Posto sam pretrpeo dobronamernu, drugarsku i opravdanu kritiku da sam se 'uobrazio' od kada sam posto 'zverka' na QWESTu, sada saljem jedan od bisera Radosavove poezije.
Srna je najlepsa zivotinja u sumi, Ona, samo sto ne govori i glumi. Nju niko ne sme da juri, niti da ubije, Ko to cini, zasluzi teske robije. Srna je mirna ali se plasi coveka, Tako je to kod nje usadjeno od pamtiveka. Kada dodje zima i napadaju veliki snegovi, Tada srni da zivi ostanu samo pitomi bregovi. Lovci donose srnama raznu hranu, Oni im sve to ostavljaju u nekom zabranu. Srne odmah dodju da tu hranu jedu, One sve to cine u najvecem redu. Cim se najedu, one traze malo vode, Da bi nasla vode, ona dole, daleko ode. Srna je lepa kao neki ukras, Lepsa je nego psenicni klas, Njeno dete zove se lane, Ono je lepo kao suncan dan kada svane, Njega srna cuva da ga ne uhvati mecka ili vuk, Zato ga majka uvek vuce uz svoj skut. Bice jos ove nedelje, obecavam. Pozdravljeni Rasko