YuQwest Pisanije
VIZANTOR: MORA NA MESECU
Za fer upotrebu
..Prilike na Zemlji nisu nis"ta stras"nije nego pre deset
godina. Rat i mir i dalje po c"udnim pravilima hazarda i
nerazumlja izmenjuju svoja mesta. Prilike na Jupiteru su se
oc"ekivano izmenile, stare vetrove su zamenili apokaliptic"ni
vulkani.
Plavokosa Zemljanka me ispred jednog od svetih mesta c"vrsto
drz"i za ruku. Doga|a se nes"to nepojmljivo, gledamo fotografije
sa onu drugu stranu pakla. Same sebe gurajuc'i u najvec'u moguc'u
propast i smrt, Zemljani su dopustili virusu kolere da se
razmnoz"i do neoc"ekivanih mera. Verujuc'i neprekidno da sam
Zemljanin, devojka se svija oko mene molec'i me da ostavim koji
franak za muc"enike. Ispisujem c"ek sa tri nule iza jedinice i
glumec'i francusku zabrinutost, svaki narod ima svoju vrstu
hipokrizije, spus"tam ga u za to posebno pripremljenu kutiju.
Neobjas"njivo srec'na, Zemljanka me ljubi izraz"avajuc'i nadu da
c'emo jednog dana i nas dvoje iz predostroz"nosti da
proanaliziramo krv. "Ja nemam krvi, - izgovaram istinu
izuzetno glasno - ne mogu dakle ni da je analiziram." Ne
sumnjajuc'i ni u s"ta, plavokosa devojka se ponovo svija oko
mene prelazec'i usnama preko mog vrata. C"ujem kako joj se misli
koncentris"u na tri nule iza jedinice, razaznajem procenu mog
preostalog bogatstva.
Posle mnogo godina c"ekanja, dopus"teno mi je da svu paz"nju
istraz"ivac"a usredsredim na knjiz"evni osec'aj ops"te harmonije.
Gde god sam se nas"ao, svuda je postojala neobic"na podvrsta
potpuno nepotrebnih arhivara nepostojec'eg i nemoguc'eg. Svaka
civilizacija poseduje svoje psiholos"ko odre|enje pomenutog
skupa jedinki. Zemljani ih nazivaju knjiz"evnicima, te se ovde
koristim njihovim najops"tijim terminom. Postoje jos" pesnici,
pisci, dramski pisci, dramaturzi, scenaristi i slic"no.
Zemljanka o kojoj ovde izves"tavam se samo nekoliko dana posle
mog perioda prilago|avanja izrazila polutihim francuskim:
"Mislim da sam se zaljubila u tebe." Shvatio sam da c'e moj
istraz"ivac"ki napor obilovati mnogim nepredvi|enim doga|ajima.
Nisam verovao pripadnicima nekih drugih klanova kada su
govorili da su Zemljani nepredvidljivi, poludivlji i sa
velikom koncentracijom z"ivotne energije na svaku vrstu
osec'anja. Ljubav nije iskljuc"ivo vezana za parenje i uzgajanje
potomaka, s"to sam kao pripadnik istraz"ivac"kog klana najtez"e
uspeo da prihvatim.
..Kako se ne bih mnogo razlikovao od sredine, Pripremna
laboratorija mi je dodelila oznaku 'Dr Georges Le Milan'.
Pric"u koju su konstruisali panlogic"kom hipnozom mog buduc'eg
okrz"enja bi potpisao sa zadovoljstvom svaki zemaljski pisac.
Katkada, c"eznuc'i za planetom mog detinjstva, sumnjam i u
verodostojnost ljubavi Zemljanke pored mene. Postavio sam u
vis"e obrac'anja stras"no pitanje vrhovnicima istraz"ivac"kog
klana, no oni su uvek nas"li prave odgovore kojima bi odrekli i
najmanju moguc'nost manipulisanja tako beznac"ajnom stvari.
Pros"lost, uvek je pros"lost znac"ajnija od svake sadas"njosti.
Isidora Viala, Zemljanka koja me voli, pojavila se u prvim
trenucima moje ovdanje sadas"njosti, dakle van uticaja
pripremne laboratorije.
Prekratko na Zemlji, no vec' predugo sa Zemljanima. Isidora
sebe smes"ta u grupu scenarista. Kako sluc"ajnost poga|a tamo
gde najmanje oc"ekujemo, razumevam njenu pojavu kao jos" jednu
otez"avajuc'u okolnost mog novog posla. Govoriti o knjiz"evnom
osec'aju ops"te harmonije pored z"enke scenariste jednako je
prvim antigravitacionim zahvatima nas"ih dalekih predaka.
Izraz"avajuc'i se o zadacima koje sam dugo i z"eljno is"c"ekivao,
brzo sam prozvan filozofom umetnosti ili estetic"arem. "Z"orz", -
veselila se Isidora posle prve ljubavne noc'i - s"ta ti mislis" o
Benedetu Kroc"eu?" Mogao sam da mislim o samoosloba|ajuc'im
aktima Fjodora Mihajlovic"a Dostojevskog ili o megalomaniji
Viktora Igoa, izvesnog Kroc"ea nespretnjakovic'i iz Pripremne
nisu smatrali za shodno da zabelez"e. "Dobro, - slegnu ramenima
plavokosa 'inteligencia' - kako si doktorirao na c"udnoj
psihoanalitic"ko-biolos"koj temi, moz"da te pogres"no smes"tam u
filozofe umetnosti." Z"enke moje rodne planete najc"es"c'e nis"ta
ne govore posle prve ljubavne noc'i.
..Arhivarstvo nepostojec'eg i nemoguc'eg na Zemlji poc"esto
obuzme c"itav drz"avni aparat. Z"il Vernovo bavljenje Mesecom na
najozbiljniji moguc'i nac"in je uspelo pribliz"avanje harmoniji.
Ono s"to su uc"inili odabrani pripadnici americ"ke nacije c"ak u
s"est navrata, navodno spus"tanje na Mesec, nalikuje nas"oj
panlogic"koj hipnozi. Jednom c"vrsto utemeljena kao istorijski
akt, mitologija se razmnoz"ava brzinom mislec'ih moz"danih
impulsa.
Prijatelj Isidorin, pesnik Z"an Fremon uops"te ne sumnja u prvi
otisak ljudskog stopala 'tamo gore'. Ispijajuc'i zadnje
gutljajeve najboljeg francuskog vina, pokus"avam da mu
izgovorim tac"nu godinu c"ovekovog spus"tanja na Mesec. "Nis"ta
ti ne znas", - taps"e me po ramenu Z"an Fremon - godine 2002 c'e
vec' svi biti na Marsu." Shvatajuc'i moju pric"u kao igru
polupijanog muz"jaka, Isidora me pred Z"anom proglas"ava posranim
prorokom hiljadu druge generacije. "S"ta c'e se desiti, -
nastojim da budem francuski prirodan - s"ta se moz"e desiti
onoga trenutka kada Kinez bude shvatio koliko je Amerika
godine sa znakom 1969 bila daleko od Meseca?" Z"an odgovara na
moje pitanje vris"tanjem i udaranjem po stolu. "Kinez na
Mesecu, - postaje nekontrolisan i izgubljen - jednako je
utopiji komunizma." Manirom scenariste koji uspeva da
kontrolis"e sopstvene junake, Isidora svu svoju energiju
usmerava ka rec"enici pomirenja: "Laks"e je spustiti c"oveka na
Mesec nego totalitarizmom napraviti komunizam."
..Z"an je sasvim obic"an pripadnik arhivara nemoguc'eg i
nepostojec'eg, dakle jednako bezvredan kao i svi drugi pisci
ili pesnici. Posle nas"e slabo moderisane prepirke, stigao je
da razglasi posvuda kako Isidora ima za ljubavnika ludaka koji
inspiraciju podvodi pod rac"un kompleksne verovatnoc'e i u isto
vreme smatra americ"ko aluniranje 1969. potpuno neverovatnim,
odnosno zapadnjac"kom podvrstom nove mitologije.
Visokocivilizovana drus"tva moraju da posez"u za mitovima visoke
civilizovanosti. Pokus"avajuc'i da ubedim Isidoru u c"injenicu da
Z"anove pric"e ne mogu da naude mom doktorskom autoritetu,
pokazah joj Mesec u punoj fazi i postavih pitanje zna li
koliko je najbliz"i prirodni satelit visoko. "Hoc'es" da kaz"es", -
imala je naviku da na pitanja odgovara pitanjima - z"elis" li da
mi kaz"es" kako je tri stotine hiljada i kusur kilometara sasvim
dovoljno da se srus"i totalitaristic"ka utopija istoc"nog bloka?"
Moja se polemic"ka teza nije zasnivala na Isidorinom tipu
premisa, ali sam svejedno mogao da budem zadovoljan odgovorom.
Prema tumac"enjima vec'eg broja pripadnika istraz"ivac"kog klana,
ruskoj ideolos"koj igri sa mitologijom komunizma nije mogao da
se pridruz"i mit spus"tanja na Mesec. Nespojivost pustinje i
raja je bila osnovna podsvesna koc"nica krajnjeg opredeljivanja
za tip masovne iluzije. Vladajuc'oj eliti je vis"e odgovarao
Mars, na prvi pogled nalikujuc'i Sibiru, no u ondas"njim
okolnostima na put ka crvenoj planeti ne bi mogao niko da
poveruje. Sveden na svakodnevno prez"ivljavanje pustinjaka,
vec'ina sovjetskih gra|ana se podsvesno osetila sasvim blisko
sa novom zapadnom mitologijom austronautskog skakutanja po
Mesecu. Ono s"to nije uspela da izazove praksa kapitalizma,
postigao je direktan prenos iz jedne od dobro skrivanih
americ"kih vojnih baza.
..Ljudi koji neprekidno stoje pred ogledalom divec'i se
sopstvenoj savrs"enosti, ne postaju knjiz"evnici. Bezvrednost se
ra|a iz bezvrednosti pred svetom, c"ega je vec'ina pesnika i
pisaca unutras"nje svesna. Unutras"nje, zapisujem, jer svo
njihovo ispoljavanje ove svesnosti se svodi na pisanje poema,
romana, pric"a ili dramskih zapleta i raspleta. Vreme zatim,
kako vec'ina kaz"e, vreme odabira, razdvaja prave arhivare
nepostojec'eg i nemoguc'ih od onih krivih, prostih, kratkih, za
jednogeneracijsku upotrebu. Ko c'e se za sto godina jos" sec'ati
ili prepoznavati sopstvenu bezvrednost u skrabopisima Kloda
Bosoleja?
Izves"tac"i iz ovog vremena, dakle novinari, usredsre|ujuc'i svu
svoju paz"nju na otisak prvog c"ovekovog stpala na Mesecu, kaz"u
da c'e isti trag biti jednak samom sebi i za milion godina.
Fizic"ki gledano, hiperbola je prilic"no uspela. Milion godina
je toliko daleko od godine u kojoj zapoc"injem moje
istraz"ivanje na Zemlji, milion krugova oko Sunca, da su sve
promene moguc'e, c"ak i isc"eznuc'e trenutno nepostojec'eg traga
ljudskog stopala.
Bilo mi je potrebno deset godina da doputujem do Sunc"evog
sistema. Na periferiji Galaksije, ovaj je sistem poc"esto bivao
zaboravljan. Deset godina sam pratio sve moguc'e i nemoguc'e
avanture ljudskog duha. Nis"ta me nije toliko uzbudilo kao zov
ljudske savesti. Dobar znak, rec"e mi jedan od vrhovnika
istraz"ivac"kog klana, c"ini se da C"ovek jos" moz"e da rac"una na
galaktic"ki klub civilizovanih. Zov ljudske savesti nije nis"ta
drugo do igrani film jednog od filmske vrste arhivara
nemoguc'eg i nepostojec'eg. Rez"iser, tako ih ovde zovu,
saops"tava svojim delom da je americ"ko osvajanje Meseca dobro
uigrana vojnic"ka predstava.
Film navodim kao tipic"nu ilustraciju uzroka nastajanja i
postojanja arhivara nemoguc'eg i nepostojec'eg. Izigrana istina
dobija oblike bezvrednosti kao jedino moguc'i nac"in dosezanja
harmonije. Nije tako samo na Zemlji, vec' na svim planetama na
kojima sam prouc"avao isti tip arhivara. Izigranu lic"nu istinu
pokus"avaju da preobraze u ops"tu mnogovrsnim tehnikama
izmis"ljanja. Manjina uspeva, c"ak z"ivi od plodova svog sramnog
arhivarskog rada. Jedan deo je podloz"an tako zvanom
mecenastvu, o c"emu u mojoj frazeolos"koj studiji nepostojec'ih
ili utopijskih svetova.
..Isidora Viala pripada filmu, odnosno ne bi mogla da postoji
bez ove odrednice. Scenario sam po sebi je najrudimentarniji
nosilac ideja transponovanih kroz scene i prostore akcija
stvari ili bic'a. Scenario je polazis"te ideja koje se kroz rad
glumaca stavljaju na probu. Ops"ta harmonija nije u scenariju,
nego u rez"iserovom razumevanju i odelotvorenju mentalnih slika
scenaropisca. Ako roman razumemo kao krajnje zatvorenu celinu
nepostojec'eg i nemoguc'eg, scenario je krajnje otvorena celina
istog.
"Jednog c'u dana, - ispijala je Isidora novu dozu Skoc"a - sutra
ili malo sutra, jednom c'u i sama uspeti da napis"em roman.
Nikakav mi rez"iser onda nis"ta nec'e moc'i!" Ako je u periodu
antic"ke Grc"ke drama (kao tragedija ili komedija) bila
vrhovnica z"anrova, roman je u poslednjih dve stotine godina
glavni ispit svih arhivara nepostojec'eg i nemoguc'eg. Osim u
nekim totalitarnim drus"tvima, poezija je skoro potpuno
izgubila na znac"aju.
Pesnik Z"an Fremon je stigao da mi, moz"da i izmis"ljajuc'i,
ispripoveda kako je i sam u nekoliko navrata zapoc"injao
"rvac"ki mac"" sa jednom od moguc'ih formi romana. "Vidis"
gospodine Z"orz", - govorio je kao u zanosu - to ti je kao kada
isterujes" |avola iz tela. Meni je roman u telu, poezija u
srcu. Nedostaje mi ono malo usamljenosti da bih |avola mogao
da uhvatim za rogove. Previs"e je z"ena oko mene, previs"e se
sluz"e mojim telom radi nekih svojih zadovoljstava." Kako se
poezija vrlo slabo prodaje, Z"an z"ivi od rente jedne od svojih
ljubavnica. "Ljudi su se spustili odavno na Mesec, - pokus"avao
je da bude duhovit - samo ja nikako da se spustim na Zemlju.
Pet puta sam zapoc"injao i pedeset puta ostavljao. Moz"e li
c"ovek da prihvati takvu vrstu muke? Roman nije bilo s"ta. Oni
koji pis"u bilo s"ta, nemaju strah od vec"nosti."
'Milion godina' i 'strah od vec"nosti' se, izvesno je, dodiruju
u izraz"enoj konstanti ljudskog karaktera: savladavanju Smrti.
'Opstati' je glagol kojim se menjaju svi ostali glagoli svih
jezic"kih gramatika. C"ovek se nalazi, biolos"ki posmatrano,
skoro na vrhu svih ekolos"kih piramida. Psiha je ovu izvesnost
nadogradila mnogovrsnim kompenzacijama u vidu velikih ili
malih intelektualnih uz"itaka. Savladavajuc'i sve zemaljske
prostore, C"ovek je uspeo da sebe ubedi kako je - predator svih
predatora. Nije vis"e na Prirodi da menja C"oveka, nego je sada
C"ovekovo da preoblikuje Prirodu. "Problem ko koga menja je
laz"an, - pokus"ava Isidora da interpretira jednog od svojih
omiljenih filozofa - C"ovek ne moz"e da bude van Prirode. Ne
menja C"ovek Prirodu ni Priroda C"oveka, vec' Priroda koristi
jedan od svojih izdanaka, C"oveka, da bi menjala sebe samu,
nastavila svoj kreativni eksperiment. Opstanak pojedinca
umnogome zavisi kako c'e se postaviti prema drugim ljudima, jer
Priroda 'misli' o opstanku C"oveka." Pojedincu naravno nije
dovoljno da opstane c"itavo c"ovec"anstvo, on z"eli i sam da s"to
duz"e poz"ivi, s"to spremnije savlada Smrt. Kao predator svih
predatora, C"ovek je uspeo da ne umre tako s"to c'e biti pojeden
od neke z"ivotinje. Jedino s"to mu jos" preostaje, prema
tvrdnjama mnogih, jest da na|e put kako da ne bude pojeden,
tac"nije rec"eno - ubijen, od drugog c"oveka. Arhivari
nepostojec'eg i nemoguc'eg mogu da budu srec'ni u sopstvenoj
nesrec'i, 'kreativni eksperiment' Prirode se nastavlja.
..Ne delec'i dane od noc'i, katkada bih poslove is"c"itavanja
beznadez"nih dela zavrs"avao vrlo kasno, to jest tri ili c"etiri
sata posle ponoc'i. Zemaljskim merilima iskazano, moje spavanje
bi trajalo najvis"e tri sata na dan. Utros"iti deset godina na
put u ne bas" luksuznom svemirskom transporteru da bi se na
ciljnoj planeti prepustio lokalnim uz"ivanjima i spavanju preko
svake mere, bilo bi jednako svesno izraz"enoj z"elji za
destrukcijom matic"nog istraz"ivac"kog klana. Periferija
Galaksije je ostala nedostiz"na za mnoge planete centralnih
sistema, c"ime moj rad neizostavno dobija mnogo vis"e na
znac"aju.
Vezujuc'i se u poc"etku za pojedine ljude koji mogu da mi budu
od pomoc'i u upoznavanju z"ivih knjiz"evnika, nisam obrac'ao
paz"nju kako obrazlaz"em cilj mojih navodno novih studija
osec'anja ops"te harmonije. C"ini se da sam jednom ili dvojici
inventivnih Zemljana rekao previs"e ili premalo, s"to ih je
kasnijim sledom premis"ljanja dovelo do nivoa sumnji.
Drz"ec'i se mojih neveselih teza o knjiz"evnicima kao bezvrednoj
podvrsti arhivara nepostojec'eg i nemoguc'eg, pojavio se
neoc"ekivano i nenajavljeno oko tri i po posle ponoc'i Z"an
Dormeson. Spus"tajuc'i novine na moj radni sto, izrazio se
neobic"no pohvalno o mom radnom prostoru. "Tako ste sve c"udno
sredili, - bio je odre|en i pomalo zabrinut - kao da dolazite
sa nekog drugog sveta." Kako nisam bio u stanju da bilo s"ta
odgovorim, ponudio sam ga da sedne. "Pretpostavljao sam da
c"ovek vas"eg kalibra ne spava u ovo doba, - nasmes"i se krajnje
prijateljski - zato sam dos"ao da proverim jeste li u nekom
srodstvu sa Platonom." Za razliku od nepoznavanja Benedeta
Kroc"ea, o Platonu sam bio mnogo toga nauc"io.
Procenjujuc'i da sam prilic"no mla|i od njega, Z"an Dormeson je
dopustio sebi izuzetnu slobodu u izraz"avanju. Nazivajuc'i moju
tezu hrabrom, upozorio me da sa njom mogu sebi samo da stvorim
neprijatelje. "Kao mladom doktoru nauka, - posmatrao je jednu
od knjiga na mom stolu - c"injenica da sve knjiz"evnike iz samog
poc"etka smes"tate u krug bezvrednika uops"te ne odgovara.
Razumete li? Studijom koju c'ete sigurno objaviti, zatvarate
sebi vrata svih ovozemaljskih akademija nauka i umetnosti."
Opus"ten i istovremeno zbunjen, na|oh se u iskus"enju da mu
nes"to pos"ire progvorim o 'onozemaljskim' istraz"ivac"kim
klanovima i onome s"to c'e mi oni ponuditi za moj veliki rad.
Suzdrz"ah se, razumljivo, jer bi moja hrabrost 'mladog doktora
nauka' bila protumac"ena kao ludost.
Nikakvo pravilo istraz"ivac"kih klanova centralnih sistema ne
zabranjuje otkrivanje porekla, to jest sa kog planeta dolazimo
i na koji nac"in smo us"li u istraz"ivac"ku misiju. Svakom
pojedincu je ostavljeno da proceni hoc'e li mu takav jedan
nastup olaks"ati ili otez"ati posao na ciljnoj planeti van
centralnih sistema Galaksije.
"Nalazite li da i geniji, - Z"an Dormeson tri puta naglasi ovu
rec" - geniji poput Dostojevskog i Getea pripadaju istoj
podvrsti bezvrednika?" Htedoh da mu nabrojim par odistinskih
knjiz"evnih genija nekih dalekih planeta, no uzdrz"ah se ponovo
kako starog francuskog akademika ne bih plas"io los"om
zemaljskom nauc"nom fantastikom. "Smatrate li da je nas", - rec"
'nas"' naglasi c"ak pet puta - nas" Molijer zasluz"io da ga jedan
mladi doktor nauka z"eljan slave svrstava u rotoromanske
bandite?" Pre nego s"to sam bilo s"ta odgovorio, stigoh da se
prisetim znac"enja odrednice 'rotoroman'. "Cenim vas" rad, cenim
vas"u hrabrost, - ovde se Z"an Dormeson ponovo nasmes"i - zato
vas molim da se ne ponas"ate kao Srbi pred Dubrovnikom."
Naravno da sam bio obaves"ten o novim zemaljskim ratovima, ali
poslednju frazeolos"ku konstrukciju nisam odmah shvatio. "Ne
moz"ete odjednom sve da srus"ite i spalite, - akademik se ovde
ponas"ao molec'ivo - vreme besmislenih zanosa i revolucija je
odavno pros"lo." Izabiruc'i pomirljiv osmeh, ponudih Z"ana
Dormesona jednim od pic'a koje je pripremila Isidora za sluc"aj
da me neko iznenadi posetom. Zbunjen mojim slabim poznavanjem
vrsti i kvaliteta alkoholnih destilata, noc'ni posetilac se
zadovolji c"as"om obic"ne vode.
"Ispric"ac'u vam nes"to, - osec'ao sam kako groznic"avo priz"eljkuje
moj odgovor ispunjen najtez"im destruktivnim nabojem - znam da
c'ete razumeti. Na Mesecu postoje mnoga mora, ali ni u jednom
od njih nec'ete moc'i da se okupate. Da biste uz"ivali u lepotama
mesec"evih mora, morate sa Zemlje da ponesete podosta kiseonika
i vode. Astronauti koji su tamo bili kaz"u da jedino s"to je na
Mesecu lepo, to je pogled na nas"u plavu planetu. Valja, dakle,
znati razlikovati pravo od privodnog, vredno od bezvrednog."
Ne moguc'i da izdrz"im, nasmejah se bezobrazno i prilic"no drsko.
Z"an Dormeson pocrvene, zatim brzo usta i poc"e da s"eta po mojoj
radnoj sobi.
"S"ta je, - obrati mi se ponovo posle minut-dva s"etnje - s"ta
nije u redu?" Ne z"elec'i da se upus"tam u duge i isprazne
rasprave bez sigurnih rezultata, pokus"ao sam da ga podsetim
kako je svemir daleko kompleksniji i s"arolikiji od onoga s"to
trenutno ljudski um moz"e da dokuc"i. "Ne razumem gospodine
Z"ane, - vec' sam se radovao tipic"no francuskoj reakciji - ne
mogu da shvatim kako je intelektualac vas"eg kalibra i vas"e
starosti, dakle i vas"eg iskustva, mogao da podlegne americ"kim
astronautic"kim Apolo manipulacijama. Previs"e priz"eljkujete
svemir, c"ini se, da bi vas" razum mogao da posumnja u bilo
s"ta."
Z"an Dormeson mi se pribliz"i, stade licem u lice prema meni.
Osec'ao sam kako gnev iz njegovh oc"iju polako silazi prema
rukama, skoro video kako se ogromna kolic"ina energije sabira
na vrhovima prstiju. "C"ovek koji se usu|uje da knjiz"evnike i
knjiz"evnost nazove potpuno bezvrednim, - prvi deo rec"enice je
izgovorio nerazumljivo brzo - takav nikako ne moz"e da bude
spreman za ljudsku avanturu spus"tanja na Mesec!" Oc"igledno,
dalje nisam mogao. "Eh, gospodine Z"ane, - nastojao sam da kraj
moje rec"enice pomirenja deluje s"aljivo - da sam makar c"ovek."
..Posledice noc'nog susreta sa Z"anom Dormesonom sam osec'ao
mnogo tez"e nego raznih pric"arija koje je pronosio pesnik Z"an
Fremon. Desetak mojih zahteva za koris"c'enjem akademske
biblioteke i hiljadugodis"njeg arhiva su odbijeni bez ikakvih
obrazloz"enja. Ne mogavs"i nis"ta, zapravo z"elevs"i da ljudima
pri|em ljudski, posvetih se is"c'itavanju knjiz"ice Danijela
Bulanz"ea "Ruz"a i odsjaj" (La rose et le reflet). Isidora mi je
poklonila roman prilikom nas"eg trec'eg susreta.
Saglasno mom ritmu rada, roman sam mogao da proc"itam za
dvanaest sati, moz"da c"ak i manje. C"itao sam ga vis"e od osam
dana. Uops"te nije bilo vaz"no s"ta tamo pis"e, zanimalo me kako
se kod jednog knjiz"evnika gomilaju rec"enice, preplic'u znac"enja
rec"i, niz"u prostori i sabira vreme. Hteo sam da osetim koliko
ritam z"ivljenja i neizvesnost c"asa smrti usmeravaju misli ka
odabiru izvesnih konstrukcija u toku samog procesa pisanja.
Bezvrednost, ili niz"a vrednost, gres"ka u kodu, suprotstavljaju
svakodnevlje knjiz"evnika onome s"to ima da se dogodi na nivou
dela koje oblikuje. Ako se praznina jednom ispuni, izlec"enje
rastoc"i moguc'nost gledanja u sopstvenu bezvrenost, c"ini li
knjiz"evnik sve, ili makar sve, kako bi se vratio u prethodno
stanje? C"ini se da c"ini, jer ni na koji drugi nac"in nisam
mogao da protumac"im napade Z"ana Dormesona i njegove reakcije
na moje protivnapade.
Drz"ec'i se i dalje ljudskih parametara, potrudih se da preko
Isidorinih poznanika prona|em obitavalis"te Dormesonovo. Niko
mi nije savetovao susret sa njim, niko nije verovao da se
nasmejani akademik usudio da u tri i po posle ponoc'i pokuca na
moja vrata. Kako bih najzad dobio dozvolu za koris"tenje
akademske biblioteke, trebalo ga je posluz"iti onim s"to je
traz"io. Zavrs"avajuc'i period dugih meditacija uz knjigu
Bulanz"eovu, odluc"ih se da akademiku pruz"im mnogo vis"e: uputim
ga ka sopstvenoj novoj knjizi; istoj onoj koju nikako da
zapoc"ne da pis"e.
Kako ne bi bio ube|en da sanja, odabrah tri i po posle podne i
sasvim nenajavljeno, navodno sluc"ajno, u|oh u njegovo bogato
obitavalis"te. "Oh, gospodine Z"orz"e, - pozdravi me sa veseljem
pobednika - oc"ekivao sam vas mnogo ranije!" Na|osmo se brzo,
bez posebne z"urbe, u velikoj Dormesonovoj biblioteci. Nisam
mogao ni da slutim da c'u bilo kom Zemljaninu otkriti moj pravi
oblik i odistinsko poreklo me|u knjigama.
"Ovde opstajava, - osec'ao sam kako jos" jednom pokus"ava da me
poniz"avanjem moje lic"nosti izazove na intelektualni dvoboj u
kome sam trebao da izgubim - najvis"e ovde jedan bezvredni
akademik." Bez rec"i vis"ka ili rec"enice manjka, zapoc"eh moj
proces povratka u prirodno stanje, to jest oblik i osec'anja
mog matic"nog planeta. Ne razlikujemo se mnogo od Zemljana, no
posedujemo izvesne izrasline i obline koje mogu da s"okiraju.
Miris"emo prijatno, c"ini mi se da sam slic"an miris osetio sa
jedne od zemaljskih biljaka. Govor nam je na daleko niz"im
frekfencijama od zemaljskih. U stanju smo da se sporazumevamo
i putem misli, ali ni jedan od nas nije uspeo da slic"nu vrstu
komunikacije ostvari sa nekim Zemljaninom. Nismo ni 'nadljudi'
ni 'podljudi', Galaksija se nije mnogo bavila na nas"em
formiranju; nekoliko elemenata vis"ka ili manjka, nama je
ostavljeno da se brinemo hoc'emo li da prez"ivimo ili nec'emo.
"Mora na Mesecu i mora na Zemlji, - pruz"ih ruku izgubljenom
Z"anu Dormesonu - sve to nije nis"ta prema mojoj pravoj
vrednosti vanzemaljca! Naz"alost, dragi moj, katkada sam vis"e
zemaljac od vas samih. A s"ta je nostalgija, pretpostavljam da
znate. Nezvanic"no, vas"e vredne literature radi, moz"ete uz moju
pomoc' da budete prvi C"ovek na Mesecu. Ja vam preporuc"ujem
jedan od Jupiterovih satelita. Leps"e je i z"ivotnije! Osec'am da
c'ete znati da c"uvate nas"u tajnu, samo nas"u." Z"an Dormeson
dodirnu moje prste i obline koje Zemljani ne poseduju. "Lepo
miris"ete, - s"aputao je - lepo miris"ete."
AUTOR: Milan GeorGes Djordjevic
GODINA: 1993.
SET KARAKTERA: YUASCII
ADRESA: mdjordjevicZ"leserveur.com
FORMULA: Studija za roman VizantOr.
NAPOMENA AUTORA: Ponude za objavu romana ili sponzorstvo
objavljivanja primam sa zadovoljstvom.
Initiated on May 22th 1996.