mozak azijskog kontinenta? Mozzda tokom invazije Mongola, epizodno, i to je sve. Specificcnost severne obale Mediterana je za nju predstavljala mnogo visse nego azijatski mozak (sem ako, kao francuski nacionalisti, ne kazzemo da Azija poccinje na Rajni a Afrika na Pirinejima). Jedna drzzava se definisse pukom realnosschu prirodne geografije. Kad kazzemo ,,Engleska je ostrvo" - pravo znaccenje ovog iskaza je sledeche: engleska realnost se upravlja prema naccnu ostrvskog zzivota. Definisati Evropu znacci u pravom smislu recci pokazati u ccemu se sastoji naccin evropskog zzivota. Ovde ne predlazem takvu definiciju. Ja chu istraziti i ukazati na nekoliko elemenata, oznacciti nekoliko specificcnosti evropskog naccina zzivota - ukoliko se on razlikuje od drugih nacina zzivota - ccija celina i sklad tvore civilizovano ccoveccanstvo. CCovek izvan je kvalifikovaniji od stanovnika neke drzzave da ukazze na specificcnosti odredjene drzzave. Za Tagoru (Tagore), Evropa je deo ccoveccanstva koje zzivi u pojmu nacije. Tagora naciju naziva monstrumom ogrezlim u krvi, a Lamartin (Lamartine), koga Zzil Lemetr (Jules Lemaitre) naziva nassiv velikim arijskim pesnikom, gledao je na naciju kao na visokoparnu recc kojom se izrazzava varvarstvo. On, s druge strane, nacionalizmom naziva jednu formu politiccko-religioznog duha, naccin intelektualnog zzivota koji obogtvoruje naciju. Ostavimo, za sada, po strani ovakve zapaljive stavove; taccno je da naccin evropskog zzivota sadrzzi pojam nacije, kao ssto je naccin drevnog zzivota sadrzavao pojam grada, kao ssto je naccin istoccnjacckog zzivota sadrzavao pojam carstva. Recc nacija nije podesna za taccnu definiciju, i u odgovoru na ovo pitanje trebalo bi utrositi stranice i stranice papira. Ssta je nacija? Francuz, Englez, Nemac ili Italijan bili bi, bez sumnje, zbunjeni u trazzenju argumenata da dokazzu kako je njihova nacija jedina koja zasluzzuje takvo ime. Argument Francuza bio bi da je nacija naccin zzivota proistekao iz francuske revolucije, tumaccen u Francuskoj i Evropi na osnovu dogadjaja iz revolucije, koji kao okvir ili postult sadrzi principe revolucije. Ccitava jedna oratorska literatura oformljena je oko ovog mita vesstacki umetnutog u vreme i prostor. Evropi i Francuskoj ne manjkaju mitovi drugacciji od ovoga ili, pak, opreccni njemu kako bi se objasnilo postojanje ili poreklo nacije, to jest ljudske zajednice zasnovane na tradicionalnoj volji, i ccesto izrazavaju celinu zzivljenja, do maksimuma realizujuchi egalitarizam, a sve manje drzzechi do religijskih razlika. Ovo ne znacci da su ideja Evrope i ideja nacije koegzistentne. Evropa nije uvek predstavljala ovakve nacionalne pojmove, ali ih je predstavljala nepotpuno, ona ih je razvijala pojassnjavanjem i naglassavanjem. Ccovek se manje odredjuje prirodom koju poseduje, a visse time sto tezzi da dobije i odrzi jednom stecceno. Druga specificcnost evropskog naccina zzivota: uzajamno komplementarne nacije, to jest Drusshtvo naroda. Drustvo naroda nije bilo preneto u Zzenevu u koferu predsednika Vilsona (Wilson), kao sto ni kedar nije bio prenet u Liban sa Isusovim pokrivkom. Od XVI veka bar, naccin evropskog zzivota iako nikad ne realizuje jedan tip savrssene ravnotezze drzzava ili nacija, oscilira oko ove ravnotezze, kako bi je prihvatio u svoj njenoj tezzini. Evropljanin nazvan tim imenom ne zzivi u jednoj naciji, vec u poretku nacija. Evropski kraljevi takodje realizuju maksimum nacionalizma, mada je njihov privatni zzivot vezan za zzivot njihovih drzzava, posto njihov privatni zzivot postaje zzivot drzzave i maksimum internacionalizma, i pored toga ssto se oni malo zzene i udaju u svojoj naciji (propisi kakvi su u Rumuniji to im i formalno zabranjuju), i ssto su vechina njihovih rodjaka po krvi strani vladari. Razliccitost jezika i kultura vezana je za biche Evrope, ne kao smetnja napretku, vech kao sredstvo napretka. Evropska kultura je od renesanse kultura drusstva naroda, naccin evropskog zzivota naccin otvorenog koji implicira pluralizam, ne samo egzistencije vech dobroccinstva i pravde. Pluralizam razressava duh upravljaca u monizam, dok dualizam obiccno nudi prikladnu poziciju kako bi se, u isto vreme, pod prismotrom drzzali polozzaj ccoveka i nuzznost duha. Sa izvesne taccke gledissta, naccin evropskog zzivota mogao bi se nazvati naccinom dualisticckog zzivota. Dualizam kojeg ima u svakoj naciji tessko je ostvariva sinteza severa i centra: sspanska drama ponovnog osvajanja, stara severna Francuska i Atlantik, provansalska Francuska i Mediteran, _Drang nacc Osten_ Nemaca, vekovni dijalog Rusije i Vizantije. Dualizma takodje ima i u Evropi. Evropa je sistem s dve strane, dva komplementarna i suprotstavljena sveta; naccin evropskog zzivota sagledan od sopstvenog duha svake nacije nastoji da povezze moreuz, keltsko-germansko more i grccko-latinsko more. Postoji dualizam pomorskog naccina zzivota i kontinentalnog naccina zzivota. U svim epohama od srednjeg veka, male drzzave prekomerno uzdizzu svoju silu i moc zato ssto postaju sredissta evropskog pomorskog zzivota: Venecija, Holandija, Engleska. Kljuccna pitanja zzivota i smrti stoje pred nacijom kad se suocce kontinentalni naccin zzivota i pomorski naccin zzivota; za Sspaniju i Francuski, centralna carstva, ,,veliki rat" mora biti rat protiv Engleske. Evropska nacija je nacija koja zzivi ne samo dvostruki zzivot - zemaljski i pomorski - vech trostruki zzivot: zemaljski, pomorski i prekomorski koji podrazumeva kolonije. Postojanje kolonija (tako razliccitih od grcckih), eto, izvornog obelezzja evropske nacije, evropskog nacina zivota. Ovim trima dimenzijama od pre nekoliko godina pridruzzila se i ccetvrta: vazdussna dimenzija. Trece, Evropa se, kao nekad Grccka, mozze nazvati zemljom politiccne intervencije. Jer u Evropi prostora i vremena, u slozzenosti zzivota, sve politiccke forme imaju svoju ulogu i svojim razliccitostima obogachuju isto koliko i umetniccke forme. Medjutim, ove politiccke forme imaju zajedniccku crtu, osnovu koja je usstela da bude civilizacija kvantiteta, ulazak najvecheg mogucheg broja ljudi u javni zzivot, prosperitet, blagostanje, dostojanstvo, to jest demokratiju. Naccin evropskog zzivota je demokratski, to jest, izrazzava se u stalnom povechavanju njegovog demokratskog karaktera. Pakt Drusstva naroda ne podrazumeva samo ime i prava odredjene nacije, nego drzzave ccija vlada predstavlja minimum (pokatkad ccak najobiccniji - kakav je sluccaj sa Kinom) demokratije. Evropa u XIX veku, istovremeno sa vrtoglavim preuzimanjem demokratskog naccina zzivota, iznedruje i usvaja kapitalisticcku ekonomiju. Kapitalisticcki sistem nema svoj analogon u istoriji, i mi danas ne vidimo visse moguchnost da on podrzzi beskrajan ljudski progres, ne vidimo moguchnost da ovaj ljudski napredak mozze sa njim nastati. Ne manje je paradoksalna razlika izmedju uobiccajenog i nuzznog naccina na koji Evropljanin dozzivljava kapitalisticcki polozzaj, kao i neobiccne tesskoche kad pokussava da promisslja kapitalizam. Medjutim, mozzda se ovo da objasniti. Kapitalizam predstavlja beskrajan primat vrednosti uticaja i, possto fiziccki zzivot predstavlja pokret, onda i nassa misao ne promisslja promenu i uticaj koji ih onemoguchava i razara ccinechi od njih dve staticcke forme. Kad Lojd Dzzordzz (Lloyd George) poruccuje Englezima: ,,Vratichemo dzzep Nemaccke", kad M. Bora (M. Borah) kazze Amerikancima s Istoka: ,,Ovi prokleti Evropljani passche travu", kad M. Kloc (M. Klotz) i M. Renodel (M. Renaudel) kazzu Francuzima: ,,Uzechemo novac odande gde ga ima", to jest po jednima, iz kovccega Nemaca gde che ga trazziti vojnici, po drugima iz kovccega Francuza odakle che ga uzeti poreznici i zzandari, onda ovi ljudi jednako veruju ili nastoje da veruju da se novac negde nalazi kao u doba Luja XIV, dok mi zzivimo u kapitalisticckom rezzimu u kojem novac nastaje i gde bogatsvo, uticaj, sadrzze manje pokret kapitala a visse kapital pokreta. Kapital pokreta, to bi, uostalom, mogla da bude definicija zzivog bicha, biljke koja stvara ovaj pokret i zzivotinje koja je jede. Nacin kapitalisticckog zzivota izgleda zajedniccki opsstoj dinamici vrednosti pokreta - koji preovladava u Evropi - ccudesno obelezzavajuci njen naccin zivota - crpechi ga niotkud. Sa ovom cetvrtom karakteristikom povezana je i peta: primat tehnike. CCovek Evrope se predstavlja kao ccovek jednog drugaccijeg nacina zzivota, kao posednik i pronalazacc tehnike. ,,Jedna nacija", kazze Tagore, ,,u smislu ekonomskog i politicckog ujedinjenja jednog naroda je ovaj lik u koji se oblacchi ccitava jedna populacija usmerene prema nekom mehanicckom cilju". Unutrassnjost, dakako, nije nase missljenje i nasse evropske nacije imaju u sebi izvesnu mistiku sa kjom veruju da prevazilaze ovaj mehanizam kojeg smatraju sredstvom a ne ciljem. U svemu ovome oni predstavljaju izvan, i svi pojedinaccno i svi zajedno, oblacce se u ovaj mehaniccki lik. Upotreba mehanizma i kruzzenja uticaja, kapitalizam i tehnika, drzze se, uostalom, kao dva korelativna aspekta jednog istog naccina zzivota. Drugim reccima, u naccinu evropskoh naccina zzivota mogu se uocciti koegzistencija, podudarnost i ravnotezza - koncentracija tri energije: koncentracija mehaniccke energije u formi massina, prvenstveno massina-snage, koje se primenjuju od kraja XVIII veka, pre svega massina-orudja, inventivni duh Evrope; koncentracija ljudske energije u formi fabrike; koncentracija socijalne energije, to jest, ljudske energije i zemaljske energije, ili uticaja u formi anonimnog drusstva i velikih banaka. Ova tehnika i koncentracija energije moguchne su jedino zato ssto je evropski duh jasno usavrssio smisao obrazovanja, najpre grcckih topografa. Na sva ova pitanja koja trazze odgovore musliman odgovara: ,,Allah aalam!" ,,Bog to najbolje zna!" Evropljanin je, medjutim, mehanizmom jasnoche naccinio od svog intelektualnog sveta matematike materijalni svet tehnike, politiccki svet savremene administracije. U zzivotu Istoka jasnocha se predstavlja pomochu dva reda fenomena: astronomskim fenomenom, to jest kretanjem zvezda, i evropskim fenomenom, na primer redom vozznje okaccenim na vozu u pokretu. Ove osobenosti evropskog naccina zzivota ticcu se dovde samo reda prostora, organizacije prostora. Tu je i ssesta koja odgovara poretku vremena, organizaciji vremena. Ili taccnije, organizaciji sechanja. Evropa ne predstavlja samo kapital i koncentraciju energije, vech kapital i koncentraciju sechanja; Evropa zemlja fabrika ali i zemlja biblioteka i muzeja. Muslimani prave razliku izmedju naroda koji ccita verske knjige i neznabozzaca koji ih ne ccitaju. Za Evopljanina vreme postoji, ono je ispunjeno i naseljeno bichima kao ssto nekad priroda bejasse za Grke. Pronalasci otkriveni u XIX veku, u vremenu, organizacija ccovekove istorije, obiccaji u nassoj kulturi, u nassem savremenom bichu, rezultat su istorije stvarane visse hiljada godina, koju mi danas pokussavamo da ozzivimo; znaccenje vezano za zakone, obiccaje i zelje, u svom konzreviranju prosslosti, dok se druga strana ove prosslosti ostavlja po strani i napussta ritam sve brzzih i brzzih promena i pronalazaka; sve to trajanju Evrope daje obelezzje za koje drugi tipovi civilizacije jedva da nude primer. Primetiche se, bez sumnje, da se evropski naccin zzivota mora ssvatiti u dosta ssirokom smislu koji obuhvata i Ameriku, Evropljaninn deli sa Amerikancem vechinu ovih karakteristika. Netaccno bi bilo rechi da je to zato ssto su Evropljani dossli iz Evrope u Ameriku, jer se pokatkad manifestuje i suprotan proces. Ako nam Amerika s takve taccke gledissta organizacije sechanja izgleda kao podevropa, ona nam, naprotiv, s taccke gledissta massinizma izgleda kao nadevropa, i s taccke gledissta demokratije takodje (prisetimo se Tokvilovih - Tocqueville - putovanja). Postoji jedan pravi amerikanizam kojeg bi bilo zanimljivo uporediti sa evropeizmom, medjutim, _elan vital_ u Ameriku dolazi iz Evrope kao njegov jezik; jer za savremenog Amerikanca, sa severa i juga, njegova parcela nepresussne zemlje, ona koju poseduje Islandjanin ili Litvanac, njegov je jezik. Jezik nam licci dussu jednog naroda ali on pripada upravo Americi, da vidimo koliko, uz beskrajnu plasticcnost ljudske prirode, jedan narod, narodi, mogu oblikovati dussu neke druge stvari koja nije jezik - sa njim rodjen i konsupstancijalan. Evropljanin je uvek Amerikanac za nekoga - u ovom sluccaju - Istoccnjaka. Svaki narod je stvorio svoje vrednosti koje su za nnjega najbolje, on je drugima pozajmio te vrednosti koje njemu odgovaraju. Izgleda, nna koncu, da svet zzivi i da joss dugo mora zziveti evropske vrednosti, osim mozzda jedne - kapital-religije. Pogledajmo najstarije, najkonstantnije fenomene Evrope: ona privlacci i stvara samo religije kratkoga daha, ograniccenog trajanja, lokalna carstva. Religije univerzalne snage, religije koje su u svetu dusse, i onda kad je Evropa u XIX veku bila materijalni sistem planete, one su dossle iz nekih delova Azije i prostirale su se od Judeje do Ganga - budizam, hrisschanstvo, islam. Univerzalna religija se izvorno javlja u svojoj klici indo- semitskog dvojstva odakle je Evropa iskljucena. Jedina univerzalna vrednost za koju se Evropa pokazala nemochnom da je stvori, jeste uzajamni odnos - bitan za svakog ccoveka - sa bozzanstvom. Da li je ova stara ccinjenica aktuelna i konstantna? Verovatno. Bilo bi zanimljivo, u vezi sa religijskim formulama, proucciti sasvim evropski sadrzaj, duh koji dosta drzzi do evrpskog, na primer pozitivisticcke religije ccoveccanstva, antisemitsko i ateisticcko pseudo katoliccanstvo Morasa (Maurass), odinizam nemacckih rasista; religiozni duhovi ih drzze za vassarske fenomene. Reccju, hrisschanstvo je imalo funkciju evropske religije; ono ju je negovalo u meri u kojoj se sada nalazi duh Evrope. Bilo kakvo razdvajanje termina Evrope i hrisschanstva, ccitav pokret missljenja koji ih medjusobno suprotstavlja, paradoksalno je i privremeno. Neminovno je, najposle, da ovakva Evropa koju sam pokussao da ocrtam u nekoliko njenih karakteristika, barem spoljassnjih, ova nacionalna, internacionalna, demokratska, kapitalisticcka, tehniccka, istorijska, takodje, na naccin neke univerzalne religije, ne izluccuje jednu vrstu prostog monizma kadrog da stvori nekakav progres kakav je danas postignut kod crnaca Afrike: socijalnim materijalizmom - poteklim od Marksa (Marx) - dvojakim ,,filozofskim" materijalizmom na Hekelov (Haeckel) naccin.
Biografska belesska
ALBER TIBODE (Albert Thibaudet, 1874-1936) Knjizzevni kriticcar, esejist i istoriccar knjizevnosti. Filozof po formaciji. Pretrpeo je snazzan uticaj Bergsonovih ideja, kao i drugih antropolosskih disciplina, od psihologije do lingvistike. Delo posmatra ne kao sliku stvarnog, vec kao neponovljiv ccin stvaralacckog oblikovanja moguchnog. Glavna dela: _Poezija Stefana Malarmea_; _Bergsonizam_; _CCitalac romana_; _Pol Valeri_; _Gistav Flober_; _Stendal_; _Republika profesora_. Tekst preveden iz: _Antologie des Essayistes Francais contemporains_, Editions KRA 56, Paris, 1929. Preveo Tomislav Gavrich.
Sledece nedelje: Karl Poper, ,,Sudar kultura"