PRVA SLIKA Pozornica bez ikakvih scenografskih oznaka. Ulaze princ Safir i stariji oskudno obu~eni ~ovek. Stariji ~ovek nosi gomilu pru}a idu}i za Safirom. Obojica sedaju nasred pozornice, jedan prema drugome. Bolje bi bilo da izu~avate zanat obrade bronze, progovori stariji ~ovek, potrebnije je kraljevstvu. Bronza je nov materijal, kravljevstvo nema mnogo majstora za njegovu obradu. Safir dohvati jedan prut sa gomile i njime udari starijeg ~oveka po ramenu. Robe, povika ljuto i osorno, nije tvoje da savetuje{! Ako si tu da me nau~i{ kako se pletu korpe, to je zato {to tako treba. Kamen, bronza, gvo`|e ili pru}e, mene se li~no ni{ta ne ti~e. Ja sam princ Safir. A tebe, kako tebe zovu? Trude}i se da posle sna`nog udarca ne poka`e bol, stariji ~ovek se ne{to malo pomeri sa mesta na kome je sedeo. Gospodar me zove Erbesom, re~e najzad, prijatelji i `ene imenom mog oca Vara. Uzimaju}i drugi prut sa gomile, Safir poku{a da ga savije oko onog prvog. Zva}u te Var, bio je nervozan princ, jednostavnije je. Stariji ~ovek, rob imenom Var, nasmeja se u znak odobravanja. Da gospodaru, prima~e se Safiru, u~ini}u sve da ovaj zanat {to pre nau~ite. I bez ikakve posebne najave, istr`e oba pruta iz prin~evih ruku. Safir htede da ponovo udari Vara, a onda se predomisli i vrati na gomilu slede}i prut koga je uzeo. Ovako se zapli}e po~etak, Var pogleda princa pravo u o~i, gledajte dobro! I po{to princ kimnu glavom ozna~uju}i da je spreman da slu{a, Var se skoncentrisa na posao zaplitanja po~etka i obja{njavanja rada prstiju kod ovog posla. Vrlo je va`no kako prsti dodiruju pru}e koje savijate, nagla{avao je Var. Moji su prsti kraljevski, bilo je te{ko Safiru, ja nisam rob koji se pru}em bavi! DRUGA SLIKA Sple}u}i dalje deo po deo korpe, sple}u}i svoj novi zanat, princ je bio prinu|en da slu{a roba i novog u~itelja Vara. A Var je imao {ta da ispri~a, znao je i kako i zbog ~ega. Kako se mukom korpa uve}avala, Safir je postajao zadovoljniji i sve spremniji da razume razliku izme|u suvog i vla`nog pruta, izme|u bronze i gvo`|a, kamena i bronze, postanka sveta i njegovog kraja. Prvo {to je smeo da ispri~a princu peska i bogatih oaza bila je pri~a o postanku vrbe i njenih biljnih ro|aka. Ti si u~eniji od svih robova koje posedujem, dr`ao je do svog polo`aja Safir. Moje sede vlasi su svedok moje u~enosti, trudio se da bude blag i pokoran Var. Sede vlasi, sede vlasi, nije se dao princ, poznajem mnoge sa istom glavom, ali bez znanja. Var se zadovoljno nasme{i prin~evoj `elji da i robu govori kao ~oveku, onom nad kojim vlada. Doveli su me iz daleke zemlje, vojnici tvog oca, uzdahnu Var, moje znanje je posledica moje ogromne patnje, ~e`nje za zavi~ajem. TRE]A SLIKA I pre nego {to je princ stigao da bilo {ta odgovori, pojavi{e se bubnjar i dve mlade robinje, plesa~ice. Gospodaru, prekide prin~ev rad bubnjar, kralj, otac va{, poslao me da vam trenutke rada uveseljavam. Ne nalaze}i pravog odgovora na ovaj o~ev postupak, Safir upita Vara {ta da ~ini. Videv{i lepotu robinjica, osetiv{i miris njihove plesa~ke strasti, Var nije mogao da odbije prisustvo zabavlja~a. Muzika, nastojao je da lukavo{}u pridobije prica, muzika je najzad dobro za nas. Kada na Ostrvu plave zmije budete pokazivali {ta znate, oslobodi}e vas se}anje na lagodne trenutke u~enja uz muziku. I pre nego {to nastavi dalje zaplitanje svoje prve korpe sa izuzetnom pa`njom i re{eno{}u da uspe, Safir dade znak muzi~koj grupi da zapo~ne program. ^ETVRTA SLIKA Ostavljaju}i na trenutak princa savladavanju novih zanatskih problema, Var se prepusti u`ivanju u muzici i lepoti robinjica. Lepota `ene zna da bude vrlo opasna, uzdahnu, sama ~injenica da ste po~eli da u~ite zanat koji vas nikada nije zanimao o mojoj tvrdnji svedo~i. Osloba|aju}i se vi{ka pru}a, Safir samo {to ne udari Vara. Aleksandra nije lepa `ena, zasecao je o{trim kamenom ono pru}e koje je njegovu korpu moglo da u~ini ru`nom, Aleksandra je boginja Ostrva plave zmije. Pretvaraju}i se da se sa prin~evskom tvrdnjom sla`e, Var je jo{ neko vreme u`ivao u radosti plesa robinjica. Usputno je samo pratio kako to Safir dr`i alat od kamena, kako njime re`e ono pru}e koje izobra`ava korpu. O lepoti se ne razmi{lja, princ se trudio da njegova uvek bude poslednja, u lepoti se u`iva, za nju se umire. PETA SLIKA Sakrivaju}i svoju nervozu, Var ustade sa mesta rada i pri|e bubnjaru. Na Safirovo iznena|enje, ne{to {apnu vo|i plesa~ke grupe, zatim poljubi obe robinjice. U lepoti se u`iva, ironi~no ponovi prin~eve re~i Var, za nju se umire. Bubnjar zapo~e novu melodiju, ritam koji princ nikada nije ~uo. Robinjice su mirovale, princ ih posmatrao mirno, skoro sa nipoda{tavanjem. Staju}i izme|u bubnjara i robinjica, Var zapo~e da glasom varira ritam. Trajalo je ovo ne{to du`e, bio je siguran princ. I taman kada je hteo da ga zaustavi, izda naredbu da se Varovo prenemaganje prekine, ovaj zapo~e da ni`e re~i pesme o lepoti, pri~a istoriju o dalekoj zemlji velikih lepota, najlep{oj oazi na beskona~nom polju pustinjskog peska. Sakupljaju}i pru}e za produ`etak pletenja korpe, princ Safir se trudio da najpa`ljivije mogu}e saslu{a poruku pesme. ^inilo mu se da od silnih ponavljanja, preplitanja i oplitanja ritmova i stihova, ~inilo se Safiru da }e Var pevati ve~no, neprestano, i posle smrti sveta. Robinjice su pratile Varov poj igraju}i oko njega slobodno, radosno se sme{e}i princu. [ESTA SLIKA Zatamnjenje, zatim lagano bu|enje reflektora za reflektorom. Lepota ~ini ~oveka nestrpljivim, Var se sa ose}anjem iscrpljenosti pribli`avao Safiru, zanat je tu da vas nau~i strpljivosti. Raspu{taju}i peva~ku grupu, princ se na~ini stra{nijim nego obi~no. Aleksandrin otac je `eleo da nau~im ovaj zanat, vikao je prema Varu, Aleksandrin otac je bednik ve}i od tebe, bednik nad bednicima! Iscrpljen, ali i oslobo|en muzikom, Var se upusti u obja{njavanje smisla jednog zanata. Kada princ izu~i zanat, onaj za koga sve rade drugi, zna~i da je sa zanatom izu~io i ne{to mnogo va`nije: da bude strpljiv. Vladaru je potrebno strpljenje, nestrpljivost jednog kralja uzro~i patnju naroda. Ako ose}anje lepote izaziva nestrpljenje, dakle Aleksandrino prisustvo, zanat koga princ ovde u~i }e mu omogu}iti bolju vladavinu ne samo nad narodom, {to je prvo za jednog kralja, nego i nad sobom, prema tome i nad Aleksandrom. Aleksandrin otac uop{te nije bednik, trudio se da izdr`i jo{ malo Var, Aleksandrin otac je mudar ~ovek. Rekav{i jo{ koju re~ bez vrednosti i bez ikakvog zna~enja, valjda na svom maternjem jeziku, Var le`e pored gomile pru}a. Kako le`e, skoro odmah zaspa. SEDMA SLIKA Princ Safir poku{a da probudi Vara, no ne uspede. Ukr{taju}i sa izuzetnom pa`njom pru}e koje je ve} bio spremio za nastavak rada, zapo~e monolog pun gneva i izvesne mladala~ke naivnosti. Kako nije stigao da sve ka`e Varu, odovori mu na `eljeni na~in, trenutke u~iteljevog dubokog sna iskoristi da mu ka`e ono {to misli. Naravno, sanjaju}i glasno o Aleksandri, usudio se da njenu bo`ansku lepotu stavi u par stihova. Nezadovoljan zvu~anjem izre~enog, ponovo se okrenuo protiv ludosti njenog oca. Da nisi otac moje bo`anske Aleksandre, pretio je bez prave pretnje, spustio bih te u zemljokope da ti doka`em da obrada gvo`|a jo{ nije mogu}a. Bronza je na{a nova mo}, ne gvo`|e! OSMA SLIKA Reflektori po pozornici pretvaraju dan u no}, no} u dan, odslikavaju}i vreme koje prolazi dok princ Safir izu~ava zanat. Katkada govori privi|enju od Aleksandre, njenoj slici pred sobom. A ona, mo}na u svojoj lepoti, lebde}om snagom iluzornog, doziva ga neprekidno u skrovi{te, u detinju pe}inju, u primarni ljudsko povoji{te. Muzika slika proticanje nemerljivih sekundi, katkada kroz ritam ~uje hrkanje starog Vara, roba ili umornog u~itelja. Kako se pletenje korpe privodi kraju, tako je Aleksandra sve stvarnija, njen glas sve ~arobniji i skoro opipljivom erotskom energijom nabijen. Safire, Safire, ~uju se njeni {apati, Safire, Safire! DEVETA SLIKA Gotovo je, draga, gotovo, uzvikuje Safir privode}i kraju svoj veliki posao, zavr{io sam, izu~io zanat! Na ove vrlo glasno izgovorene re~i, Var se budi. Razdanjuje se, sna`na svetlost reflektora prikazuje `arko sunce nad zelenom oazom. Bravo prin~e, bravo, raduje se Var, nau~io si se strpljenju. Tvoje ruke sada ose}aju promenu dana i no}i, tvoji prsti znaju da oblikuju putanju Sunca i Meseca. Iz mno{tva bezna~ajnog pru}a, uspeo si da stvori{ upotrebljivu stvar. Rad je o~vrsnuo tvoje telo, u pozitivno preobrazio tvoju mo}. Oslobodi me, kao {to sam ja oslobodio tebe. Shvativ{i da sedokosi rob `eli da svoje u~iteljstvo naplati dobijanjem slobode, Safir ustade sa svog mesta i nervozno obi|e krug oko Vara. Sanjao sam, nastavljao je da mirno govori Var, sanjao kako se ljudi u svetlim belim odorama {etaju po Mesecu. Posle mi se jedan od njih hvalio kako je Zakon za sve pobedio, svi su slobodni i jednaki pred tim Zakonom. Rekoh sebi: oslobodi}e me moj dobri gospodar zato {to sam ga oslobodio nestrpljenja, sirove vladavine vatre tela. Rekoh sebi: svaka `ivotinja slobodno umire u svojoj jazbini, ~ovek kao ja bi tako|e trebao slobodno da umre. Dr`e}i korpu u levoj ruci, sa kamenom u desnoj Safir usmrti Vara. DESETA SLIKA Ako tebe oslobodim, najpametniji robe, povika sa tugom u glasu, morao bih da sve robove oslobodim. Smrt je Zakon za sve, pred njom smo svi jednaki. Smrt je najve}a ljudska sloboda. I sedaju}i pored Varovog tela, dodirnu njegovo lice rukom kojom ga je ubio, zatvori mu o~i. Kada ~ovek bude {etao po Mesecu, {aputao je, mo`da ne}e da bude ubijanja. Sanjaj, Vare, sanjaj i dalje to vreme! Smrt je najdu`i, najlep{i san. Ustaju}i, Safir baci korpu uvis, prema nebu, prema plafonu jedne od prin~evskih prostorija. Korpa pade negde iza njegovih le|a. Pripremite mi la|e, povika krenuv{i prema izlazu, pripremite mi la|e za daleki put! Pripremite mi la|e! Brzo mi pripremite la|e! Aleksandra, dolazim. La|e, pripremite la|e!