YuQwest Pisanije
FIRCANJE I ENDLANJE
kratka prica - odlomak iz romana
Featured on YuQwest Sun, 14 Apr 1996
Za fer upotrebu
OVO JE SLEDECA IZ CIKLUSA VRLO KRATKIH PRICA - ODLOMAKA IZ MOG ROMANA
KOJE SU PRILAGODJENE ZA OBJAVLJIVANJE U NOVINAMA KOJE SE ZOVU "NOVINE".
IZLAZE U TORONTU. PRICE SU STVARNO KRATKE I STURE, ALI PROSTOR U NOVINAMA
NE DOZVOLJAVA VISE OD JEDNE STRANE. POZDRAV SVIMA. KOSTA IZ TORONTA
Baba je sila po ceo dan. Deda je bio je portir u fabrici a
popodne je sa babom fircao i endlao. Sedeo je na staroj, sirokoj i niskoj
hoklici presvucenoj stofom, koja se krivila na jednu stranu. I ja sam
voleo da sedim na njoj, ali me je deda izbacivao. Sedeo bi nagnut
nad sivenje, dok bi mu se cigareta pusila u pepeljari. Privlacio me je
belo-plavicasti dim. Polako bi skinuo naocare, nakasljao se i lagano
pruzio ruku do pepeljare. Uzeo bi cigaretu, otresao pepeo i podigavsi
glavu u vis sa uzivanjem povukao dim. Zatim jos jedan, ispustajuci kroz
nos prethodni. Vratio bi cigaretu u pepeljaru, stavio naocare i nastavio
da sije. To je bila uvek ista procedura, u kojoj deda nikada nije
promasio. Ne znam zasto je pritom skidao naocare i gledao u plafon, ali
nikada nije omanuo! Uvek je to radio usporeno, kao da se odmarao od
sivenja. Baba bi ga, nagnuta nad masinom popreko pogledala preko naocara
i procedila kroz zube:
"Ne zabusavaj, jebo te otac ludi! Pozuri! Sad ce musterija..."
Deda je virio kroz kljucaonicu kad su bile probe za dame pa su mu
pukle pantalone na sredini. Video sam ga, ali je video i on mene i
zapretio mi rukom da cutim, dok je drugom pokrivao pukotinu. Bojao sam se
da ce me deda umlatiti, ali je baba iznenada otvorila vrata i sama ga
ukebala kako cuci sa okom na bravi! Raspalila ga je jako velikim lenjirom
glavi! To je onaj snajderski za krojenje. Strasno se drala i psovala ga.
Nije se bunio, mada je bio celav i odmah mu je iskocila cvoruga pa mu je
moj tata posle dao sataru da drzi na glavi! Ja sam se bojao da baba i
mene ne dohvati lenjirom, mada nisam znao zbog cega? Ja nisam virio, ali
nisam hteo da idem po dvoristu sa satarom na glavi kao deda. Sigurno je
sigurno!
Baba je cesto pricala da je pre rata imala svoj salon mode za
dame. Nisam znao kada je bio taj rat koji su svi stalno spominjali, ali
deda je govorio da je pre rata sve bilo drugacije i da sad ove komunjare
ne znaju sta rade.
"Docepali se sumideri vlasti pa deru - li deru! Ne znaju za Boga.
Zabranili ga! To nije bilo od kad je sveta i veka! I meni su oduzeli
trafiku. Onaj bravar istero kralja pa zaso u covekovu kucu... Sramota
jedna!" - govorio bi deda i znacajno se nakasljavao.
Zamisljao sam ga kako viri kroz prozorce trafike i posluzuje
musterije. Onda dolaze crnom limuzinom oni sa koznim kaputima i
kacketima. Dvojica izvode dedu u beloj kosulji sa kravatom iz trafike.
Dvojica zakljucavaju vrata. Lepe plakat na kome pise da je trafika
oduzeta u ime naroda. Deda se otima, narod se okuplja i radoznalo
posmatra. Navijaju i vicu:
"Drzi neprijatelja naroda! Dole sa kulacima! Zivela narodna vlast!
Smrt neprijatelju socijalistickog napretka! Daj da mu mi sudimo! Stavio
kravatu gospodin..."
Dedi otimanje nista ne pomaze! Narodna vlast je nesavladiva!
Prilazi jedan sa makazama i sece mu svilenu kravatu. Odvode ga u fabriku
da bude portir... Jos mu kazu da je dobro prosao, jer mogao je i zatvor
da izvuce, pa da tuca kamen...
Nisam znao kako je bilo pre rata, ali deda je govorio da je bilo
bolje i da je jos tada imao Philips radio, frizider na led i da je za
svoju platu mogao da kupi kravu. Sta ce mu kog djavola krava? Ali palo mi
je na pamet, mozda ne bi bilo lose kad bi je stvarno imao jer bi mogli da
je odvedemo kod Cvetka da sa njim stanuje i da se zajedno igraju. Onda
Cvetku ne bi bilo dosadno. Nas drug je imao konja, koga je terao njegov
otac kocijas. Cvetko je bio ogroman. Tako se konj zvao. Nosili smo mu
travu sa poljanceta koju je obozavao. Posle toga bi pio vode. Rosa mu je
donosio celu kofu. A onda bi piskio. To smo svi cekali. Pustao bi tada
svoju ogromnu pisu. Izgledala nam je neverovatno velika. Zamisljali smo
sebe sa tolikom pisom. Vadili smo svoje malecke i brzo ih vracali od
sramote. Zika je imao najvecu. Ni izdaleka veliku kao Cvetko, ali
dovoljno da mu nadimak postane "Zika konj".
Cvetko je vukao ogromna kola sa ugljem i drvima sa obliznje
drvare. Bilo nam je zao kada bi ga videli kako tegli uz Maksima Gorkog,
ali Rosa je govorio da to za njega nije nista, jer on moze da preskoci
soliter zajedno sa kolima, drvima i ugljem! Bilo mi je sumnjivo da bas to
moze, ali s obzirom na to da je Cvetko za nas bio najveci konj na svetu,
a sa onolikom gigantskom pisom verovatno je sve bilo moguce.
Baba je sila a deda fircao i endlao tetka Jovanki. Cesto je
dolazila kod mame na kafu. Deda je govorio da je ona velika dama.
Dvorska! Bivsa, do duse ali da je kuca prekoputa sa puno stanova njena a
da su joj komunjare sve oduzele. Ostavili su joj samo jedan mali, dok su
se u ostalim baskarile komunjare. I ona je grdila, ali to sam vec cuo od
dede. Imala je srebrnu tabakeru a u njoj ceo arsenal pribora. Najpre je
vadila male makazice i presekla cigaretu na dva dela. Jedan deo bi
ostavila na stolu, a drugi vratila u tabakeru. Sledila bi mustikla ili
cigarspic kako je to moj tata zvao. Mama je rekla da je vrlo skupocena.
Dugo bi namestala ono polovce. Tada bi joj moj tata uz naklon zapalio
cigaretu i obavezno:
"Izvol'te gospodja Jovanka, molicu lepo"
Pitao sam tatu zasto joj uvek pali cigaretu? Objasnio mi je da
dame nikada ne nose sibicu, vec im gospoda pripaljuju cigaretu. To je
onda znacilo da je moj tata bio gospodin! Malo me je to bunilo, jer sam
cuo da neki ljudi govore jedan drugome druze, a ne gospodine, ali nisam
hteo da gnjavim tatu. Valjda su oni bili drugovi ili tako nesto. Tetka
Jovanka bi duboko povukla dim, udahnula vazduh, trenutak ga zadrzala u
sebi i dugo ga ispustala kroz nos i na usta. Popila bi gutljaj kafe i
obavezno rekla:
"Gospodja Mila, kafa vam je kao na dvoru!"
Mama bi se obavezno ljubazno zahvaljivala. Posle bi tetka Jovanka
cistila mustiklu sa nekim specijalnim kanapima. To je bilo manje lepo za
gledanje. Gurala je beli kanap u mustiklu, a izlazio je tamno braon boje.
Ruzno je izgledao i smrdeo. Jednom sam ga pipnuo i bio je lepljiv, a
prsti su mi smrdeli. Morao sam posle da ih perem sapunom. I to dva puta.
Mama je rekla da prvi put nisam dobro oprao.
"Pa jel kralj i sada nas kralj?" - pitao sam mamu kad smo ostali
sami.
"Jeste i nije! Proterali su ga jer je sa narodnim zlatom pobegao u
London."
Nesto mi je sinulo! Pokusao sam da povezem dedinu pricu o kralju
i bravaru.
"Jel' se sad onaj bravar uselio u njegovu kucu?"
"Ma kakav bravar? Sta lupetas?"
"Deda kaze da je kralja ister'o neki bravar pa se uselio u njegovu
kucu..."
"Ma sta deda zna? Nije ga proter'o bravar, vec narodna vlast."
"A zasto je tetka Jovanki narodna vlast oduzela kucu kad ona
nije
pobegla sa zlatom?"
"Zato sto je imala nekoliko stanova. Dali su onima koji nisu
imali..."
"A sto nisu zidali k'o tata i deda?"
"Oni su dosli iz borbe..."
"Deda je rekao da su joj neke komunjare sve oduzele!"
"Ma pusti me bre dete na miru! Sta si zapeo? Otkud ja znam?"
"A jel' onaj dedin bravar isto narodna vlast?" - pitao bih ponovo,
ali me je tada vec mama slala u dvoriste da se igram izgubivsi
strpljenje.
Initiated on May 26th 1996.