Putovala si putevima snova, jurila vetrove svojih zelja, Namestala osmeh koketno i prodavala, ali i davala nade. Hej, ko osim Boga i srca tvoga danas znade, Koliko od saputnika tvojih, bejase pravih prijatelja? Gde su dani, meseci, gde godine zivota jesu, S kojim se razbise valom, na kojem kamenjaru? Mi nismo vise od pene, Bogu hvala na daru. Sutra je vazno samo, a sva ona jucer gde su? Jureci za onim cega nema i nikad ga ne mozes stici vreme potrosi u snu a snove ne dosanja. Ni miris ne osta vise od onih milovanja, A cas se primice lagano, gore se mora ici!