YuQwest Pisanije

Z"BIR I S"PICLOV

Kosta Ciric

kratka prica

Fri, 29 Mar 1996

Za fer upotrebu



Cao svima.
Retko se javljam, jer ne volim da polemisem. Svako neka misli sta hoce. 
To je njegovo pravo. Vidim da su se u ovom trenutku duhovi malo smirili. 
Raduje me i zato sam odlucio da svima posaljem jednu svoju kratku pricu. 
Ako se kome dopada, bice mi drago. U suprotnom, postoji komanda "D" i 
slobodno je upotrebite.
Srdacan pozdrav svima
Kosta Ciric iz Toronta

U Zlateho Tigra, U Fleku, U Svejka, U Medvidku, U Spivacku... su najposecenije od nebrojenog mnostva praskih pivnica. Prepune su raskalasnih i raspojasanih nemackih turista sa druge strane gvozdene zavese koje niko ne voli, ali zbog njihovih konvertibilnih maraka ih svi obasipaju paznjom i ljubaznoscu. Bucni su, bahati, cesto nepristojni i arogantni. Uvek u grupama i razulareni. Iskapljuju nebrojene krigle niz koje se jos uvek cedi preliveno pivo sa velikom kragnom od cvrste pene glasno podrigujuci posle svake. Nerado sam zalazio sedamdesetih godina u te pivnice koje su bile na glasu i u svakom turistickom bedekeru. Nemacke grupe su ih valjda direktno iz autobusa pronalazile i kao da su oduvek bile tu. Po nekada sam usput svracao po cigarete i na po jedno s nogu za sankom. Mnogo bolje je prijalo isto to pivo u zadimljenim pivnicama sa stalnim, vekovima neprovetrenim kiselim zapahom koji vas je jos sa vrata obuzimao i bio svuda okolo, uvucen u zidovima po metar i po debelim, drvenim klupama i stolovima neofarbanim jos od vremena Marije Terezije, ispolivanim carsavima, olajisanom podu... Tamo su zalazili Cesi i svaka je imala jedinstvenu i neponovljivu atmosferu. Zidari, moleri, bankarski cinovnici, trgovci, mesari, soferi i kondukteri, komsije, zene i deca koje su muzevi poslali sa bokalima po pivo za rucak ili veceru, bracni parovi, hipici sa ucebanim kosama do pojasa, studenti, sverceri, sitni lopovi i ilegalni menjaci deviza. Galerija razlicitih likova od ranog jutra do kasne veceri. Svako bi seo gde ima mesta ne pitajuci da li je slobodno. Ko bi seo, ne bi vise ustajao sve dok ga priroda ocajnicki i neopozivo na to ne natera. Klozeti jos iz hodnika zaudaraju na urin. Niz zidove u korito u koga svi mokre stojeci jedan pored drugog neprestano curkaju mlazevi vode, ali stogodisnji zapah je nemoguce sprati. Ispred vrata se udahne i drzi vazduh sto je moguce duze. Na brzinu se obavi sto se mora i opet zuri na svoje mesto ako ga neko vec nije zauzeo. Tamo vec ceka nova krigla i nova strikla udarena na keramickom tanjiricu. Niko vas skoro i ne pita da li hocete ili ne. Zasto ste inace dosli ako necete? Obicno se sedi i pije dok strikle ne ispune obod belog tanjirica. Ljudi bucno komuniciraju kao da se oduvek poznaju. Posle nekoliko recenica nestaje persiranja i svi postaju prisni prijatelji koji o necemu zucno diskutuju ubedjujuci jedan drugoga. Defiluju tipovi svih vrsta. Dobrocudni, namcori, galamdzije, povuceni u sebe, partijci i nepartijci, pristalice reda i sovjetske okupacije kao i njeni protivnici, vazni i nevazni, varalice i prevareni, veseli i utuceni, pijanci sa crvenim nosevima popucalih kapilara, umoljcani i oni retki sto cevce celo vece jedno ili dva piva. Izolovan u svom cosku je vecito sedeo polu-ostareli pijanac i davio ljude oko sebe kad bi dobio priliku. Svako ko ga je znao nastojao je da se odmakne sto vise, ali je to retko kad je bilo izvodljivo. Guzva i galama su vecito bili neopisivi, a zedj uvek jaca od zelje za sopstvenim mirom. Ni slutili nismo sta nas ceka kad smo u guzvi odlucili da sednemo bas pored njega, Nisam bio odusevljen, ali moj prijatelj je insistirao da popijemo bar po jedno ili dva na brzinu. Pijanac je kunjao sa glavom oborenom na grudima obgrlivsi rukom do pola ispijenu kriglu. Pomislili smo da drema i seli pored njega. Verovatno ga je skripa drvenih stolica trgla iz dremeza. Pogledao nas je mutnim pogledom otvorivsi oci do pola i nesto nerazumljivo promumlao. "Dobro vece." - rekao sam. "Jo." - izustio je pijano i ponovo malaksalo oborio glavu na grudi. Zaboravili smo na njegovo prisustvo cim je stiglo pivo. Kucnuli smo se bez reci orosenim kriglama sa hladnom i ukusnom tecnoscu koja ostavlja vlazan trag na carsavu a blazenstvo u stomaku. Niko se zbog belege ne opterecuje. Ko zna koja je to vec danas po redu? Prvo pivo je uvek najvaznije i presudno za sva ostala. Uvek ga ispijam do pola. Ako prija, moja su i ostala. Ako ne, svako sledece ce biti jos gore. Ovo je prijalo i te kako. Slivalo se niz grlo i ulazilo u svaku celiju mog organizma oblivajuci me prijatnoscu. "Ziveli..." - cuo sam iznenada mumlajuci glas pored sebe. Pogledao sam u pravcu dolazeceg glasa i ugledao vaskrslog pijanca kako ispija ostatak iz svoje krigle. Huknuo je i spustio kriglu na sto. "Gospodo, mogu li da vas zamolim za cigaretu?" - pijano ali uctivo i ne zaplicuci mnogo jezikom je pitao. Galama je bila svuda oko nas i bilo je besmisleno mu odgovarati recima. Klimnuo sam potvrdno glavom. Sacekao je moj mig i pruzio ruku prema kutiji. Izvadio je cigaretu i sa uzivanjem je pomirisao i liznuo celom duzinom od filtera do kraja. "Marlboro. Kupljen u Zapadnoj Nemackoj." - upuceno je kostatovao glasno vrstu i poreklo cigarete. Ni sibicu nije imao. Zapalio sam mu jeftinim upaljacem kupljenim u prolazu na kiosku u zapadnom Berlinu. "Zahvaljujem mladi gospodine." - rekao je sasvim razgovetno i ispustio dugacak dim zakasljavsi se. "Nema na cemu." - odgovorio sam. "Stranci?" - pitao je kad mu se kasalj malo primirio trudeci se da uspostavi kontakt. Klimnuo sam potvrdno glavom. "Jugosloveni. Sudenti na filmskoj Akademiji." - dodao je moj prijatelj. "Zelite li jos po jedno gospodo?" - pitao je spremno kelner videvsi da zavrsavamo prvo pivo. Gutajuci tecnost i gledajuci ga preko nagnutih krigli obojica smo mu ocima dali znak. Spustio ih je na sto i svakome opalio po striklu na tanjiric. "'oces i ti pivo?" - pitao je pijanca. - "Jel' imas para?" Slegnuo je ramenima i bespomocno rasirio ruke. Dao sam kelneru znak da spusti i za njega. Iz sveznja u levoj ruci je odvojio jednu i stavio mu na tanjiric a meni opalio striklu. "Zahvaljujem mladi gospodine. Nije trebalo..." - rekao je pijanac zedno gutajuci ocima kriglu. "U redu je..." - uzvratio sam spustivsi svoju praznu na sto. "Odmah sam primetio da ste stranci. Po cigaretama. Cesi i Slovaci ne putuju u inostranstvo. Jugosloveni su dobri. Oni jedini nisu dosli da nas okupiraju. Svi ostali su dosli na tenkovima da nam uzmu slobodu." Cutali smo. Nerado smo o tome pricali. po gotovo sa nepoznatim pijancem. "Nekada sam i ja, znate, dobro ziveo." - nastavio je. - "Sve sam imao. I posao, i ugled, i postovanje... Vazan posao sam imao." "U redu je..." - ponovio sam. "Dobro sam ziveo." - nastavio je odmahujuci glavom sam za sebe. Nije se obazirao na moj nespretan pokusaj da izbegnem njegovu nadolazecu zivotnu pricu za koju sam bio siguran da sledi. Sigurno je mnogo iskusniji od mene i verovatno su mnogi to isto bezuspesno pokusavali. "Od cigareta sam, znate ziveo. Tu sam za ovim stolom godinama sedeo i od cigareta jako dobro ziveo. Ja sam znate, ekspert za cigarete. Malo je takvih kao sto sam ja. I racun u krcmi sam imao placen. Sve sto pojedem i popijem za ceo dan. Svaki dan. A sad nema vise. Gotovo. Nikome vise ne trebam..." "Kako ste od cigareta ziveli?" - zainteresovao se moj prijatelj. Sutnuo sam ga ispod stola, ali je vec bilo kasno. "Lepo molicu lepo, od cigareta. Jos kako sam lepo i dobro ziveo. Sedim lepo za ovim stolom, pijuckam lagano pivce, kad dodje vreme pojedem gulas ili vec sta mi se jede i od cigareta zivim. Ja sam znate, bio specijalna sluzba." "Znamo." - kaze moj prijatelj. "Ne znamo." - kazem ja. - "Kakva specijalna sluzba i kakve specijalna sluzba ima veze sa cigaretama?" "Ima mladi gospodine, molim lepo, ima veze. I te kakve ima veze." - uveravao me je. - "Videcete mladi gospodine kakve ima veze." "Ma covek bre bio agent." - objasnio mi je kratko moj prijatelj. "Pa dobro agent, ali kakve veze ima agent sa cigaretama?" - cudio sam se glasno. "Sad cu da vam objasnim, mladi gospodine. Ima veze, ima. Itekako ima. Sad cu da vam objasnim pa cete i sami videti." "Pa recite vise covece." - poceo sam da gubim strpljenje i otpio iz nove krigle. Obrisao sam dlanom gustu penu koja mi se zalepila za brkove i spustio tesku casu na sto. U tom momentu je podigao svoju i nazdravio, ocekujuci da se kucnemo. "Ziveli gospodo." Moj prijatelj je podigao svoju i kucnuo se s njim. Obojica su drzali u vazduhu svoje krigle i cekali na mene. Podigao sam je i kucnuo se s njima. "Ziveli." - sva trojica smo nazdravili. Ponovo sam otpio jedan deo dok je on svoju ispraznio u jednom dahu. "Vidite gospodo, 1948 godine kad smo dosli na vlast bilo je tesko. Mislim narodna vlast, komunisticka partija i tako to. Jako tesko. Svi su nas sabotirali. Reakcionarne burzoaske snage su bile jake. Strasno jake. Sve se sabotiralo i svako je bio saboter. Moralo se na sve i na svakoga paziti. Svako je bio sumnjiv. Kako inace sacuvati narodnu drzavu i narodnu imovinu? Ja sam tada bio kandidat za clana partije i pripravnik u javnoj bezbednosti. Preporucili me iz narodnog odbora u javnu bezbednost kao svog istraknutog aktivistu. Odlicne preporuke sam imao, odlicno poreklo, iz radnicke porodice, majka domacica. Starija sestra raspustenica, onaj njen je ostavio i prebegao preko granice, svi zajedno u jednom stanu. Tesko se zivelo i grcalo u dugovima. Na drugoj strani bogati ne znaju sta ce od besa i piju narodu krv. To smo, vidite mi suzbili u korenu. Dosta je bilo njihovog. Sve smo im uzeli. Nacionalizovali nemilosrdno. Oduzeli, zaplenili! Sa neprijateljem nema milosti. Po kratkom postupku! Da i bogati eksploatatori malo osete kako to izgleda kad je narod na vlasti." "Jos po jedno gospodo?" - stvorio se kelner sa novim sveznjem krigli i standardnim pitanjem. Klimnuli smo potvrdno glavom. "Tri?" - pitao je. "Tri." - odgovorio je moj prijatelj. Ovog puta je on dobio dve recke na tanjiricu, ja jednu. Pravican kelner. "Nije trebalo. Vec bih morao da krenem. Uskoro ce fajront." - sa blagom dozom neprijatnosti je izgovorio pijanac i munjevito scepao novu kriglu obuhvativsi je sakama obe ruke. "U redu je..." - rekao je moj prijatelj. "I sta mlada gospodo biva?" - nastavio je skoro tecno. Izgleda da je odremao jednu partiju i sad je poletno mogao ispocetka. "Pozove mene moj sef i kaze. Ne kaze nego naredi! To je policija, znate. Nema tu mnogo pricanja nego molim lepo, naredjenja. Naredi on meni da se lepo obucem. Ne mnogo lepo da ne budem upadljiv, ali ni lose da opet ne bih zapadao za oko. Onako lepo i uredno kao i svi ostali koji dolaze u svoju pivnicu. Ja sam, znate, tu blizu stanovao. Kaze on meni: Ti druze Jardo ima da ides i od sada da sedis u pivnici koja ti je onako najbliza i gde inace odlazis na pivo. Tu sve poznajes, jel' tako? Tako je, druze sefe, - potvrdim ja. - Ako nekoga i ne poznajem licno, znam ga iz vidjenja. E pa lepo. - kaze drug sef. Ti ces onda da ides u pivnicu, da porucis pivo, sednes negde na neko dobro mesto odakle imas dobar pregled i da motris. Sta da motrim druze sefe? - pitam ja naivno a na drugoj strani - sta moze da se motri u obicnoj zadimljenoj pivnici? - mislim u sebi, ali ne smem da pitam. Da motris na neprijatelja naroda koji nikada ne spava i da se beskompromisno uhvatis sa njim u kostac! Ti druze Jardo znas koliko nas neprijatelj sabotira! U svakom momentu, na svakom mestu, danju i nocu. Neprijatelj nikad ne miruje niti spava! Zapamti sto ti kazem! Ako se samo malo opustimo i ispustimo ga iz vida, ode sve u propast i kapitalisticki mrak i jaram nam ponovo ne ginu! To nikad nemoj da zaboravis. Razumem druze sefe, necu zaboraviti! - kazem ja, ali i dalje ne znam sta da motrim. Ti ces da sedis neupadljivo, kao da si obican gost. Pijuckas polako pivce i gledas svoj posao. Sta je tvoj posao? Da beskompromisno motrim na neprijatelja! - spremno ja odgovorim. Tako je druze Jardo. - potvrdio je drug sef. - Da motris sta puse! Da motrim sta puse? - zacudim se. Tako je! Da motris sta puse. I da zabelezis. Lepo, vidis da neko pusi strane, imperijalisticke cigarete i ti lepo u svoj blokcic koji ces trebovati kod drugarice Jarmile uredno zabelezis: taj i taj pusio imperijalisticke cigarete te i te vrste. Pored njegovog imena stavis datum i vreme. Znas mu ime, ako ne, neupadljivo se raspitas kako se zove i zapises. Sledeci put kad dodje na pivo, ako opet pusi omrazene kapitalisticke a ne domace narodne cigarete koje proizvodi nasa narodna duvanska industrija ima da mu presedne. Opet da zapises. Sta to znaci? Znaci druze sefe da ih negde stalno ilegalno i nezakonito nabavlja. - odgovorio sam kao iz topa. Tako je! - pohvalio me je drug sef. - Znaci da ih negde stalno nabavlja a da nije slucajno od nekoga dobio jednu kutiju na poklon ili slicno. Onda cemo mi lepo da preduzmemo odredjene korake, da ga malo, razumes, procesljamo i obradimo i sprecimo narodnog neprijatelja da rovari i da to zlo iskorenimo! Ima da mu presedne! Pazljivo da motris i da mi doneses svaki dan izvestaj. Svako jutro da je izvestaj na mom stolu! Ti si sad pripadnik specijalnih snaga bezbednosti od kojih sve zavisi. Buducnost naseg naroda i socijalizma od tebe zavisi! Jasno? Razumem druze sefe! - kazem ja odsecno i salutiram. - Nema tu sale moja gospodo. Policija je to a neprijatelj ne spava. To da znate gospodo draga. Kome narodna duvanska industrija proizvodi ako saboteri svercuju i prodaju ispod ruke imperijalisticke cigarete pitam ja vas? Saboteri se, razumete, bogate na narodnoj grbaci i podmecu klip u zamajac socijalistickog razvoja a siromasni narod jos vise siromasi. E ne moze to tako! To cemo mi u korenu da sasecemo. Nego kako! Neprijatelj i saboter je i onaj ko svercuje i prodaje cigarete, ali nije manji neprijatelj ni onaj ko te iste cigarete kupuje i pusi molicu lepo. Nije moje bilo da ih jurim i 'apsim. Ne. Moje je bilo samo da ih zapisem i raskrinkam. Ja ti se lepo spremim i psihicki pripremim za odgovoran zadatak. Onako lepo se udesim, kao kad izlazim uvece u bioskop. Obucem civilno odelo i pravac u krcmu umesto na posao u policiju. Osmotrim lepo prostoriju, odaberem sto, evo ovaj za kojim sad sedimo odakle se najbolje vidi cela kafana, porucim pivo, izvadim blokce i olovku i motrim. Ceo dan ja sedim i motrim na svakoga od momenta kad udje pa dok ne krene kuci. Nema sanse bilo ko da mi promakne. Ni mis, ma kakvi mis - ni muva a kamo li covek i neprijatelj. Svakoga sam poznavao i samo vidim - aha, eno ga Pepa! On je proleter, ima cetvoro dece, zena mu ne radi i sigurno pusi Start. Taj nije interesantan. Ipak, za svaki slucaj, gledam kad ce da izvadi cigarete. Nikad se ne zna. Gurne ruku u dzep, stvarno izvadi Start i baci ga nehajno na sto. Ispravan covek kod mene nije imao cega da se plasi. Ali onaj ko ima greh na dusi, taj nek' se dobro cuva. Kao na primer Jirka. NJega sam odmah provalio. Aha, vidim ja, eno ga na vratima Jirka Ptacek. On je meni odavno sumnjiv. Tu si ptico, - mislim se ja. - Sad si moj! Dolijao si! I stvarno, vidim tajno vadi iz dzepa cigaretu, ali ne stavlja kutiju na sto. Sve je jasno. Odma' vidim da je kriv. Nema tu kod mene! Ne moze meni nista da promakne! I ledjima da sam okrenut, setim drugaciji miris dima. Motrim ja na njega, ali nikako da izvadi kutiju a siguran sam da je sverc u pitanju. Posle dva-tri piva ode on, da izvinete mlada gospodo da mokri, ja pridjem neopazeno njegovom stolu i u pepeljari pogledam pikavce da budem siguran. Pall Pall pise na njima! Znao sam. Nisu mu, gospodinu jednom, razumete, dovoljno dobre ove nase, narodne cigarete napravljene narodnim rukama i natopljene proleterskim znojem! E pa sad ces da vidis svog Boga, sunce li ti tvoje dekadentno! Odmah ga zapisem i sve njegove generalije. Kazem vam, nema sanse da mi se bilo ko provuce. Znao sam svakoga, znao sam po izgledu sta pusi, mogao sam po boji i mirisu dima da prepoznam svaku vrstu cigareta. I sad mogu draga moja mlada gospodo da poznam." "I sta je bilo?" - pitao sam. "Kako sta je bilo?" - zacudio se. "Sta je dalje bilo?" "Mislite da je Jirka bio jedini? Taman posla. Prvi dan dragi moj mladi gospodine sam vec ispunio celo blokce koje sam trebovao kod drugarice Jarmile u policiji. Morao sam sledeceg jutra da trebujem novo kad sam predao izvestaj. Toliko sam imao osumnjicenih musterija! Stvarno je drug sef imao pravo. Toliko neprijatelja i toliko para se slivalo u neprijateljske dzepove da to ne mozete ni da zamislite. E pa ne moze to tako! Ja sve to lepo zapisem i potpisem a sef me odmah, na licu mesta pohvali. Odlicno druze Jardo, - kaze on. Samo tako nastavi i vec cemo mi stati na rep narodnom neprijatelju. A ni tebi tvoj narod i tvoja sluzba nece ostati duzna. Danima sam ja to radio. Mesecima i godinama. Nisam znao za umor a kamo li za subotu ili nedelju. Ma kakvi! Znali su svi u krcmi da nesto piskaram, ali niko nije obracao paznju na mene. Po malo su, znate, za svaki slucaj zazirali ali znate i sami kako je: cim vas vide da nesto piskarate odmah vas podozrevaju. To je vec tako u nasem narodu. Ja sam se pravio kao da pisem neke sastave kad neko prodje pored mog stola. Mozda su cak mislili da sam neki pisac, poeta? Ko bi ih znao sta su mislili. Revnosno sam draga moja mlada gospodo ispunjavao svoju duznost. Cak sam bio i unapredjen i odlikovan za zasluge za narod. Pa vi sad vidite, molim vas lepo! I u partiju sam svecano primljen! Toliko je to vazan bio posao! Dodjem lepo u krcmu cim predam izvestaj sefu, sednem za svoj sto, izvadim pribor za pisanje i mali perorez i lepo zarezem olovku da bolje i lepse pise. Sve je to bilo lepo i uredno sredjeno. Nema smisla da to, razumete aljkavo izgleda. Nego ja to onako, lepo, sve po propisu. Jedno ime ispod drugog, jedan podatak za drugim. Pa redni broj i sve tako. Ma, sta da vam pricam, k'o knjiga je to izgledalo. U to stigne i pivce i ja lepo ceo dan pijuckam jedno po jedno i belezim. Kad dodje vreme rucka, ja napravim pauzu. Porucim iz jelovnika po izboru, ono sto mi se najvise dopadne i nastavim sa pivcem. Sve placeno. To su nasi sefovi, tadasnji sef ove krcme, nas covek, odan i proveren clan partije i moj sef sredili po sluzbenoj duznosti izmedju sebe. Molim lepo. Radio sam gospodo ne gledajuci na sat i prekovremeno. Nije se placalo kad ostanete posle radnog vremena kao sad, ali zrtve su neminovne za narodni prosperitet." "I sta je bilo sa onima koje ste zapisali?" - pitao je moj prijatelj radoznalo. "Ne znam dragi gospodine. Moje je bilo da ih zapisem. Sluzba se o tome starala. Kod nas u policiji je, znate, sve bilo besprekorno organizovano. Znalo se sta ko radi i o cemu vodi racuna. Svako je imao svoj zadatak i trudio sa na najbolji nacin da ga ispuni i nije gurao svoj nos tamo gde mu nije mesto. Ne kao danas. Pogledajte sad ovaj haos. Pogledajte molim vas mlada gospodo oko sebe. Haos!" "Da li su ih hapsili zato sto su pusili strane, imperijalisticke cigarete kako vi kazete?" - pitao sam. "Pa zvali su na informativni razgovor neke od njih. Sigurno da su ih zvali. Nego sta ce nego da ih zovu! Mislim one koji su se stalno pojavljivali na mom spisku koji sam ja svako jutro predavao svom sefu. Neke su zvali i po nekoliko puta ako se ne bi na vreme opametili i osvestili. One tvrdoglave su i 'apsili. Sigurno da su i' 'apsili. Nema sa narodnom vlasti sale! Ne bi ih bilo neko vreme. Sigurno su ih slali na prevaspitanje. To je sud radio. Odreze mu njegovo sledovanje, pa nek' on posle vidi sta ce i kako ce. Ima da odradi drustvu svoj deo korisnog rada, pa kad se prevaspita - pamet u glavu. Neke posle vise nisam vidjao. Mozda su krcmu promenili. Ne znam. Za druge krcme nisam bio nadlezan, ali u mom reonu ima da bude red i nista ne moze da prodje nezapazeno. To da se zna. Ja sam radio svoj posao najbolje sto sam mogao i dalje nisam zabadao svoj nos gde mu nije mesto. Nije moje bilo da o tome razmisljam. To su trebali da razmisljaju doticni pre nego sto su se upustili u inkrimisanu radnju saboterstva. Ima ko je o tome vodio racuna. Sef je dalje prosledjivao izvestaj na nadlezno mesto a nadlezni organi su vec znali sta rade. Oni su o tome odlucivali. Pametni su to ljudi. Savesni, odgovorni, svesni i uvek budni drugovi. Kod nas se u policiji sve zna, dragi moj gospodine. Zna se red!" "Ali danas svi puse strane cigarete! Svuda, u svakoj trafici se prodaju. Evo, trazite od kelnera i donece vam bar nekoliko vrsta americkih cigareta." "U tome i jeste stvar, dragi moj mladi gospodine! Godinama sam ja to radio i marljivo belezio. Nisam ja bio jedini. Sigurno je to mnogo mojih pozrtvovanih kolega koji nisu zalili zrtve radilo sirom nase otadzbine. Narodna vlast je smisljala sta da radi i kako da stane na rep neprijatelju naroda i narodne duvanske industrije i nije pustala da se tek tako rovari po nasoj socijalistickoj drzavi. Onda su se setili kako da mu dodju glave i narodna vlast je pocela da uvozi i prodaje imperijalisticke cigarete narodu kad vec hoce da ih pusi i tako zaradi pare za dobrobit socijalisticke zajednice. Tako je spoljasnji i unutrasnji neprijatelj draga moja gospodo ostao bez posla i nije mogao vise da sabotira napaceni narod." "A vi? Sta je sa vama?" - pitao je moj prijatelj i ponudio mu cigaretu. "Ah, ja." - odmahnuo je rukom i prihvatio ponudjeni imperijalisticki proizvod. - "To vam je tuzna prica moj gospodine." Zapalio je i duboko povukao dim. Ponovo se zakasljao. "Ispekao sam zanat i prekalio se u vrhunskog profesionalca najbolje moguce vrste." - rekao je kad mu se kasalj malo stisao. - "Mogao sam u sekundi da pogodim kakve ce ko cigarete iz dzepa da izvadi onog momenta kad bih ga ugledao na vratima. Tacno sam znao po izgledu osumnjicenog. Koliko je takvih strucnjaka, molim vas lepo mlada gospodo? Recite i sami. Nije mi bilo premca, verujte mi. Sve sam zrtvovao za sluzbu. Cak i porodicu. Nikada se nisam ozenio. Koga da nadjem u krcmi gde sam svo svoje vreme provodio? I sluzbeno i privatno. Uvek budan, spreman i oprezan. Takoreci na strazi a ne na poslu. 'ajde, recite i sami, molim vas lepo." "Znam, ali sta to vredi kad je posle toga svako mogao legalno da pusi strane cigarete? Koga ste tad zapisivali?" "Nikoga dragi moj gospodine! Nikoga! Ostao sam bez posla. Mislio sam poverice mi neki drugi odgovoran zadatak posto sam ovaj tako uspesno obavio a oni nista! Profesionalno sam oboleo i doziveo nervni slom. Tako su rekli i poslali me prvo na lecenje a onda u penziju. Sa tridest dve godine u prevremenu penziju, molim vas lepo dragi moj gospodine. Zamislite! A tek sam usao u najbolje godine kad sam se prekalio na poslu i kad sam mogao najvise da pruzim sluzbi i svom narodu." Iznervirano je zgrabio svoju casu i ispio ostatak. Ljutito je spustio praznu kriglu niz cije je zidove lagano klizio ostatak pene. I nas dvojica smo otpili svoje pivo. "Otac i majka su u medjuvremenu umrli a sestra me se odrice." - nastavio je rezignirano. - "Nece ni da cuje za mene. Naziva me, zamislite molim vas lepo, pokvarenim spiclovom, zbirom koji uhodi postene ljude i alkoholicarem! Ja alkoholicar, zbir i spiclov? Zamislite molim vas! Ja koji sam sagorevao na poslu! Ja koji sam sve zrtvovao i dao za sluzbu, narod i domovinu i danonocno proganjao neprijatelja! Alkoholicar! Ona sama zivi razvratnim zivotom i dovodi kuci svoje ljubavnike. I oni puse, kako vi kazete strane cigarete i ne mogu im nista! Bas nista! Bespomocan sam a oni se jos sprdaju samnom. Uzmi, kazi, zapali jednu imperijalisticku. Mislio sam da je prijavim u narodni odbor da zivi nedolicnim zivotom, ali kako cu, sestra mi je. Puci ce bruka pa ce svi da mi se smeju. Ove njene bih ja 'ladno zapisao. Sta me briga sto su njeni svaleri. Bas zato, ali sta to sad vredi?" "Jos jedno pivo pre zatvaranja gospodo?" - pitao je iskrivljeni kelner pod teretom punih krigli. Dopio sam ostatak i oslobodio tanjiric. "Da." - potvrdio sam brisuci nadlanicom usta od tecnosti. "Tri?" - pitao je. Potvrdio sam klimanjem glave i zaradio jos dve recke. "Zahvaljujem mladi gospodine, nije bilo potrebno..." - rekao je ljubazno spiclov scepavsi obema rukama punu kriglu. "I sta sad radite?" - pitao je moj prijatelj. "I dalje motrim, mladi gospodine. Nikad se ne zna kad ce narodna vlast doneti drugaciju odluku i prestati da uvozi imperijalisticke cigarete. Nikad se ne zna! Ne mogu krvavo stecene narodne devize tek tako da se razbacuju na luksuz! Opet ce stari Jarda biti koristan svojoj sluzbi koja ga je odbacila i svom narodu koji ga je zaboravio i sprda se sa njim. Pogledajte samo, molim vas lepo mladi gospodine oko sebe. Svi puse americke cigarete, svi nose farmerke. 'ajde u redu to za cigarete, to je vlast tako odlucila, al' odakle im farmerke? Koje molim vas lepo narodno preduzece proizvodi farmerke? Ni jedno. A odakle im molicu lepo, pitam ja vas? Sverc! Neprijatelj opet ne spava. Neprijatelj nikad ne spava! Ni spoljni ni unutrasnji. Stalno smislja sta ce i kako ce! Ubacuje tajnim podzemnim kanalima svoju dekadentnu imperijalisticku robu i truje neiskvarenu socijalisticku mladez! Doci ce opet mojih pet minuta! Bicu ja opet biti koristan. Videcete vec..." Podigao je svoju kriglu drhtavim rukama. "Ziveli mlada gospodo. Izvin'te ako sam vas malo opteretio svojom pricom." "Ziveli." - prihvatili smo i nas dvojica. Iskapio je svoju punu kriglu na eks i ustao. "Hvala vam mlada gospodo. Izvinite jos jednom. Vreme je vec da krenem. Sutra treba opet da nastavim. Neprijatelj ne miruje i ne spava, a mojih pet minuta ce sigurno ponovo doci. Moram malo da se odmorim i budem spreman za sutra. Laku noc mlada gospodo." "Laku noc." - uzvratili smo. Odgegao se lagano teturajuci. Zastao je na ulaznim vratima i bacio poslednji pogled za danas na bucnu pivnicu i svoje potencijalne buduce musterije. Izasao je u hodnik, prosao pored smrdljivog klozeta i ne pogledavsi ga oteturao na ulicu.

Initiated on May 26th 1996.