Mecka je divlja zivotinja, Ona je mnogo veca nego ugojena svinja, Ona zivi duboko u nekoj gori, Ali ponekad i u ravnicu da sidje voli. Mecka ima sape kao da su od gvozdene smese, Ona je u stanju njima drenjine da trese. Ja znam coveka koga je napala mecka s ledja, I tom prilikom ona mu je pojela usi i pola vedja, Covek je uspeo da je na zemlju obori, Odmah je uzviknuo: Grdosijo, ko te toliku stvori! Lovci vrlo tesko odstrele mecku, Jer ona bezi cim cuje lovacku zvecku. Mecka se hrani mesom i drenjinama, Kad toga nema, onda i kupinama, Kada je gladna ona po noci u tor ulece, U stanju je po mraku da zrtvu da nadje bez sijalice i svece, Tada mecka u toru napravi pustos pravu, Pokolje svu stoku i iznese je na zelenu travu. Mecka je u stanju da pojede celo tele, Istina je to, jer tako stariji ljudi vele, Tri lovca u zabranu cika Petka, Ubili su jednu mecku sa cetiri metka. Bila je teska skoro dvesto kila, Bila je gladna, niti je jela, niti je vode pila.